Održana tribina “Ususret trećem desetljeću Rojca s novim Planom upravljanja” u Dnevnom boravku DC‑a Rojc

15.06.2019.

- Večerašnja tri­bi­na se zove “Ususret tre­ćem deset­lje­ću Rojca s novim Planom uprav­lja­nja” i orga­ni­zi­ra se u okvi­ru pro­jek­ta GRAD(imo) Rojc koji je Savez udru­ga Rojca u surad­nji s Gradom Pula apli­ci­rao na natje­ča­je Europskog soci­jal­nog fon­da. Jedna od aktiv­nos­ti u tom pro­jek­tu je i izra­da novog pla­na uprav­lja­nja, a danas ćemo objas­ni­ti kako smo i pri­je sve­ga zašto to zamis­li­li, kaza­la je Dušica Radojčić na tri­bi­ni odr­ža­noj u sri­je­du, 12. lip­nja u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc.

Težnja za nekak­vom samo­or­ga­ni­za­ci­jom u Rojcu i za razvo­jem pos­to­ji odu­vi­jek. Otkad su prve udru­ge ušle u Rojc neg­dje polo­vi­nom i kra­jem 90-ih godi­na do danas uvi­jek je pos­to­ja­lo nas­to­ja­nje za pove­zi­va­njem unu­tar samog Rojca i nekim obli­ci­ma samo­or­ga­ni­za­ci­je. Tako je u počet­ku pos­to­ja­lo malo i veli­ko vije­će za komu­ni­ka­ci­ju s Gradom i to je 2008. godi­ne rezul­ti­ra­lo osni­va­njem Koordinacije kao tije­lo koje čine pred­stav­ni­ci Grada Pule i pred­stav­ni­ci udru­ga koris­ni­ca pros­to­ra u Rojcu u podjed­na­kom broju.

- Imamo dak­le 11 godi­na iskus­tva u dje­lo­va­nju Koordinacije koje je poka­za­lo sve pred­nos­ti tak­vog sudi­onič­kog mode­la uprav­lja­nja jav­nim dobrom kao što je zgra­da Društvenog cen­tra Rojc, ali i mno­ge mane tog mode­la uprav­lja­nja. Postoje i dru­gi cen­tri u Hrvatskoj koji su slič­ni Rojcu i koji žele pri­mi­je­ni­ti naš model koji je zbi­lja ino­va­ti­van. Mi smo svi navik­li da jav­nim dobri­ma uprav­lja­ju grad­ske, općin­ske ili držav­ne vlas­ti, među­tim ono što nedos­ta­je je pro­mo­ci­ja par­ti­ci­pa­tiv­nih mode­la koji daju bolje rezul­ta­te. Kada se koris­ni­ci jav­nih doba­ra kao što je ova zgra­da uklju­če u pos­tup­ke odlu­či­va­nja onda na dru­ga­či­ji način shva­ća­ju i vlas­ti­ti odnos pre­ma tom dobru, kaza­la je Radojčić.

Ti sudi­onič­ki mode­li uprav­lja­nja nisu naro­či­to popu­lar­ni zbog toga što vlas­ti nije u inte­re­su da svo­ju moć odlu­či­va­nja dije­li sa koris­ni­ci­ma ili gra­đa­ni­ma iako sva­ki novi zakon­ski pro­pis na tom podru­čju ide ka pobolj­ša­nju moguć­nos­ti jav­nos­ti da se uklju­či u sudje­lo­va­nje. Kada se to pri­mje­ni u prak­si onda se ti pos­tup­ci uklju­či­va­nja laži­ra­ju. Znači da se svi par­ti­ci­pa­tiv­ni pro­ce­si rade zbog toga što su zakon­ska oba­ve­za, a vrlo malo se zapra­vo dopu­šta lju­di­ma da izne­su svo­je pri­jed­lo­ge ili da se nji­ho­vi inpu­ti na bilo koji način uklju­če u konač­nu odlu­ku. Ljudi već u napri­jed ima­ju pre­dra­su­du pre­ma tim pos­tup­ci­ma uklju­či­va­nja u odlu­či­va­nje jer mis­le da je to samo ali­bi za una­pri­jed done­se­nu odluku.

