EPK Rijeka 2020: Održana konferencija Diversity Mixer

30.09.2019.

Rijeka je od 12. do 14. ruj­na bila popri­štem odr­ža­va­nja među­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o raz­li­či­tos­ti u kul­tu­ri i kul­tur­nim indus­tri­ja­ma pod nazi­vom Diversity Mixer. Konferenciju je otvo­ri­la Lela Vujanić, vodi­te­lji­ca pro­gram­skog prav­ca Kuhinja raz­li­či­tos­ti Rijeke 2020 – Europske pri­jes­tol­ni­ce kul­tu­re koji se temat­ski pri­mar­no bavi migra­ci­ja­ma i manji­na­ma te uklju­ču­je i sla­vi raz­ne manjin­ske kul­tu­re i supkulture.

- Kada govo­ri­mo o kul­tu­ri pos­to­je tri glav­na aspek­ta raz­li­či­tos­ti. Prvi je raz­li­či­tost pro­du­ce­na­ta odnos­no nji­ho­vih iden­ti­te­ta. Je li kul­tu­ral­ni sadr­žaj pro­izve­den od stra­ne samo jed­ne soci­jal­ne gru­pe ili tu ima­mo dru­ga­či­jih iden­ti­tet­skih, etnič­kih i klas­nih gru­pa. Drugi je aspekt raz­li­či­tos­ti u kul­tu­ri i kre­ativ­nim indus­tri­ja­ma aspekt raz­li­či­tos­ti sadr­ža­ja. Raznovrsnog sadr­ža­ja koji repre­zen­ti­ra raz­li­či­te sta­vo­ve, a ne samo domi­nant­nu ide­olo­gi­ju. Treći aspekt je aspekt publi­ke. Da li je sadr­žaj koji stva­ra­mo dos­tu­pan širo­kom kru­gu publi­ke ili kul­tu­ral­ni sadr­žaj stva­ra­mo samo za urba­ne cen­tre. Tijekom ove kon­fe­ren­ci­je ras­prav­ljat ćemo o sva tri nave­de­na aspek­ta, rek­la je Vujanić nagla­siv­ši kako je raz­li­či­tost puno više od libe­ral­nog impe­ra­ti­va i kor­po­ra­tiv­ne eks­plo­ata­ci­je ‘raz­li­či­tih’ radi cilja­nog mar­ke­tin­ga veli­kih kompanija.

U prvoj panel ras­pra­vi pod nazi­vom „Različitost kao pre­du­vjet razvo­ja glaz­be­ne indus­tri­je“ na kojem su sudje­lo­va­li Ilija Milošević iz pro­du­cent­ske kuće Universal Music Group, spi­sa­te­lji­ca i novi­nar­ka Antonela Marušić te glaz­be­nik i novi­nar Luka Benčić bilo je rije­či o polo­ža­ju žena u glaz­be­noj indus­tri­ji i kri­ti­ci, odno­si­ma cen­tra i peri­fe­ri­je te alter­na­ti­ve i mains­tre­ama u glazbi.

- U Hrvatskoj nema­mo razvi­je­nu infras­truk­tu­ru niti veli­ke izda­vač­ke kuće te se mora­mo sami pro­mo­vi­ra­ti. Radi toga jed­nos­tav­no nema­mo jed­na­ke start­ne pozi­ci­je u odno­su na ben­do­ve sa zapa­da. Moramo radi­ti dvos­tru­ko više samo da bi sus­ti­gli osta­le. Iz naše je pola­ziš­ne toč­ke vrlo teško ili goto­vo nemo­gu­će doći do razi­ne pro­fe­si­onal­nih glaz­be­ni­ka i živje­ti od svi­ra­nja, kazao je Benčić dav­ši za pri­mjer Švedsku koja svo­jim glaz­be­ni­ci­ma sufi­nan­ci­ra odla­ske na među­na­rod­ne turneje.

Drugi dan kon­fe­ren­ci­je zapo­čeo je s temom polo­ža­ja novi­nar­stva danas i pro­ble­ma­ti­kom repre­zen­ta­ci­je raz­li­či­tih sta­vo­va i eko­nom­skih kla­sa u medi­ji­ma. Globalni radi­kal­no des­ni poli­tič­ki pokret pogo­njen je osje­ća­jem eko­nom­skom kri­zom osi­ro­ma­še­ne sred­nje i niže kla­se kako se u medi­ji­ma nji­hov glas ne čuje. Nesposobnost medi­ja da pre­dvi­de dola­zak Trumpa na vlast u SAD‑u ili izgla­sa­va­nje Brexita u UK‑u doka­zu­ju da pos­to­ja­nje jaza izme­đu eli­tis­tič­kih medi­ja i obič­nog puka zais­ta postoji.

