U POSJETU GRADSKOM ODJELU ZA ZAJEDNIČKA DOBRA I PRAVO NA GRAD U NAPULJU

04.07.2019.

Grad Napulj institucionalizirao zajednička dobra i prepustio upravljanje građanima

• “U Napulju dobro je zajed­nič­ko!” – ime je kam­pa­nje grad­skog Odjela za pra­vo na grad, urba­ne poli­ti­ke, kra­jo­braz i zajed­nič­ka dobra (Assessorato al dirit­to alla cit­tà, alle poli­tic­he urba­ne, al paesag­gio e ai beni comu­ni). Cilj kam­pa­nje je uklju­či­ti što više gra­đa­na u odlu­či­va­nje i uprav­lja­nje zajed­nič­kim dobri­ma. Ta je kam­pa­nja, zajed­no sa sedam nekad jav­nih pros­to­ra u Napulju koji su služ­be­no pro­gla­še­ni zajed­nič­kim dobrom gra­đa­na, bila raz­log što je Zelena Istra kra­jem lip­nja 2019. orga­ni­zi­ra­la stu­dij­sko puto­va­nje u Napulj s pred­stav­ni­ca­ma Grada Pule iz Upravnog odje­la za kul­tu­ru i Upravnog odje­la za pros­tor­no ure­đe­nje, komu­nal­ni sus­tav i imo­vi­nu. Putovanje je orga­ni­zi­ra­no u okvi­ru pro­jek­ta GRAD(imo) ROJC kojeg vodi Savez udru­ga Rojca, a finan­ci­ra EU iz Europskog soci­jal­nog fonda.

Grad Napulj prvi je grad u Italiji, i jedan od rijet­kih u Europi, koji ima ne samo poseb­ni odjel za zajed­nič­ka dobra i pra­vo na grad već je na ins­ti­tu­ci­onal­noj razi­ni pre­poz­nao zajed­nič­ko vlas­niš­tvo te ga u prak­si i pri­mi­je­nio. To se nije dogo­di­lo izne­na­da, to je dio dugo­traj­ni­jeg pro­ce­sa i gra­đan­skog akti­viz­ma za pre­tva­ra­nje jav­nih u zajed­nič­ka dobra. Prvi je slu­čaj bila oku­pa­ci­ja Kazališta Valle (Teatro Valle) u Rimu. Godine 2010. to je jav­no kaza­li­šte drža­va zatvo­ri­la zbog mje­ra šted­nje. Godinu dana kas­ni­je poče­le su kru­ži­ti pri­če da je namje­ra zapra­vo nje­go­va pri­va­ti­za­ci­ja. Grupa glu­ma­ca, glaz­be­ni­ka, teh­ni­ča­ra i zapos­le­ni­ka upra­ve oku­pi­ra­la je zgra­du kaza­li­šta, a oku­pa­ci­ja je tra­ja­la godi­nu dana. Prosvjednicima su se pri­klju­či­le mno­ge poz­na­te oso­be iz svi­je­ta estra­de i kul­tu­re, a iz tog je entu­zi­jaz­ma nas­ta­la svo­je­vr­s­na kuLturna revo­lu­ci­ja. Revolucija koja u teme­lju ima kolek­tiv­no poli­tič­ko dje­lo­va­nje odnos­no reapro­pri­ja­ci­ju jav­nog pros­to­ra i nje­go­vo pre­tva­ra­nje u zajed­nič­ko dobro. Radi se o sasvim novom nači­nu kori­šte­nja jav­nog pros­to­ra, u ovom slu­ča­ju u kul­tur­ne svr­he. Razlika izme­đu jav­nog i zajed­nič­kog dobra je što jav­nim dobri­ma uprav­lja­ju tije­la držav­ne ili lokal­ne upra­ve, a zajed­nič­kim dobri­ma uprav­lja­ju koris­ni­ci poje­din­ci koji odlu­ču­ju putem skup­šti­na. Radi se o uprav­lja­nju putem direk­t­ne i radi­kal­ne demo­kra­ci­je. Tu vrstu vlas­niš­tva ne opte­re­ću­je logi­ka pro­fi­ta niti biro­kra­ti­zi­ra­nost jav­ne uprave.