- Mi smo si dali taj težak zada­tak da raz­bi­je­mo tu pre­dra­su­du. Nema puno pri­mje­ra u našoj zem­lji pos­tu­pa­ka u koji­ma je zais­ta dana moguć­nost lju­di­ma da sudje­lu­ju u odlu­či­va­nju o neče­mu. Naš je zada­tak težak zbog toga što lju­di – s obzi­rom da smo dos­ta korum­pi­ra­na drža­va – mis­le da kada se na takav neka­kav pos­tu­pak obja­vi, da se obič­no radi o tome da onaj koji vodi taj pos­tu­pak ostva­ru­je neke osob­ne inte­re­se ili se mis­li da je odlu­ka već una­pri­jed done­se­na ili da će tak­vim pos­tup­kom izgu­bi­ti neka do tada ste­če­na pra­va. Meni se čini da je jedan od raz­lo­ga rela­tiv­no malog oda­zi­va na ovu tri­bi­nu neg­dje u ovim moguć­nos­ti­ma i obraz­lo­že­nji­ma koje sam dala zbog čega lju­di ne sudje­lu­ju u tak­vim pos­tup­ci­ma. Naime, viši stu­panj demo­kra­ci­je u kojem gra­đa­ni mogu odlu­či­va­ti zah­tje­va i gra­đan­ski akti­vi­zam – dak­le to ne može nit­ko dru­gi osim koris­ni­ka koji ima­ju neki inte­res u tom podru­čju. Mi smo u Rojcu pos­ti­gli rela­tiv­no puno, pos­ta­li smo pri­mjer koji se u našoj zem­lji sli­je­di i koji se pre­pri­ča­va i izvan gra­ni­ca Hrvatske, ali ovo sigur­no nije zavr­š­na faza. Ja bih ju nazva­la pri­je­laz­nom fazom jer Rojc može puno bolje. Mi može­mo podi­ći od stan­dar­da živo­ta do zajed­nič­kog odlu­či­va­nja o stra­te­škom-razvoj­nim prav­ci­ma u Rojcu što se tre­nut­no ne doga­đa zbog toga što nema tko. U Rojcu pos­to­je poje­di­nač­ne udru­ge, pos­to­ji SUR koji na žalost nema nad­lež­nost niti može pri­mi­je­ni­ti niti ima resur­se i sred­stva da bi pri­mi­je­nio nekak­ve razvoj­ne ide­je sto­ga nam je nuž­no i sudje­lo­va­nje Grada Pule. Imamo rela­tiv­ne sre­će zbog toga što smo u cije­lom ovom pos­tup­ku ima­li podr­šku gra­da i to je za Hrvatsku neo­bič­no jer neki naši kole­ge iz dru­gih cen­ta­ra u Hrvatskoj nisu ima­li tu sre­ću. Imamo i sre­ću da Rojc za osnov­no odr­ža­va­nje ima pro­ra­čun­sko finan­ci­ra­nje gdje Upravni odjel za kul­tu­ru sva­ke godi­ne odva­ja otpri­li­ke 1,1 mili­jun kuna. Nismo neza­hval­ni i sma­tra­mo da je to dobra stvar jer nam to omo­gu­ća­va da zgra­da funk­ci­oni­ra. No zajed­nič­ki se pros­to­ri mini­mal­no odr­ža­va­ju te se u njih mini­mal­no inves­ti­ra pa to nije ni bli­zu dovolj­no da bi se rije­ši­li svi pro­ble­mi koje u Rojcu ima­mo. Mi koji smo iz Pule zna­mo i iz recent­nih novin­skih čla­na­ka kako se novac puno veći od tih 1,1 mili­jun kuna tro­ši za stva­ri koje možda ima­ju manje koris­ni­ka nego Rojc tako da mis­lim da ima­mo puno pra­vo u buduć­nos­ti oče­ki­va­ti da se za Rojc izdva­ja­ju i neka veća sred­stva, kaza­la je Radojčić koja je od 2008. godi­ne pred­sjed­ni­ca Koordinacije Društvenog cen­tra Rojc.

