“Tajne veze: slušanja, osluškivanja” – Đorđe Matić gostovao u Gradskoj knjižnici Umag

Ovogodišnji Mjesec hrvat­ske knji­ge koji se tra­di­ci­onal­no odr­ža­va u peri­odu od 15. lis­to­pa­da do 15. stu­de­nog posve­ćen je glaz­bi, a moto ove mani­fes­ta­ci­je je „U rit­mu čita­nja“. Bogati pro­gram u Gradskoj knjiž­ni­ci Umag zapo­čeo je 10. lis­to­pa­da gos­to­va­njem pjes­ni­ka i ese­jis­ta Đorđa Matića i pred­stav­lja­njem nje­go­ve zbir­ke ese­ja o popu­lar­noj glaz­bi “Tajne veze: slu­ša­nja, oslu­ški­va­nja” u izda­nju nak­lad­ni­če kuće Sandorf u kojoj autor istra­žu­je kul­tur­no-his­to­rij­ske ostat­ke “muzič­ke kul­tu­re jed­ne drža­ve koja više ne pos­to­ji”, kul­t­ne figu­re jugos­la­ven­skog popa i roc­ka, kao što su Džoni Štulić, Goran Bregović, Bora Čorba, Oliver, Gibonni, Arsen Dedić i mno­gi drugi.

Prisutne je na počet­ku ove knji­žev­no-glaz­be­ne veče­ri poz­dra­vio rav­na­telj Neven Ušumović, napo­me­nuv­ši kako je glaz­ba važ­na stvar u živo­tu svih nas te kako sva­ka gene­ra­ci­ja ima neki svoj kult glaz­be. Posebnost uma­ške knjiž­ni­ce je da posje­du­je vrlo bogat fun­dus s goto­vo 2.000 CD nas­lo­va i koja pokri­va sve žan­ro­ve od kla­sič­ne glaz­be pre­ko roc­ka, jazza i osta­lih te širo­ki ras­pon umjet­ni­ka od Johana Sebastiana Bacha pre­ko Milesa Daviesa do Amire Medunjanin i Vojka Vrućine kao broj­ne knji­ge veza­ne uz glaz­bu. Pozvao je koris­ni­ke da se kod knjiž­ni­ča­ra ras­pi­ta­ju i o glaz­be­nom odje­lu, te pod­sje­tio umi­rov­lje­ni­ke i neza­pos­le­ne da se u ovom mje­se­cu bes­plat­no učla­ne u knjižnicu.

Predstavljajući Đorđa Matića, rav­na­telj je ista­kao da je on ne samo izvan­re­dan pjes­nik, ese­jist, pisac nego ujed­no i glaz­be­nik. Ušumović je za knji­gu “Tajne veze” nagla­sio da je bit­no da ta zbir­ka poka­zu­je koli­ko Matić s jed­nim pjes­nič­kim nadah­nu­ćem pri­la­zi ovoj vrlo slo­že­noj soci­olo­ško-kul­tu­ro­lo­škoj temi. “U knji­žev­nom pro­gra­mu i pro­gra­mu u škol­skim knjiž­ni­ca­ma vrlo malo se bavi ese­ji­ma kao knji­žev­nim obli­kom, a upra­vo ova knji­ga nam uka­zu­je što esej sve može, te koli­ko je esej ne samo nefik­ci­onal­na lite­ra­tu­ra nego da jed­na­ko tako može ima­ti poseb­nu estet­sku vri­jed­nost. Eseji Đorđa Matića ima­ju u svo­joj struk­tu­ri nevje­ro­jat­ne karak­te­ris­ti­ke kom­po­zi­ci­je, oni kroz svo­ju struk­tu­ru prov­la­če ono što je pisa­no u nji­ma”, nagla­ša­va Ušumović.