Drugi slu­čaj u Napulju, koji je utro put ide­ji ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je zajed­nič­kih doba­ra, tako­đer je jedins­tven u Italiji. Nakon naci­onal­nog refe­ren­du­ma 2011. godi­ne, kada su Talijani veći­nom odlu­či­li da je vodo­ops­kr­ba jav­no dobro i da ne smi­je biti pod­lož­na logi­ci pro­fi­ta odnos­no pri­va­ti­za­ci­ji, Napulj je jedi­ni grad u Italiji koji je u dje­lo zais­ta i pro­veo rezul­tat refe­ren­du­ma. Dioničarsko druš­tvo “Tvrtka za vod­ne resur­se” pos­ta­lo je grad­ska služ­ba “Acqua bene comu­ne” (Voda jav­no dobro), opet zahva­lju­ju­ći više­go­diš­njem akti­viz­mu civil­nih akti­vis­ta u obra­ni jav­nih doba­ra i pro­gre­siv­nom gra­do­na­čel­ni­ku De Magistrisu. Jedan od naj­u­pe­čat­lji­vi­jih rezul­ta­ta novog nači­na uprav­lja­nja vodo­ops­kr­bom u gra­du je i sma­nje­nje cije­ne vode po kubi­ku s 0,32 eura na 0,16.

S pro­čel­ni­kom za urba­ni­zam i zajed­nič­ka dobra Grada Napulja, arhi­tek­tom Carmineom Piscopom raz­go­va­ra­li smo o poli­tič­kim raz­lo­zi­ma za priz­na­va­nje sta­tu­sa zajed­nič­kih doba­ra te o nači­nu na koji su u prak­si pro­ve­li tu ide­ju. Iz  nje­go­vih je odgo­vo­ra bila odmah jas­no da pos­to­ji dubo­ko razu­mi­je­va­nje važ­nos­ti tak­vih obli­ka samo­uprav­lja­nja zajed­ni­ca za sva­ki grad, da se na taj način gra­di i druš­tve­na kohe­zi­ja i soci­jal­ni kapi­tal, te da se tako gra­đa­ni­ma pru­ža­ju uslu­ge koje grad­ske upra­va ne bi bila u sta­nju pru­ži­ti ili bi to pro­ra­čun košta­lo dale­ko više. U svo­jim je odgo­vo­ri­ma nas­to­jao objas­ni­ti kako su zajed­nič­ka dobra obilk slo­bod­ne eks­pre­si­je gra­da odnos­no lju­di koji u nje­mu žive. Objasnio nam je i da je pro­ces pre­la­ska dije­la jav­nih u zajed­nič­ka dobra te ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­ja ide­je zajed­nič­kih doba­ra bio vrlo slo­žen. Započeo je 2012. godi­ne oku­pa­ci­jom zgra­de biv­šeg siro­ti­šta Asilo Filangieri u sre­di­štu Napulja. Tek obnov­lje­nu i zatim opet napu­šte­nu zgra­du zauze­li su kul­tur­ni rad­ni­ci u znak pro­s­vje­da. Prosvjednici su se orga­ni­zi­ra­li i od Grada zah­ti­je­va­li pro­gla­še­nje zgra­de zajed­nič­kim dobrom za kul­tur­ne potre­be kojim će uprav­lja­ti otvo­re­na zajed­ni­ca koris­ni­ka. Zahtjev je naišao na razu­mi­je­va­nje gra­do­na­čel­ni­ka, koji je nare­dio da se ulo­ži mak­si­mal­ni napor da se pro­na­đe prav­ni put za uvo­đe­nje poj­ma i prak­se zajed­nič­kih doba­ra. Proces je bio opte­re­ćen mno­gim pro­ble­mi­ma – od poli­tič­ke opo­zi­ci­je ide­ji, otpo­ra cesi­ji suve­re­ni­te­ta Grada nad dije­lom grad­ske imo­vi­ne, nedo­umi­ca u vezi s kolek­tiv­nim subjek­ti­vi­te­tom i kolek­tiv­nom odgo­vor­noš­ću, nepos­to­ja­njem slič­nih pri­mje­ra u Italiji i mno­gim dru­gim poteškoćama.