Na ovoj su tri­bi­ni htje­li pred­sta­vi­ti kako su zamis­li­li izra­du pla­na uprav­lja­nja. Namjera je bila da to bune plan koji će napra­vi­ti samo struč­nja­ci pa su anga­ži­ra­li Institut za poli­tič­ku eko­lo­gi­ju iz Zagreba, čija je pred­stav­ni­ca Jelena Miloš bila pri­sut­na na tri­bi­ni. Uz nju pri­sut­na je bila i Ledu Sutlović, dok­to­ran­di­cu na Odsjeku za poli­tič­ke zna­nos­ti Sveučilišta u Beču.

- Mi nismo izmis­li­li sudi­onič­ko uprav­lja­nje, to su mode­li koji su pos­to­ja­li dale­ko pri­je i mi smo zapra­vo samo sli­je­di­li jedan val koji se poja­vio pri­je dese­tak godi­na. Dakle već pri­je deset godi­na je Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­nog druš­tva finan­ci­ra­la pro­jek­te koji su se tica­li istra­ži­va­nja sudi­onič­kih mode­la uprav­lja­nja druš­tve­no kul­tur­nim cen­tri­ma. Već 2010. – 2011. godi­ne smo pro­vo­di­li jedan takav pro­jekt u Rojcu. Projekt GRAD(imo) Rojc ima isti cilj. U natje­ča­ju je pisa­lo da se osna­žu­ju ti sudi­onič­ki mode­li u DC-ima i sad je u tije­ku još jedan novi natje­čaj, opet Europski soci­jal­ni fond s istom temom. To zna­či da se iz nekog raz­lo­ga sudi­onič­ko uprav­lja­nje u kul­tu­ri poti­če s namje­rom, kaza­la je Radojčić i dala riječ Ledi Sutlović.

- Sudjelovala sam u istra­ži­va­nju kojeg je pro­ve­la zak­la­da Kultura nova čija su tema bili novi mode­li sudi­onič­kog uprav­lja­nja u kul­tu­ri u Hrvatskoj. Za poče­tak bih poče­la s uvo­đe­njem teorij­skih kon­ce­pa­ta koji su nuž­ni za uspos­ta­vu sudi­onič­kog uprav­lja­nja. Bitno je kaza­ti da sudi­onič­ko uprav­lja­nje u kul­tu­ri pred­stav­lja novu i sla­bo obra­đe­nu temu i zbog toga je ono u okvi­ru zak­la­di­nog istra­ži­va­nja smje­šte­no unu­tar šireg razu­mi­je­va­nja sudi­onič­kih pris­tu­pa uprav­lja­nju neo­vis­no o podru­čju pri­mje­ne, kaza­la je Sutlović.

Glavnu toč­ku pred­stav­lja raz­ma­tra­nje odno­sa izme­đu sudi­onič­kog uprav­lja­nja i suvre­me­nih karak­te­ris­ti­ka demo­kra­ci­je. Istraživanje pola­zi od nave­de­nih kon­ce­pa­ta i teze da jav­no uprav­lja­nje u suvre­me­nim uvje­ti­ma tržiš­ne utak­mi­ce ne uspi­je­va adek­vat­no odgo­vo­ri­ti na stal­ne druš­tve­ne pro­mje­ne i iza­zo­ve, među­tim oni koji to uspi­je­va­ju su suvre­me­ni druš­tve­ni pokre­ti i nji­ho­ve orga­ni­za­ci­je koje kroz kre­ira­nje raz­li­či­tih ino­va­tiv­nih uprav­ljač­kih mode­la nas­to­je popu­ni­ti te demo­krat­ske praz­ni­ne. Ne pos­to­ji jedins­tven recept za uspos­ta­vu sudi­onič­kog uprav­lja­nja već izbor ovi­si o nizu ele­me­na­ta. Neki od njih su veli­či­na pros­to­ra, broj orga­ni­za­ci­ja koje koris­te taj pros­tor, pot­po­ra jav­nog sek­to­ra, kul­tur­na raz­no­li­kost lokal­ne zajed­ni­ce te povje­re­nje dioni­ka samog pro­ce­sa. Glavni kon­cept tak­vih uprav­ljač­kih pris­tu­pa je eman­ci­pa­ci­ja i dava­nje gla­sa druš­tve­nim sku­pi­na­ma koje nema­ju rav­no­prav­nu pozi­ci­ju niti pris­tup dono­še­nju odlu­ka u kul­tur­noj poli­ti­ci i zbog toga sva­ki poku­šaj uspos­ta­ve sudi­onič­kog uprav­lja­nja tre­ba ima­ti u vidu nejed­na­ke odno­se moći.

