FULVIO JURIČIĆ: RETROSPEKTIVA (1979. – 2019.) u Muzeju suvremene umjetnosti Istre i Gradskoj galeriji Pula

02.05.2019.

Izložba „Retrospektiva (1979. – 2019.)“ Fulvija Juričića bit će otvo­re­na u petak, 3. svib­nja u 19 sati u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre te u 20.30 sati u Gradskoj gale­ri­ji Pula (Kandlerova 8). Na izlož­bi će u ta dva izlož­be­na pros­to­ra biti pred­stav­lje­no sto­ti­njak rado­va koji obu­hva­ća­ju sve faze četr­de­se­to­go­diš­njeg likov­nog stva­ra­laš­tva Fulvia Juričića.

„Slikarstvo Fulvija Juričića zaokru­že­na je i po mno­go čemu jedins­tve­na epi­zo­da u suvre­me­noj istar­skoj i hrvat­skoj umjet­nos­ti. Od samih svo­jih autor­skih poče­ta­ka Fulvio se odre­dio u likov­nom svi­je­tu auto refe­ren­ci­jal­nog pro­se­dea, posve­tiv­ši se istra­ži­va­nji­ma koja su nuž­no dose­za­la do samog bit­ka, odnos­no defi­ni­ci­je sli­ke. Nedugo nakon zavr­še­ne Akademije likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu (sli­kar­stvo u kla­sa­ma Miljenka Stančića i Vasilija Jordana), a nakon neko­li­ko godi­na kole­ba­nja izme­đu kubis­tič­kih i eks­pre­si­onis­tič­kih utje­ca­ja, Fulvio je kre­nuo na jedins­tven umjet­nič­ki put rade­ći aps­trak­t­ne sli­ke – crte­že kom­bi­ni­ra­nom teh­ni­kom uglje­na i akri­la gdje je znak imao pri­mar­nu funk­ci­ju, odnos­no bio iko­no­graf­skim subjek­tom kom­po­zi­ci­je. Taj znak nije bio izra­zi­to akcen­ti­ran, već naz­na­čen kao svo­je­vr­s­ni gra­fi­zam diho­to­mij­skog odno­sa pre­ma nemir­noj i uzbud­lji­voj zaga­si­toj povr­ši­ni i ges­tu­al­noj auto­ro­voj eks­pre­si­ji. Takav sus­tav zna­kov­lja Juričić će pos­tup­no redu­ci­ra­ti u korist cje­lo­vi­te sli­kar­ske kom­po­zi­ci­je što će polu­či­ti nove rezul­ta­te izra­zi­to kul­ti­vi­ra­na pred­z­na­ka gdje će Juričić govo­ri­ti zajed­nič­kim, rafi­ni­ra­no izba­lan­si­ra­nim jezi­kom zna­ka i mate­ri­je što će ga doves­ti do meta­fi­zič­kog karak­te­ra dje­la. Ti su rado­vi, a radi se o osam­de­se­tim i poče­ci­ma deve­de­se­tih godi­na pro­tek­log sto­lje­ća, dali nas­lu­ti­ti buduć­nost sli­kar­ske osob­nos­ti Fulvija Juričića koja je do današ­njih dana zadr­ža­la svoj spe­ci­fič­ni modus post infor­me­lov­skog karak­te­ra, kojeg autor ispi­tu­je podjed­na­ko eks­pe­ri­men­ti­ra­njem kom­po­zi­cij­skih moguć­nos­ti kao i upo­ra­bom sli­kar­skih, ili ne sli­kar­skih mate­ri­ja­la. Svojim istra­ži­va­nji­ma infor­me­lis­tič­kih pos­tu­pa­ka višes­tru­ko je uka­zao na svoj auto­re­flek­siv­ni pris­tup, pre­is­pi­tu­ju­ći raz­no­vr­s­ne tauto­lo­ške pos­tup­ke kad umjet­nič­ki rad pos­ta­je istra­ži­va­njem kon­kret­nog pro­ce­sa stva­ra­nja i svo­di se isklju­či­vo na svo­je osnov­ne meti­jer­ske funk­ci­je. Fulvijevo sli­kar­stvo pot­pu­no je oslo­bo­đe­no ikak­vih aso­ci­ja­tiv­nih pri­mje­sa te defi­ni­tiv­no napu­šte­no od pred­met­nog svi­je­ta. Akromatski slog svo­jom zaga­si­tom gamom i domi­nant­nim crni­lom ne dozvo­lja­va pri­sus­tvo niče­mu osim slo­je­vi­tim nano­še­nji­ma i ras­ta­ka­nji­ma pig­men­ta, što izra­zi­to pogo­du­je Juričićevim istra­ži­va­nji­ma sve­de­nim isklju­či­vo na mate­ri­ju i gestu.