Izvršnog direk­to­ra (diri­gen­te) Službe za urba­ni­zam i zajed­nič­ka dobra, arhi­tek­ta Andreu Ceudecha pita­li smo o tije­ku pro­ce­sa ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je zajed­nič­kih doba­ra. Rekao nam je da su kre­nu­li naj­pri­je mije­nja­ju­ći temelj­ni grad­ski doku­ment – Statut Grada, u koji je uvr­šten pojam zajed­nič­kog dobra opi­san kao cilj dje­lo­va­nja i temelj­na vri­jed­nost. Dopunjeni Statut  Gradsko vije­će je usvo­ji­lo u ruj­nu 2011. godi­ne, a nakon toga su usvo­je­ne  i mno­ge grad­ske odlu­ke kako bi se regu­li­ra­lo pita­nje pros­tor­nog pla­ni­ra­nja, finan­ci­ra­nja i uprav­lja­nja zajed­nič­kim doba­ri­ma. Ovaj veli­ki iza­zov grad­ska je upra­va pro­ži­vje­la zajed­no s gra­đa­ni­ma, a pra­vi­la su nas­ta­ja­la u prak­si kori­šte­njem prvog zajed­nič­kog dobra u Napulju – zgra­de biv­šeg siro­ti­šta Filangieri, danas kul­tur­nog cen­tra. Nakon priz­na­va­nja sta­tu­sa zajed­nič­kog dobra kul­tur­nom cen­tru Asilo Filangieri 2015. godi­ne, otvo­rio se put pro­gla­še­nju zajed­nič­kim dobom za još šest zgra­da. Danas je pos­tu­pak jed­nos­tav­ni­ji: na počet­ku mora pos­to­ja­ti inte­res neke zajed­ni­ce za nekim jav­nim dobrom. Zatim zain­te­re­si­ra­ni kolek­tiv mora pri­pre­mi­ti, na teme­lju onih već usvo­je­nih, Izjavu o civil­noj i zajed­nič­koj urba­noj upo­tre­bi (Dichiarazione d’u­so civi­co e col­le­ti­vo urba­no) u kojoj opi­su­ju aktiv­nos­ti i svr­hu, ali i sve deta­lje nači­na zajed­nič­kog odlu­či­va­nja i kori­šte­nja pros­to­ra.  Izjava pro­la­zi poseb­nu komi­si­ju koja se sas­to­ji od pred­stav­ni­ka civil­nog druš­tva i grad­skih služ­be­ni­ka. Uloga ove komi­si­je je samo da utvr­di sadr­ži li Izjava sve potreb­ne dije­lo­ve i je li u skla­du s grad­skim odlu­ka­ma koje regu­li­ra­ju zajed­nič­ka dobra. Na kra­ju Gradsko vije­će usva­ja Izjavu.

Maria Francesa De Tullio, akti­vis­ti­ca i već 8 godi­na volon­ter­ka u Asilu objas­ni­la nam je da se radi o hete­ro­ge­noj, pro­mje­nji­voj, soli­dar­noj i otvo­re­noj zajed­ni­ci rad­ni­ca i rad­ni­ka iz kul­tur­nog i umjet­nič­kog sek­to­ra, ute­melj­noj na zajed­nič­ki utvr­đe­nim prin­ci­pi­ma dje­lo­va­nja poput odbi­ja­nja sva­kog obli­ka faši­ma, rasiz­ma, sek­siz­ma, homo­fo­bi­je te poti­ca­nja slo­bod­nog umjet­nič­kog izra­ža­va­nja ali i slo­bo­de od slu­že­nja logi­ci pro­fi­ta i trži­šta, daju­ći tako dopri­nos kva­li­ta­tiv­nom ras­tu druš­tva. U Asilu nema kom­pe­ti­tiv­nos­ti, a surad­nja se teme­lji na prin­ci­pu “svat­ko pre­ma vlas­ti­tim moguć­nos­ti­ma, a sva­kom pre­ma potre­ba­ma i želja­ma”. Upravljanje zajed­nič­kim dobrom zah­ti­je­va učes­ta­lu komu­ni­ka­ci­ju koris­ni­ka pa se tako skup­šti­ne Asila, naj­vi­šeg  tije­la samo­uprav­lja­nja, odr­ža­va­ju sva­ki pone­de­ljak, kao što se i poje­di­ne temat­ske rad­ne sku­pi­ne (Tavoli Tematici di Programmazione ), npr. za glaz­bu ili kaza­li­šte, odr­ža­va­ju jed­nom tjedno.

