Igre moći i posveta nestalom bratu

• Druge veče­ri 25. PUF‑a – među­na­rod­nog kaza­liš­nog fes­ti­va­la publi­ka je ima­la pri­li­ku pogle­da­ti krat­ko­ve­čer­nji duet pod nazi­vom „Večera“ na Maloj sce­ni INK‑a čiju kore­ogra­fi­ju i izved­bu pot­pi­su­ju Maya Stern i Tomer Sharabi.

Stern i Sharabi su izra­el­ski izved­be­ni umjet­ni­ci sa osob­nom povi­ješ­ću. Naime obo­je su se ško­lo­va­li pri viso­koj umjet­nič­koj ško­li „Telma Yelling“ gdje su zapo­če­li surad­nju te i danas zajed­no stva­ra­ju i nas­tu­pa­ju. Svoje rado­ve izvo­di­li su na reno­mi­ra­nim fes­ti­va­li­ma u Izraelu, Engleskoj, Nizozemskoj, Njemačkoj, Kini, Armeniji i SAD‑u. Okosnica nji­ho­ve surad­nje je inte­rak­ci­ja izme­đu izvo­đa­ča kroz koju suda­ra­ju afek­ci­ju nas­pram odboj­nos­ti stva­ra­ju­ći mag­net­sko polje koje ne dozvo­lja­va napu­šta­nje i konač­no odus­ta­ja­nje. Igra moći u kojoj se izmje­nju­je ulo­ga nad­moć­nog u odno­su osim eks­pre­siv­nom pokre­tom poja­ča­na je faci­jal­nom eks­pre­si­jom ple­sa­ča i pri­do­ni­jev­ši emo­tiv­nom nabo­ju ovog koma­da. Kemija izme­đu izvo­đa­ča je evi­dent­na, sko­ro pa opip­lji­va sve do samog kraja.

Njihova eks­pre­si­ja „istra­žu­je ljud­sko tije­lo i inte­rak­ci­ju izme­đu dvo­je indi­vi­dua, pone­kad gube­ći vlas­ti­ti iden­ti­tet i stva­ra­ju­ći novi, pone­kad ima­ju­ći eks­trem­nu vezu koju samo oni mogu izgra­di­ti i posjedovati“.

Rad Maye i Tomera je podr­žan od stra­ne Ministarstva kul­tu­re, zna­nos­ti i spor­ta te Izraelskog lutrij­skog odbo­ra za umjet­nost te je osvo­jio prvo mjes­to u „No bal­let“ natje­ca­nju u Ludwigzafenu 2008. godi­ne. Glazbu pot­pi­su­je Triosk, a stil­sko obli­ko­va­nje Noa Yalon.

Iste veče­ri fes­ti­val­ska publi­ka pre­se­li­la se u kaza­li­šte Dr. Inat u DC‑u Rojc kako bi popra­ti­li pred­sta­vu „Flornecia“ ples­ne kom­pa­ni­je LaCerda u izved­bi Edwarda Tamaya.

LaCerda je inter­na­ci­onal­ni kolek­tiv vođen od stra­ne per­for­me­ra Edwarda Tamaya i Johanna Pereza Viere nas­tao 2014.godine. Dramaturgija pokre­ta kojom se Tamayo i kolek­tiv bave navo­di publi­ku da sama kre­ira kon­tekst unu­tar kojeg izvo­đač dje­lu­je. Edwarda je teško iden­ti­fi­ci­ra­ti i upra­vo to je moment u kojem i publi­ka ima pri­li­ku pre­is­pi­ta­ti svoj iden­ti­tet. Ti „zada­ni kodo­vi izme­đu publi­ke i umjet­ni­ka, kao i utje­caj iden­ti­te­ta i žan­ra unu­tar scen­skog stva­ra­laš­tva“ stav­lje­ni su na stol ili bolje reče­no na ples­ni pod pred nas. Tamayov pokret je hibrid teh­nič­ki izvje­šte­nog suvre­me­nog ple­sa i uzem­lje­nos­ti bori­lač­kih vje­šti­na, a on se u 2011. spe­ci­ja­li­zi­rao u teh­ni­ci niskog lete­nja Davida Zambrana. Ovaj solo posve­ta je Edwardovom nedav­no nes­ta­lom bra­tu Jonatanu. Riječ je o intim­nom pri­ka­zu sje­ća­nja na nji­hov rod­ni grad, dije­lje­nju sva­kod­ne­vi­ce (Mesitas del Colegia- osnov­no­škol­ske klu­pe) u rod­noj Kolumbiji. On pri­zi­va to vri­je­me poput šama­na popri­ma­ju­ći i izmje­nju­ju­ći liko­ve koje u konač­ni­ci publi­ka kre­ira u svom umu. On ih pred­la­že kroz sli­ke i obri­se nas­ta­le na svje­tlos­nim pun­k­to­vi­ma sce­ne Inata. Redateljica pred­sta­ve je Valentina Azzati, a kos­ti­mo­gra­fi­ju pot­pi­su­je Sara Manzaneda.

Drugi dan 25. PUF‑a počeo je u jutar­njim sati­ma u gale­ri­ji Cvajner gdje je odr­ža­no pre­da­va­nje i disku­si­ja na temu „Međunarodni kul­tur­ni odno­si eur“opske uni­je i polo­žaj Hrvatske“, a prvi umjet­nič­ki pro­gram bio je per­for­mans Borisa Kadina „Zeko je Rek’o“ na pul­skoj tržnici.

Tekst Ivana VOJNIĆ VRATARIĆ

Fotografije arhi­va PUF‑a/Marko HAJDAROVIĆ

• 25. PUF - međunarodni kazališni festival
• Boris Kadin
• Edward Tamayo
• LaCerda
• Maya Stern
• Tomer Sharabi