- Neka pita­nja koja smo mi u tom istra­ži­va­nju pos­ta­vi­li su o kojoj par­ti­ci­pa­ci­ji govo­ri­mo, koji su ins­tru­men­ti para­dig­me sudje­lo­va­nja u kul­tur­nim poli­ti­ka­ma, kako par­ti­ci­pa­ci­ja dopri­no­si deba­ta­ma o demo­kra­ti­za­ci­ji kul­tu­re te što kul­tur­ni rad­ni­ci oče­ku­ju od kul­tur­nih poli­ti­ka koje su ori­jen­ti­ra­ne ka par­ti­ci­pa­ci­ji. Primjeri prak­se sudi­onič­kog uprav­lja­nja se u prvom redu pojav­lju­ju oko pita­nja pove­za­nih s uprav­lja­njem jav­nih resur­sa. To nas dovo­di u vezu s pro­pus­ti­ma i neus­pje­si­ma pred­stav­nič­ke demo­kra­ci­je. U tim uvje­ti­ma ins­ti­tu­ci­onal­ne praz­ni­ne vidi­mo rast raz­li­či­tih obli­ka druš­tve­nih i poli­tič­kih orga­ni­za­ci­ja koje okup­lja­ju raz­li­či­te vrste druš­tve­nih akte­ra. Raste ini­ci­ja­ti­va koje uklju­ču­ju par­ti­ci­pa­ci­ju nepro­fe­si­ona­la­ca u kul­tur­nim poli­ti­ka­ma čini poku­šaj odgo­vo­ra i kom­pen­za­ci­je za kri­zu legi­ti­mi­te­ta repre­zen­ta­tiv­ne demo­kra­ci­je i zapra­vo ras­tu­ćeg nepo­vje­re­nja u jav­ne ins­ti­tu­ci­je. Vidimo da sudi­onič­ko uprav­lja­nje prvens­tve­no pos­ta­je korek­tiv neus­pje­si­ma demo­kra­ci­je. Reorganizacija uprav­lja­nja kroz par­ti­ci­pa­tiv­ne prak­se podra­zu­mi­je­va nehi­je­rar­hij­ske for­me inte­rak­ci­je izme­đu publi­ke, jav­nih i civil­no-druš­tve­nih akte­ra, a tak­ve pro­mje­ne dovo­de do razu­mi­je­va­nja kul­tu­re kao zajed­nič­kog resur­sa i pozi­ci­oni­ra­ju prak­ti­ci­ra­nje kul­tu­re unu­tar zajed­nič­ke per­s­pek­ti­ve, kaza­la je Sutlović.

Sudioničko uprav­lja­nje se usko nado­ve­zu­je na ide­ju kul­tur­ne demo­kra­ci­je i podra­zu­mi­je­va uva­ža­va­nje raz­li­či­tos­ti i kul­tur­nih pra­va, ali tako­đer sma­tra da se to isto mora pro­ši­ri­ti na sudje­lo­va­nje u dono­še­nju odlu­ka koje čini naj­vi­ši mogu­ći stu­panj aktiv­nog dje­lo­va­nja. Taj naj­vi­ši mogu­ći stu­panj može se pos­ti­ći bilo u smis­lu stva­ra­nja pro­ce­sa ili pro­gram­skih odabira.