Roberta Nicchia i Nicola Masella iz odje­la za urba­ni­zam i jav­na dobra pred­sta­vi­li su nam upra­vo dovr­še­ni pro­jekt Grada Napulja “2. šan­sa – buđe­nje uspa­va­nih divo­va”, kojim je pro­ve­de­no par­ti­ci­pa­tiv­no odlu­či­va­nje o  rege­ne­ra­ci­ji biv­še voj­ne bol­ni­ce, od 1992. napu­šte­nog i zatim devas­ti­ra­nog naj­ve­ćeg samos­tan­skog kom­plek­sa u Napulju koji se pros­ti­re na 25.000 četvor­nih meta­ra – monu­men­tal­nih gra­đe­vi­na veli­ke povi­jes­ne, arhi­tek­ton­ske i umjet­nič­ke vri­jed­nos­ti. Nicchia je bila koor­di­na­to­ri­ca par­ti­ci­pa­tiv­nog pro­ce­sa, kojim je, kako kaže, pro­ve­de­no druš­tve­no vred­no­va­nje jav­nih doba­ra ne samo s eko­nom­skog aspek­ta već, pri­je sve­ga, vred­no­va­nje dobro­bi­ti kori­šte­nja za zajed­ni­cu i vri­jed­nos­ti uslu­ga koje bi se pos­ti­gle reak­ti­va­ci­jom zapu­šte­nog podru­čja. Proces je tra­jao od pro­sin­ca 2016. do ožuj­ka 2018. i u nje­mu je sudje­lo­vao veli­ki broj gra­đa­na, udru­ga, pri­vat­nih pod­zet­ni­ka, ins­ti­tu­ci­ja i struč­nja­ka s ciljem izra­de stra­te­gi­je i dese­to­go­diš­njeg akcij­skog pla­na reak­ti­va­ci­je kom­plek­sa biv­še voj­ne bol­ni­ce. Proces je zapo­čeo jav­nim pozi­vom Grada Napulja za uklju­či­va­nje gra­đa­na u pro­ces osmiš­lja­va­nja nove namje­ne tog podru­čja. Prijavio se veli­ki broj zain­te­re­si­ra­nih lokal­nih akte­ra. Na kra­ju su izra­đe­ne izve­di­ve smjer­ni­ce za oživ­lja­va­nje tog zapu­šte­nog podru­čja gra­da, koje grad­ska upra­va mora reali­zi­ra­ti. Kolektivnom i koope­ra­tiv­nom meto­dom akte­ri su doš­li do zajed­nič­ke vizi­je tran­sfor­ma­ci­je podru­čja biv­še voj­ne bol­ni­ce u “inku­ba­tor aktiv­nog gra­đans­tva” (Community Hub – incu­ba­to­re di cit­ta­di­nan­za atti­va). Od ožuj­ka 2018., kada je dovr­šen Akcijski plan rege­ne­ra­ci­je, Grad Napulj već je zapo­čeo s reali­za­ci­jom dije­la pla­na, a i park unu­tar kom­plek­sa te sport­ski tere­ni otvo­re­ni su za jav­nost Jedan od pri­ori­te­ta koji su u tom pro­ce­su istak­nu­li sudi­oni­ci eks­pe­ri­men­ti­ra­nje je s mode­li­ma jav­no-civil­nog part­ner­stva, a jedan od nje­go­vih rezul­ta­ta je i edu­ka­ci­ja gra­đa­na o deli­be­ra­tiv­noj demo­kra­ci­ji, aktiv­nom slu­ša­nju i kre­ativ­nom uprav­lja­nju konfliktima.

U želji da potak­ne akti­vi­ra­nje gra­đa­na u obli­ko­va­nju grad­skih poli­ti­ka, Grad Napulj uveo je i dru­ge meha­niz­me poput Opservatorija zajed­nič­kih doba­ra (Osservatorio dei beni comu­ni) kojeg čine oso­be s “doka­za­nom akti­vis­tič­kom proš­loš­ću”, od kojih su neki i znans­tve­ni­ci istra­ži­va­či. Funkcija tog tije­la je da daje miš­lje­nje o temelj­nim pra­vi­ma gra­đa­na, zajed­nič­kim dobri­ma i par­ti­ci­pa­ci­ji u odlu­či­va­nju. Predstavnici priz­na­tih zajed­nič­kih doba­ra ima­ju 6 od 12 čla­no­va Opservatorija. Nedavno je osno­van  Savjet za revi­zi­ju jav­nog duga (Consulta di audit sul debi­to publi­co) sa zadat­kom pre­is­pi­ti­va­nja osno­va­nos­ti i zako­ni­tos­ti jav­nog duga gra­da, ali i opće­ni­to o nači­nu rapo­la­ga­nja resur­sa koji­ma ras­po­la­že Grad

Urbane kolek­tiv­ne ins­ti­tu­ci­je zani­ma­ju sve veći broj jav­nih upra­va diljem svi­je­ta, pre­poz­na­ju­ći druš­tve­ni dija­log i pra­vo na kolek­tiv­nu akci­ju lokal­nih zajed­ni­ca kao i svo­ju ulo­gu u podr­š­ci tim pro­ce­si­ma i osni­va­nju ins­ti­tu­ci­ja koje ih prate.

Pulski pri­mjer jav­no-civil­nog uprav­lja­nja zgra­dom Društvenog cen­tra Rojca dobar je put u smje­ru priz­na­va­nja pra­va zajed­ni­ce da sudje­lu­je u uprav­lja­nju dobri­ma koje koris­ti, no dale­ko od napo­le­tan­skih pri­mje­ra zajed­nič­kih doba­ra i razvi­je­noj svi­jes­ti grad­ske upra­ve o ulo­zi gra­đa­na. U Puli je grad­ska upra­va do sada pru­ža­la otpor uklju­či­va­nju gra­đa­na u pita­nja koja su važ­na za kva­li­te­tu živo­ta  u gra­du i pita­nja ras­po­la­ga­nja pros­tor­nom imo­vi­nom (npr. slu­čaj Muzil).  To će se mora­ti mije­nja­ti, samo je pita­nje vre­me­na hoće­mo li biti među prvi­ma ili posljednjima.

Tekst Dušica RADOJČIĆ/Zelena Istra