Danica Ilić, fre­elan­ce novi­nar­ka s adre­som u Velikoj Britaniji koja je kao dopis­ni­ca radi­la za TV N1, među­na­rod­nog part­ne­ra CNN‑a te izvje­šta­va­la o Brexitu, bri­tan­skim izbo­ri­ma, Panama paper­si­ma, Wikileaksu, Snowdenovim doku­men­ti­ma itd. na svo­jem je pre­da­va­nju spo­me­nu­la kako je pre­ma istra­ži­va­nju pro­ve­de­nom u Ujedinjenom Kraljevstvu čak 94% od ukup­nog bro­ja novi­na­ra muškog spo­la te ih je više od polo­vi­ce zavr­ši­lo pri­vat­ne ško­le ili sveučilišta.

Guardianova kolum­nis­ti­ca te izvr­š­na ured­ni­ca nepro­fit­ne orga­ni­za­ci­je i medij­ske plat­for­me Economic Hardship Reporting Project (EHRP), Allisa Quart govo­ri­la je o slič­nim pro­ble­mi­ma s medij­skom repre­zen­ta­ci­jom u SAD‑u.

- U SAD‑u se je broj pos­lo­va u novi­nar­stvu od 2005. godi­ne sma­njio za 45%. Povrh toga pos­to­ji geograf­ski jaz među izvjes­ti­te­lji­ma pa je čak 73% svih web repor­te­ra loci­ra­no na oba­li dok samo 27% izvjes­ti­te­lja pokri­va unu­traš­njost zem­lje, kaza­la je Quart napo­me­nuv­ši kako to onda dopu­šta laž­nim vijes­ti­ma da popu­ne prazninu.

Ona se pro­tiv toga poku­ša­va bori­ti kroz svo­ju medij­sku plat­for­mu posve­će­nu naru­či­va­nju, ure­đi­va­nju i dis­tri­bu­ci­ji repor­ta­ža o zad­njoj ame­rič­koj kri­zi i nejed­na­kos­ti. Kroz nju temu siro­maš­tva i ras­tu­će nejed­na­kos­ti poku­ša­va pro­gu­ra­ti u mains­tre­am medi­je. Ipak, rje­še­nje vidi u soci­jal­nim mje­ra­ma poput sin­di­ka­li­za­ci­je rad­ni­ka, pla­će­nom poro­dilj­nom dopus­tu i dos­tup­nom vrti­ću te rod­no neutral­nim prak­sa­ma zapošljavanja.

U tri­bi­ni koja je usli­je­di­la novi­nar­ka­ma se je pri­dru­žio Milan Živković, reda­telj i sce­na­rist iz Zagreba koji se bavi istra­ži­va­njem medi­ja i medij­ske poli­ti­ke te je cije­loj pri­či dao lokal­ni kontekst.

- Kada se je kre­nu­lo s uki­da­njem sufi­nan­ci­ra­nja neo­vis­nih i nepro­fit­nih medi­ja doš­lo je do zama­ha eks­trem­no des­nih poli­tič­kih pokre­ta i laž­nih vijes­ti. Žuti je tisak odu­vi­jek pos­to­jao pa tako ni fake news ne bi bio pro­ble­ma­ti­čan da i dalje pos­to­ji kva­li­tet­no novi­nar­stvo koje bi ga pobi­lo. Ranije je pos­to­ja­la rav­no­te­ža, među­tim pres­tan­kom sufi­nan­ci­ra­nja kva­li­tet­nog neo­vis­nog novi­nar­stva ono pro­pa­da i ta rav­no­te­ža nes­ta­je, kazao je Živković.

Svi sudi­oni­ci pane­la su se slo­ži­li oko toga da buduć­nost novi­nar­stva mora biti u lokal­nom i neza­vis­nom izvje­šta­va­nju te pri­sut­nos­ti na tere­nu i vra­ća­nju zajednici.