- Kada govo­ri­mo o nedos­ta­ci­ma demo­kra­ci­je korek­tiv pro­iz­la­zi iz teori­je deli­be­ra­tiv­ne demo­kra­ci­je koja je ima­la naj­ja­či utje­caj na stva­ra­nje kon­cep­ta sudi­onič­kog uprav­lja­nja i nje­na osnov­na teza je revi­ta­li­zi­ra­ti demo­kra­ci­ju i jav­ni inte­res ute­me­ljen na par­ti­ci­pa­ci­ji gra­đa­na i gra­đan­ki kroz jav­nu ras­pra­vu. Također je tu ide­ja da bi upra­vo ras­prav­ljač­ki pris­tu­pi kolek­tiv­nim odlu­ka­ma u uvje­ti­ma suko­ba doni­je­li bolje odlu­ke od konven­ci­onal­nih nači­na vođe­nja poli­ti­ke. Pritom je tako­đer i pret­pos­tav­ka da će odlu­ke koje pro­iz­la­ze iz tak­vog nači­na odlu­či­va­nja i uprav­lja­nja biti legi­tim­ni­je i razum­ni­je, efek­tiv­ni­je i poli­tič­ki odr­ži­vi­je. Sudionički model uprav­lja­nja podra­zu­mi­je­va i pro­ces dava­nja ovlas­ti i osna­ži­va­nja, što je jako bit­no, svih uklju­če­nih za zajed­nič­ko dono­še­nje odlu­ka. Bitnu kom­po­nen­tu čini razi­na kom­pe­ten­ci­je gra­đa­na, nji­ho­vo osna­ži­va­nje i izgrad­nja kapa­ci­te­ta kao i pro­cje­na utje­ca­ja tak­vog uprav­lja­nja na pru­ža­nje uslu­ga, soci­jal­ne jed­na­kos­ti i poli­tič­ku zas­tup­lje­nost. Pojedinci se osna­žu­ju kroz pro­ces sudje­lo­va­nja te taj pro­ces dopri­no­si nji­ho­vom inte­lek­tu­al­nom i emo­tiv­nom razvo­ju. Pritom je pita­nje komu­ni­ka­cij­skih vje­šti­na ključ­no jer tak­vo uprav­lja­nje samo po sebi ima malo smis­la ako gra­đa­ni nisu kom­pe­tent­ni ili osna­že­ni, kaza­la je Sutlović.

Naime, iskus­tva sudi­onič­kog uprav­lja­nja zema­lja u razvo­ju su poka­za­la da i lju­di koji su laici, ako dovolj­no osna­že­ni, mogu s viso­kom razi­nom kom­pe­ten­ci­je sudje­lo­va­ti u uprav­lja­nju. Participativno iskus­tvo samo po sebi može ima­ti tran­sfor­ma­ti­van i sti­mu­la­ti­van utje­caj i na pri­vat­ne živo­te i tako­đer može pozi­tiv­no utje­ca­ti i na zajed­ni­cu i potak­nu­ti lju­de da se više bave jav­nim i poli­tič­kim pita­nji­ma. Pored osna­ži­va­nja važ­nu stav­ku čini i razvoj širo­ke i tran­s­pa­rent­ne raz­mje­ne zna­nja i infor­ma­ci­ja, a cilj je stva­ra­nje odno­sa teme­lje­nih na povje­re­nju i reciprocitetu.