„Neprestana auto­ro­va želja za pro­mje­na­ma unu­tar jas­no zada­ne i odre­đe­ne sli­kar­ske pro­ble­ma­ti­ke rezul­ti­ra­la je s neko­li­ko zaokru­že­nih cik­lu­sa (Tišine dubi­ne, Jedra, Crna jedra, Između, Moj mali svi­jet Tao) a u pos­ljed­njem, nazva­nom Dijalozi, otiš­la i korak dalje. Juričić sada prvens­tve­no pre­is­pi­tu­je pro­ble­me seri­je i mono­kro­mi­je. Te su sli­ke zasi­će­ne tipo­graf­skim zna­ko­vi­ma (slo­vi­ma) koji narav­no ne tvo­re nika­kav smi­sa­oni niz, odnos­no ne oda­ši­lja­ju poru­ku ili zna­če­nja. Slova su u funk­ci­ji sli­ke kao njen inte­gral­ni gra­did­be­ni dio, a nji­ho­vi blo­ko­vi raz­dvo­je­ni su manjim raz­ma­ci­ma koje tvo­re bije­le uske povr­ši­ne s ugre­ba­nim i slo­je­vi­to nane­se­nim pote­zi­ma sli­kar­ske špa­tu­le. Biljeg infor­me­la na taj je način i nada­lje pri­su­tan a nje­go­va izvjes­na reflek­si­ja pri­sut­na je i u nagla­še­noj ilu­zi­ji reljef­nos­ti samih slo­va koja su osnov­ni subjekt sli­ke. Kompozicijska dis­po­zi­ci­ja slov­nih blo­ko­va svo­je pori­jek­lo zahva­lju­je iskus­tvu kola­ži­ra­nja, ali nji­hov ras­po­red na plat­nu s paž­lji­vo izba­lan­si­ra­nim raz­ma­ci­ma (koji u ovom kon­tek­s­tu pod­sje­ća­ju na pauze u not­nom pismu), prvens­tve­no pro­pi­tu­je pro­blem serije.

„U svom boga­tom dosa­daš­njem stva­ra­laš­tvu Fulvio je upor­nim istra­ži­va­nji­ma pik­tu­ral­nih pos­tu­pa­ka do kra­ja ogo­lio sli­ku vra­tiv­ši je na počet­ke,  a para­dok­sal­no i  ujed­no fas­ci­ni­ra­ju­će je što je do toga došao u pot­pu­nos­ti zasi­će­nim sli­kar­stvom kao pro­duk­tom boga­tih osob­nih iskus­ta­va ruko­vo­đe­nih pre­mi­sa­ma  avan­gar­di pro­tek­log stoljeća.

„Radovi Fulvija Juričića pot­vr­đu­ju i uka­zu­ju da su besko­nač­ne i izne­na­đu­ju­će moguć­nos­ti dis­ci­pli­nar­nih istra­ži­va­nja u dome­ni odre­đe­ne sli­kar­ske pro­ble­ma­ti­ke, a ako su idej­no pos­tav­lje­ne i izved­be­no pro­ve­de­ne na pro­miš­lje­ni način, daju rezul­ta­te viso­kih umjet­nič­kih dose­ga, kao što je slu­čaj s Juričićevom cje­lo­kup­nim umjet­nič­kim opu­som“, piše Mladen Lučić.

Izložba je reali­zi­ra­na uz podr­šku Upravnog odje­la za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je, Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, Grada Pule i TZ Grada Pule, a može se pogle­da­ti do 7. srpnja.

Priredio B. V.