Tribina koja je usli­je­di­la teori­ju je pre­ni­je­la u prak­su i u punom smis­lu rije­či poka­za­la kako u kaza­li­šte, bilo kao glum­ce ili liko­ve u dram­skim pred­sta­va­ma, uklju­či­ti one koji su ina­če nevid­lji­vi. U okvi­ru autor­skog pro­jek­ta Srđana Sandića: „Čitanje kaza­li­šta” iz Zagrebačkog kaza­li­šta mla­dih koji pro­ble­ma­ti­zi­ra aktu­al­ne teatro­lo­ške i šire druš­tve­ne teme na kon­fe­ren­ci­ji su gos­to­va­le dra­ma­tur­gi­nje Nataša Antunov i Olga Dimitrijević. One su, sva­ka na svoj način, dale pri­mjer kako kaza­li­šte uči­ni­ti ink­lu­ziv­nim, druš­tve­no anga­ži­ra­nim te isto­dob­no odlič­no pri­hva­će­nim od stra­ne publi­ke i kritike.

Antunov je zapos­le­na kao dra­ma­tur­gi­nja u HNK Ivana pl. Zajca te je suos­ni­va­či­ca i čla­ni­ca pro­jek­ta Peti ansambl koji osim neko­li­ci­ne pro­fe­si­onal­nih glu­ma­ca čine mla­di s pote­ško­ća­ma u razvo­ju. Radi se o pro­jek­tu koji je zapo­čeo s pro­ved­bom 2018. godi­ne, svo­ju je prvu pre­mi­je­ru pred­sta­ve “Potomci, divo­vi, bogo­vi” imao u lip­nju, a zbog kva­li­te­te je pre­poz­nat i uvr­šten u pro­gram Kuhinje raz­li­či­tos­ti te će se u pove­ća­nom obi­mu nas­ta­vi­ti i 2020 godine.

- Peti ansambl je zajed­ni­ca koja se bori za jed­na­ke moguć­nos­ti u živo­tu, bez pri­vi­le­gi­ja i s jed­na­kim dopri­no­som. Peti ansambl je podr­ška bez suz­dr­ža­va­nja. Peti ansambl bri­ne za svo­je susje­de i Peti ansambl neka­da ple­še na tur­bo folk trap glaz­bu umjes­to da odra­di pro­bu, kaza­la je Antunov i pojas­ni­la da se radi o pro­jek­tu koji je počeo kao surad­nja Grada Rijeke, HNK Ivana pl. Zajca, Udruženja Rijeka down 21 i Centra za odgoj i obrazovanje.

- Objavili smo otvo­re­ni poziv i sura­đi­va­li s raz­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma te dru­ga­či­je spo­sob­nim mla­dim lju­di­ma bez pret­hod­ne selek­ci­je. Prvu jav­nu pre­zen­ta­ci­ju svo­ga rada – autor­sku pred­sta­vu izve­li smo u lip­nju pred 600 lju­di, nado­da­la je Antunov koja kao meto­do­lo­gi­ju rada s Petim ansam­blom pri­mar­no navo­di bri­gu za dru­ge te pos­ti­za­nje osje­ća­ja sigur­nos­ti unu­tar grupe.

Olga Dimitrijević, dra­ma­tur­gi­nja, spi­sa­te­lji­ca, a od nedav­no i reda­te­lji­ca sama za sebe kaže kako ima čud­no­va­tu pozi­ci­ju u srp­skom kaza­li­štu. Naime, nje­zi­ne su dra­me una­toč tome što piše iz vrlo jake lje­vi­čar­ske i femi­nis­tič­ke per­s­pek­ti­ve izvr­s­no pri­hva­će­ne od stra­ne publi­ke i kri­ti­ke, a dobi­le su čak i nešto medij­skog pros­to­ra u tabloidima.

- Teme mojih dra­ma, zbog kojih sam u Srbiji poz­na­ta, sve su suprot­no mains­tre­am diskur­su pri­sut­nom kako u srp­skom druš­tvu tako i u srp­skom teatru. Četiri naj­poz­na­ti­je dra­me „Radnici umi­ru pje­va­ju­ći”, „Narodna dra­ma”, „Moja ti” i „Često sanjam revo­lu­ci­ju” govo­re o  žena­ma, rad­ni­ci­ma, štraj­ko­vi­ma, sta­ri­jim lju­di­ma, rodu, a u nji­ma su pri­sut­ne i queer teme, lez­bij­ska sek­su­al­nost, sek­su­al­nost sta­ri­jih oso­ba itd. Jednom se je net­ko naša­lio rekav­ši kako moje teme nali­ku­ju NGO shop­ping lis­ti, kaza­la je Dimitrijević. Ipak, svo­je čes­to mar­gi­na­li­zi­ra­ne liko­ve čvr­sto uzem­lju­je u lokal­ni kon­tekst, lokal­nu glaz­bu i lokal­nu kulturu.