- Bitno je istak­nu­ti da sudi­onič­ko uprav­lja­nje uklju­ču­je moguć­nost anga­žma­na poje­di­na­ca i orga­ni­za­ci­ja koje se nala­ze van ins­ti­tu­ci­ja vlas­ti kroz poli­tič­ke mre­že i ins­ti­tu­ci­onal­ne aran­žma­ne i uto­li­ko tak­va vrsta uprav­lja­nja ozna­ča­va pro­mje­nu i pri­je­laz iz domi­nant­no pro­fe­si­onal­nih i eks­pert­nih uprav­ljač­kih prak­si u aktiv­nos­ti gra­đa­na koje se naj­češ­će odvi­ja­ju u orga­ni­za­ci­ja­ma civil­nog druš­tva. Tu sada dola­zi­mo do nedos­ta­ta­ka tak­vog uprav­lja­nja i tu je u prvom redu bit­no istak­nu­ti pita­nje moti­va­ci­je i inte­re­sa. Ni jedan anga­žman nije bez tro­ško­va makar onih vre­men­skih pa veći­na lju­di ima malo inte­re­sa za sudje­lo­va­nje uko­li­ko tro­ško­vi anga­žma­na pre­la­ze moguć­nost dobro­bi­ti ili dobi­ti. Lokalno sta­nov­niš­tvo može biti skep­tič­no za ula­ga­nje svog vre­me­na u tak­ve pro­ce­se. Možemo izdvo­ji­ti neko­li­ko novih per­s­pek­ti­va gle­de sudi­onič­kog uprav­lja­nja. Prva je potre­ba da se isko­ris­ti ins­ti­tu­ci­onal­na praz­ni­na koju pred­stav­nič­ka vlas pro­pu­šta adre­si­ra­ti. Druga je stu­panj do kojeg su gra­đa­ni spo­sob­ni smis­le­no sudje­lo­va­ti u pro­ce­su dono­še­nja odlu­ka. Treća je spo­sob­nost da se pobolj­ša­ju uslu­ge i druš­tve­na jed­na­kost. Konačno, iako gra­đa­ni mogu sudje­lo­va­ti i sudi­onič­ko uprav­lja­nje može una­pri­je­di­ti demo­krat­sko dono­še­nje odlu­ka i učin­ko­vi­to pru­ža­nje uslu­ga ono mora biti jako paž­lji­vo orga­ni­zi­ra­no, faci­li­ti­ra­no i čak kul­ti­vi­ra­no i nje­go­va­no i zapra­vo iako nudi veli­ka obe­ća­nja tak­vo uprav­lja­nje je kom­pli­ci­ran i nesi­gu­ran posao i pri­je sve­ga pro­ces koji tra­ži jako pla­ni­ra­nje una­pri­jed, zaklju­či­la je Sutlović.

- U kon­tek­s­tu današ­njih nejed­na­kos­ti i podje­la sudje­lo­va­nje u kul­tu­ri pos­ta­je važan ins­tru­ment kul­tur­ne poli­ti­ke i uto­li­ko je pre­poz­nat od raz­li­či­tih među­na­rod­nih orga­ni­za­ci­ja zato što poti­če razvoj tole­ran­ci­je i povje­re­nja, izgrad­nju uklju­či­vog druš­tva kroz razvoj kul­tur­ne demo­kra­ci­je, pošti­va­nja raz­no­li­kos­ti i jed­na­kog pris­tu­pa kul­tur­nim resur­si­ma. Sudioničko uprav­lja­nje u kul­tu­ri pred­stav­lja pomak od pasiv­nog pre­ma naj­vi­šem mogu­ćem stup­nju aktiv­nog sudje­lo­va­nja i tako pos­ta­je ala­tom za pozi­tiv­ne druš­tve­ne pro­mje­ne. U našem kon­tek­s­tu se pojam sudi­onič­kog uprav­lja­nja tako­đer može svr­sta­ti u nedos­tat­ke demo­kra­ci­je i u prvom redu je obi­lje­že­no veli­kom nejed­na­koš­ću izme­đu ins­ti­tu­ci­onal­nog i izvan ins­ti­tu­ci­onal­nog kul­tur­nog sek­to­ra koji je prvens­tve­no vid­ljiv u nedos­tat­ku pros­to­ra za rad i upra­vo se kod nas takav nedos­ta­tak poka­zao kao poti­caj za orga­ni­zi­ra­nje plat­for­me i zago­va­ra­nje tak­vog obli­ka uprav­lja­nja. Po istra­ži­va­nju pro­ve­de­nom 2016. poka­za­lo se da u Hrvatskoj čak 40% orga­ni­za­ci­ja nema stal­ni pros­tor za rad, a pri tome pos­to­je tako­đer pros­to­ri koji su jav­ni i neisko­ri­šte­ni. Zbog tak­vog kon­tek­s­ta u Hrvatskoj ima­mo te novo-nas­ta­ju­će kul­tur­ne cen­tre u sedam gra­do­va, a to su: Zagreb, Čakovec, Karlovac, Dubrovnik, Split, Rijeka i Pula, kaza­la je Sutlović koja je te teorij­ske kon­cep­te ilus­tri­ra­la kroz dva slu­ča­ja koji po svom obi­mu nisu ni bli­zu Rojcu, ali su zanim­lji­vi jer mogu pred­sta­vi­ti neke dru­ge stra­ne ovak­vog nači­na uprav­lja­nja, a to su: Društveni cen­tar u Čakovcu i Mala sce­na Hrvatskog doma u Karlovcu.

