Predstavljanje knjige „Pasolini: jedan od mnogih epiloga“ u book-caffeu Dvojka

22.07.2020.

Predstavljanje knji­ge „Pasolini: jedan od mno­gih epi­lo­ga“ u izda­nju Meandarmedije odr­ža­no je u prvom pul­skom book-caf­fèu Dvojci u uto­rak, 21. srp­nja, a orga­ni­zi­ra­no u surad­nji s Klubom-knji­ža­rom Giardini 2. O knji­zi je govo­rio Valter Milovan, jedan od pri­re­đi­va­ča i pre­vo­di­te­lja iza­bra­nih pje­sa­ma Piera Paola Pasolinija. Razgovor je vodi­la Magdalena Vodopija, a sti­ho­ve kazi­va­la poz­na­ta glu­mi­ca, dobit­ni­ca Zlatne Arene, Dijana Vidušin.

Milovan je znans­tve­nik, tali­ja­nist, pre­da­vač i kan­ta­utor, a u raz­go­vo­ru s njim pri­je same pro­mo­ci­je, doz­na­li smo da je ova knji­ga pri­je­vo­da nas­ta­vak nje­go­ve surad­nje s prof. Mladenom Machiedom i Brankom Čegecom iz Meandarmedije koju su zapo­če­li još 2012. godine.

„Tada sam obja­vio (svo­ju) knji­gu „Bilješke o Pasoliniju“ – bio je to moj dok­tor­ski rad na kojem je Machiedo bio men­tor. Već smo tada naj­av­lji­va­li ovu knji­gu pri­je­vo­da, ali tre­ba­lo je pro­ći sedam – osam godi­na da se to i ostva­ri. Knjiga, nas­lov­lje­na „Jedan od mno­gih epi­lo­ga“ zajed­nič­ki je rad Machieda i mene – sadr­ži pede­se­tak pre­ve­de­nih Pasolinijevih pje­sa­ma. Nisam bro­jao, ali sva­ki je pre­veo otpri­li­ke polo­vi­cu nas­lo­va. Neke su kra­će neke podu­že poeme – ima sve­ga, ali je oda­bran, reci­mo to tako, cvi­jet Pasolinijevih pje­sa­ma, ono što je naj­bo­lje i ono što je izdr­ža­lo test vre­me­na. Osim toga pre­veo sam još niz Pasolinijevih ese­ja koji su objav­lje­ni u Srbiji pod nas­lo­vom „Svi smo u opas­nos­ti“, a na obja­vu čeka­ju i dvi­je Pasolinijeve dra­me, „Calderon“ i „Svinjac““, ispri­čao nam je Milovan.

Predstavljajući Pasolinija, rekao nam je da je riječ o sves­tra­nom auto­ru koji možda na nijed­nom polju nije pos­ti­gao neka­kav nepri­kos­no­ven vrhu­nac ili bes­t­sel­ler, ali je zato na sva­kom od tih polja letio viso­ko i bio nagra­đi­van. „Dobio je knji­žev­ne nagra­de za roman „Ragazzi di vita“ (“Uličari” iz 1955.), zbir­ku pje­sa­ma „Le cene­ri di Gramsci“ (“Gramscijev pepeo”, iz 1957.), čitav niz fil­mo­va (“Evanđelje o Mateju”, “Ptičice i pti­ču­ri­ne”, “Teorem” i dr.) nagra­đi­van je u Cannesu i Veneciji itd.“, istak­nuo je Milovan.

Na pita­nje je li bilo iza­zov­no pre­ves­ti pje­sme, odgo­vo­rio je da je bilo iza­zov­no, ali ne toli­ko radi metri­ke ili rime, već zato što je taj pjes­nik imao eru­dit­ske sklo­nos­ti pa, sli­je­de­ći pjes­ni­ka, i pre­vo­di­telj mora tra­ži­ti i sli­je­di­ti nje­go­ve niti, infor­ma­ci­je, podat­ke, nadah­nu­ća. Na pro­mo­ci­ji je Milovan govo­rio o tome kako se od stu­dent­skih dana bavi Pasolinijem, sto­ga je nje­gov naj­bo­lji poz­na­va­telj, kako je kons­ta­ti­ra­la Vodopija koja ga je pita­la je li to već u pita­nju opse­si­ja njime.

„Ne bih rekao da je riječ o opse­si­ji, ali bavim se nji­me od tre­nut­ka kad sam na fak­su pogle­dao nje­gov prvi film. Proučavajući ga, doz­nao sam da je bio homo­sek­su­alac, a pos­to­je indi­ci­je da je bio sklon znat­no mla­đim muškar­ci­ma te vrlo kon­tro­verz­na oso­ba. Njegovu sam zbir­ku pje­sa­ma dugo pla­ni­rao pre­ves­ti i sad konač­no to i ostva­rio“, kazao je Milovan koji je neke pje­sme pre­veo na čakav­ski jezik.

Kako je Pasolini pisao sva­ki dan, broj nje­go­vih pje­sa­ma je nevje­ro­ja­tan, no za pri­je­vod su oda­bra­li one naj­bo­lje. Milovan je ispri­čao kako Pasolini potje­če iz Furlanije gdje se pri­ča fur­lan­ski, tali­jan­ski i slo­ven­ski jezik. S obzi­rom na nje­gov kon­tro­verz­ni život i nje­go­ve sklo­nos­ti, pro­tiv nje­ga su dig­nu­te broj­ne optuž­be i vođe­ni mno­gi sud­ski pro­ce­si. „On osu­đu­je svih, pro­vo­ci­ra i biva čes­to osu­đi­van“, napo­me­nuo je Milovan.

Pasolini se iz Furlanije 1949. godi­ne pre­se­lio u Rim.

„Dok je živio u Furlaniji, bio je pra­vi poeta, pisao je o kiši, nedje­lja­ma, olu­ja­ma… Došavši u Rim poči­nje pisa­ti u ter­ci­na­ma kao Dante Alighieri, piše poeme, osvr­će se na sta­nje u druš­tvu…“, ispri­čao je Milovan dodav­ši da je Pasolini pisao i ese­je te kolum­ne. Promatrao je tadaš­nje druš­tvo u kojem su se svi htje­li obo­ga­ti­ti što je sma­trao nemo­gu­ćim te je svi­ma tuma­čio isti­nu i na neki je način htio zaus­ta­vi­ti vri­je­me, uvi­jek je išao kon­tra stru­je. Milovan je kao pra­vi pre­da­vač šar­mi­rao svo­jim pri­po­vi­je­da­njem, a Dijana Vidušin kazi­va­la je upe­čat­lji­ve sti­ho­ve na radost okupljenih.

Tekst Paola ALBERTINI

Fotografije P. ALBERTINI i arhi­va Kluba-knji­ža­re Giardini 2