- Melodramatska struk­tu­ra vje­ro­jat­no će uvi­jek biti pri­sut­na u mome radu. Razvijena je za rad­ni­ke u veli­kim ame­rič­kim gra­do­vi­ma i pri­ka­zu­je crno – bije­le liko­ve te vanj­ski svi­jet kojeg tre­ba kri­vi­ti za sud­bi­nu liko­va. Zbog tog vanj­skog svi­je­ta kojeg ne može­mo vidje­ti direk­t­no, melo­dra­ma govo­ri o siro­maš­tvu, nejed­na­kos­ti, o tome tko je na naj­ni­žim slo­je­vi­ma druš­tva i zašto. Iz tog raz­lo­ga nevje­ro­jat­no mi je ins­pi­ra­tiv­na. Podložna je uba­ci­va­nju snaž­nog poli­tič­kog kon­tek­s­ta zajed­no sa snaž­nim emo­ci­ja­ma što mene osob­no naj­vi­še uzbu­đu­je u radu, zaklju­či­la je Dimitrijević.

Trećeg i pos­ljed­njeg dana kon­fe­ren­ci­je pre­da­va­nje je odr­žao dr. Lev Manovich, jedan od vode­ćih teore­ti­ča­ra digi­tal­ne kul­tu­re te pred­sta­vio svoj tre­nut­ni projekt.

Danas mali broj veli­kih metro­po­la dobi­va nepro­por­ci­onal­no veli­ku medij­sku i istra­ži­vač­ku paž­nju. Iz tog je raz­lo­ga lako pret­pos­ta­vi­ti kako se šači­ca glav­nih gra­do­va i dalje pona­ša kao cen­tar dok je sve osta­lo peri­fe­ri­ja u koju nove ide­je dola­ze sa zakaš­nje­njem. No je li to stvar­no sta­nje stva­ri? Je li glo­ba­li­za­ci­ja i poja­va nove komu­ni­ka­cij­ske teh­no­lo­gi­je pro­mi­je­ni­la geogra­fi­ju kul­tu­re? Navedeno su neka od pita­nja na koje će Manovich svo­jim istra­ži­va­njem poku­ša­ti dati odgovor.

A pred­stav­lje­na prva faza dvo­go­diš­njeg istra­ži­va­nja o raz­li­či­tos­ti koje Rijeka 2020 – Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re pro­vo­di u surad­nji s riječ­kim sve­uči­li­štem s ciljem da istra­že pos­to­je­će prak­se menadž­men­ta raz­li­či­tos­ti u jav­nom i pri­vat­nom sek­to­ru kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja dala je odgo­vor kako raz­li­či­tost zais­ta jest više od moral­nog ili soci­jal­nog impe­ra­ti­va te čini pre­du­vjet za kva­li­te­tu unu­tar kul­tur­nog i kre­ativ­nog sek­to­ra. U slje­de­ćoj fazi Projekt Diversity Mixer poku­šat će utje­ca­ti na dono­še­nje jav­nih poli­ti­ka te inkor­po­ri­ra­nje novih kri­te­ri­ja koji podu­pi­ru raz­li­či­tost u sus­ta­ve jav­nog financiranja.

Možemo se samo nada­ti da će nave­de­na raz­li­či­tost zaži­vje­ti u prak­si, ako ne rani­je onda barem u 2020. godi­ni kada će Rijeka pod motom Luka raz­li­či­tos­ti pos­ta­ti Europskom pri­jes­tol­ni­com kulture.

Konferenciju su orga­ni­zi­ra­li Rijeka 2020 – Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re i Akademija pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Rijeci, u surad­nji s Hrvatskim pos­lov­nim savje­tom za odr­ži­vi razvoj, kao pri­dru­že­nim part­ne­rom. Kroz tri dana tra­ja­nja ugos­ti­la je 30-ak doma­ćih i stra­nih pre­da­va­ča – pred­stav­ni­ka kre­ativ­nih indus­tri­ja te dje­lat­ni­ka u kul­tu­ri, zna­nos­ti, umjet­nos­ti i medijima.

U sklo­pu kon­fe­ren­ci­je u Guvernerovoj pala­či otvo­re­na je i izlož­ba „D’Annunzieva muče­ni­ca“ koja dono­si tuma­če­nje D’Annunzija iz pozi­ci­je suvre­me­nog anti­fa­šiz­ma na kojem je izgra­đe­na moder­na Europa. Izložba će osta­ti otvo­re­na cije­lo vri­je­me tra­ja­nja pro­jek­ta Europske pri­jes­tol­ni­ce kul­tu­re u Rijeci, toč­ni­je do 31. siječ­nja 2021. godine.

Tekst i foto­gra­fi­je Andrea JELOVČIĆ