- U ovom tre­nut­ku izgle­da pot­pu­no nemo­gu­će da Rojcom uprav­lja­ju samo udru­ge, ali u teori­ji bi to i bilo mogu­će zato što mis­lim da nema niko­ga koji bi s njim znao uprav­lja­ti bolje od samih koris­ni­ka. Ali u ovoj fazi mora­mo uči­ni­ti korak napri­jed. Imali smo Koordinaciju koja dono­si neke odlu­ke, a čine ju tri pred­stav­ni­ka iz Rojca koji za to već deset godi­na ne pri­ma­ju nikak­vu nak­na­du. Kada ima­te tije­lo koje na volon­ter­skoj bazi dono­si tako važ­ne odlu­ke onda svi mora­mo biti svjes­ni da nema dovolj­no vre­me­na i kapa­ci­te­ta. Jednostavno nema­mo vre­me­na da bi se bavi­li razvo­jem Rojca i zato smo isko­ris­ti­li moguć­nost ESF‑a da si pos­ta­vi­mo pita­nje kako se i na koji način razvi­ja­ti, pa bih sada pre­da­la riječ Jeleni da nam opi­še kako je zamiš­ljen taj pro­ces izra­de novog pla­na uprav­lja­nja, kaza­la je Radojčić i dala riječ Jeleni Miloš.

- Što se tiče pro­ce­sa for­mi­ra­na je gru­pa pred­stav­ni­ka gra­da i udru­ga Rojca s ciljem da se done­se plan uprav­lja­nja uz podr­šku IPE‑a. Mi na to gle­da­mo kao na par­ti­ci­pa­ti­van i kons­truk­ti­van pro­ces i osob­no na to ne gle­dam kao na nešto što je novo. Čini mi se da kroz cije­li niz godi­na pos­to­ji pod­lo­ga i ele­men­ti koji su već u nekom sta­nju par­ti­ci­pa­tiv­nog uprav­lja­nja poput zajed­nič­kih pros­to­ra kakav je ovaj u kojem se sad nala­zi­mo. Ljudi su išli na raz­na stu­dij­ska puto­va­nja i pro­uča­va­li dru­ga­či­je mode­le uprav­lja­nja, a isto tako su se radi­li kon­kret­ni pri­jed­lo­zi, publi­ka­ci­je oko pla­na uprav­lja­nja, zajed­nič­ki pro­gra­mi itd. Ono što je bit­no je da u pro­ce­su sudje­lu­je Grad Pula s namje­rom da se zajed­no nađe učin­ko­vi­ti­ji model uprav­lja­nja na obos­tra­nu korist i uz sudje­lo­va­nje koris­ni­ka. Za stra­te­ški razvoj net­ko se s time tre­ba bavi­ti cije­lo vri­je­me, a ne samo volon­ter­ski i kada stig­ne – dak­le, potre­ban je jedan subjekt kome bi to bila temelj­na dje­lat­nost. Benefit bi bio da se odlu­ke dono­se i izvr­ša­va­ju brže uz tran­s­pa­rent­no uprav­lja­nje, jas­nu podje­lu odgo­vor­nos­ti i jasan model uklju­či­va­nja koris­ni­ka u odlu­či­va­nje, kaza­la je Miloš i doda­la da je Koordinacija sada samo savje­to­dav­no tije­lo te da odlu­ke dono­si pro­čel­ni­ca za kul­tu­ru Grada Pule, no da se to može i pro­mi­je­ni­ti putem ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je koja bi doni­je­la dobro­bit na više polja.