Povjesničar Gaetano Benčić usre­do­to­čio se na dva nači­na na koja može­mo čita­ti ovu knji­gu: prvi je meto­da, a dru­gi povje­re­nje, isti­ču­ći da nas “Tajne veze” pozi­va­ju da uoča­va­mo feno­me­ne oko nas te da kopa­mo dub­lje kako bi potra­ži­li isti­nu, ako ona pos­to­ji. Metoda, jer pone­kad mora­mo nauči­ti raz­bi­ti pos­to­je­će obras­ce koji su čes­to namet­nu­ti, a povje­re­nje, jer on vje­ru­je da Matić još uvi­jek ima povje­re­nja u rije­či, una­toč činje­ni­ci da smo u raz­dob­lju pre­tje­ra­ne pro­duk­ci­je kada povr­š­nost gene­ri­ra pris­tu­pač­nost infor­ma­ci­ja­ma kao nikad pri­je. Zaključio je s nadom da će ova knji­ga usko­ro biti pre­ve­de­na na engle­ski i tali­jan­ski jezik.

“Glazba mi je zna­či­la sve, a imao sam sre­ću da sam živio u možda zad­njem peri­odu, onom ranih osam­de­se­tih, kada je glaz­ba zado­vo­lja­va­la i estet­ski i soci­jal­ni i kul­tur­ni moment u sebi”, kaže Đorđe Matić istak­nuv­ši da je glaz­ba tada bila nena­met­nu­ta, slo­bod­na stvar koja je dola­zi­la iz jed­nog čis­tog kon­tak­ta, iz lju­ba­vi, bez laž­nih vri­jed­nos­ti i bez pre­si­je “odoz­go”.

Književno-glaz­be­nu večer upot­pu­ni­li su pri­ka­za­ni ulom­ci iz video spo­to­va Bijelog dug­me­ta, Azre, Riblje čor­be, Milesa Davisa, Discipline kič­me, Aznavoura, Sergia Endriga, Arsena Dedića.

Urednik knji­ge Darko Milošić izme­đu osta­lo­ga je zapi­sao: “Zbirka ese­ja “Tajne veze”, s pod­nas­lo­vom “Slušanja, oslu­ški­va­nja”, posve je iznim­na u svom pris­tu­pu glaz­bi. Đorđe Matić paž­lji­vo slu­ša i oslu­šku­je, dubin­ski son­di­ra, pom­no čita i pro­ni­če – neupit­no uspješ­no – u taj­ne veze i zna­če­nja koja će mno­gom povr­š­nom slu­ša­te­lju-kon­zu­men­tu napros­to pro­mak­nu­ti, a oni­ma koji mu se pri­dru­že u (re)interpretiranju ne samo glaz­be, otvo­rit će neke nove vizu­re i naves­ti ga na neka svje­ža tuma­če­nja i glaz­be koju je slu­šao i slu­ša, i sre­di­ne u kojoj je živio i živi.”

Đorđe Matić (Zagreb, 1970.), pjes­nik i ese­jist. Završio stu­dij engle­ske i tali­jan­ske knji­žev­nos­ti na sve­uči­li­štu u Amsterdamu. Objavljivao u broj­nim medi­ji­ma s podru­čja biv­še Jugoslavije i Nizozemske. Stalni je surad­nik tjed­ni­ka Vreme i časo­pi­sa Prosvjeta. S pro­du­cen­tom Dragim Šestićem sura­đi­vao na mno­go­broj­nim albu­mi­ma wor­ld i etno muzike.

Objavio je slje­de­će knji­ge: “Lingua fran­ca” (2013.); “Tajni život pje­sa­ma” (2014.), “Tajne veze” (2017.) i “Historija i savre­me­ni­ci” (2017.). S Merimom Ključo napi­sao je (tro­je­zič­ni) glaz­be­ni pri­ruč­nik “Eastern European Folk Tunes” (2009.). Urednik je i koautor “Leksikona YU mito­lo­gi­je” (2004.). Godine 2016. objav­lje­na mu je zbir­ka poezi­je na nizo­zem­skom: “Haarlem Nocturne”.

Član je Hrvatskog druš­tva pisa­ca. Živi u Hillegomu, Nizozemska.

Tekst Marko ŠORGO i Lidija KUHAR

Fotografije Lidija KUHAR

• Gaetano Benčić
• GRADSKA KNJIŽNICA UMAG
• Mjesec hrvatske knjige
• Neven Ušumović
• Đorđe Matić