67. Pula: predstavljeno četvrto izdanje Vremoplova

03.09.2020.

Četvrto izda­nje Vremeplova, nazi­va “Kinematografske dje­lat­nos­ti i pul­ska sva­kod­ne­vi­ca 1919 – 1943”, pred­stav­lje­no je u sklo­pu 67. Pulskog film­skog fes­ti­va­la. S auto­ri­ma knji­ge, Sanelom Pliško i Davidom Orlovićem, raz­go­va­rao je povjes­ni­čar fil­ma Daniel Rafaelić. U uvo­du je rekao kako je Vremeplov 4 nas­ta­vak istra­ži­va­nja knji­ge Dejana Kosanovića „Kinematografske dje­lat­nos­ti  u Puli od 1896 do 1918. godi­ne“ iz 1988. godi­ne. „Vremeplov 4 otva­ra neis­tra­že­na podru­čja doma­će i svjet­ske kine­ma­to­gra­fi­je inter­dis­ci­pli­nar­nim pris­tu­pom i među­ins­ti­tu­ci­onal­nom surad­njom“, rekao je Rafaelić.

Orlović je knji­zi dao važan kon­tekst i povi­jes­nu pod­lo­gu pul­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji, a riječ je, istak­nuo je Rafaelić, o pionir­skom radu.

„Težište je na polo­ža­ju rad­nič­ke kla­se“, ispri­čao je Orlović dodav­ši kako je riječ o raz­dob­lju gra­đan­skog živo­ta koji otkri­va slo­bod­no vri­je­me te da se tih, tri­de­se­tih godi­na, vide i natru­he potro­šač­kog druš­tva. „Tada se odla­zi u kino, otva­ra­ju se trgo­vi­ne, rade se rek­la­me, odla­zi se na more“, nabra­ja Orlović.

Pliško je dala opis pul­skih kine­ma­to­gra­fa nave­de­nog raz­dob­lja: „U Kosanovićevom istra­ži­va­nju naila­zi­mo na poda­tak o pokret­nim kini­ma koja su bila pre­te­ča stal­nim kine­ma­to­gra­fi­ma. Stalna kina pro­na­la­ze svo­je adre­se počet­kom 20. sto­lje­ća, no čes­to su izmje­nji­va­la nazi­ve i tako je bilo do 1943. Kina su bila dobro posje­će­na sva­ki dan, bez obzi­ra na to što su bila u rela­tiv­nom malom radi­ju­su u cen­tru, radi­la su od 14 do 21 sat, s pro­jek­ci­ja­ma koje su zapo­či­nja­le sva­ki sat.“ Pliško navo­di da je 1938. godi­ne Arena po prvi put pos­ta­la mjes­to za gle­da­nje fil­mo­va. Taj je doga­đaj u ondaš­njem tisku naj­av­ljen kao veli­ki kine­ma­to­graf­ski spektakl.

Orlović je dodao da je tada nas­tao i unu­traš­nji dio Arene koja je do tada ima­la samo svoj oču­van plašt. Napravljene su tri­bi­ne kako bi se ondje lje­ti odr­ža­va­le ope­re. Tvrdi da je to bio poku­šaj vlas­ti da oži­vi gra­đan­ski život u Puli.

U knji­zi se navo­di i tali­jan­ski film „Alfa Tau!“, dugo­me­traž­ni film goto­vo cije­li sni­man u Puli 1942. godi­ne. I pri­je se u Puli sni­ma­lo, pri­mje­ri­ce 1937. godi­ne snim­ljen je film „Uomo in mare“, doku­men­ta­rac koji je pos­ti­gao veli­ki uspjeh. Naime, iza­bran je među pet naj­bo­ljih fil­mo­va na Međunarodnoj smo­tri u Comu, na čijoj je pro­jek­ci­ji pri­sus­tvo­va­lo više od 3.000 gledatelja.

Rafaelić je zaklju­čio kako su Kosanović, Orlović i Pliško edi­ci­jom Vremeplov zaokru­ži­li jedan bogat i važan dio pul­ske kinematografije.

Priredio B. V.