- Što se tiče samog pla­na uprav­lja­nja i zašto se on radi, ono što je smo mi detek­ti­ra­li je da bi tre­ba­lo defi­ni­ra­ti koji su nam zajed­nič­ki cilje­vi. Treba poče­ti od ono­ga što već pos­to­ji – dak­le opis sta­nja: što želi­mo pobolj­ša­ti i una­pri­je­di­ti te što je dobro. Zatim tre­ba utvr­di­ti dje­lat­nost tog uprav­ljač­kog tije­la, nje­go­vu struk­tu­ru i odgo­vor­nos­ti i mode­le uklju­či­va­nja s obzi­rom na ulo­gu koris­ni­ka. Što se pla­na rada tiče on tre­ba pro­iza­ći organ­ski, dak­le ne biti namet­nut. Jedna od bit­ni­jih stav­ki tog pla­na je raz­go­vor s dioni­ci­ma, rad rad­ne gru­pe na teme­lju kojeg će se dati prvi pri­jed­log mode­la na jesen. Nakon tih raz­go­vo­ra i rada rad­ne gru­pe i pro­uča­va­nja raz­li­či­tih teh­nič­kih aspe­ka­ta želi­mo sku­pi­ti feed­back putem ras­pra­va na tri­bi­na­ma. Nakon toga ide pred­stav­lja­nje nacr­ta, a potom usva­ja­nje. Kada govo­ri­mo o zajed­nič­kim cilje­vi­ma tre­ba­mo utvr­di­ti koji su i tu sigur­no pos­to­je raz­li­či­ta oče­ki­va­nja koje tre­ba uva­ži­ti i doći do nekog rje­še­nja. Drugo pita­nje je što bi bio pred­met uprav­lja­nja – koji bi bio nje­gov dje­lo­krug. Da li je to samo odr­ža­va­nje zgra­de, da li je to kori­šte­nje ili dodje­la pros­to­ra, koor­di­na­ci­ja zajed­nič­kih pros­to­ra, zajed­nič­kih pro­gra­ma… Zatim koja su nam sve tije­la potreb­na te koja bi bila ulo­ga koris­ni­ka. S jed­ne je stra­ne bit­no uklju­či­ti što više koris­ni­ka i time će se dobi­ti i kva­li­tet­ni­ji model, a s dru­ge stra­ne mi se čini da for­si­ra­nje pre­ve­li­ke razi­ne sudje­lo­va­nja može biti kon­tra­pro­duk­tiv­no u smis­lu stva­ra­nja tro­mos­ti i nefunk­ci­onal­ne struk­tu­re. To su dak­le pita­nja kako zapra­vo for­ma­ti­ra­ti ulo­gu koris­ni­ka – da li orga­ni­zi­ra­ti, sek­ci­je, vije­će koris­ni­ka, kako stvo­ri­ti okvir koji će poti­ca­ti zajed­nič­ku odgo­vor­nost i kako stvo­ri­ti bolje komu­ni­ka­cij­ske i infor­ma­cij­ske kana­le. Odnosno da li su nam ovi pos­to­je­ći komu­ni­ka­cij­ski kana­li dos­tat­ni i da li se koris­te u dovolj­noj mje­ri, kaza­la je Miloš i spo­me­nu­la koris­ne pri­mje­re koji bi mogli pos­lu­ži­ti DC‑u Rojc kao što su zagre­bač­ki Pogon i dru­gi pri­mje­ri i iz ino­zem­s­tva s napo­me­nom da se oni ne tre­ba­ju pres­li­ka­va­ti već da se isko­ris­te dije­lo­vi mode­la koji odgo­va­ra­ju slu­ča­ju Rojca.

Tekst Boris VINCEK

Fotografije Marino JURCAN