Kino Katarina: „Žene u i izvan tradicije“ u Vodnjanu

16.09.2020.

Kino Katarina u Vodnjan dono­si “spe­ci­al edi­ti­on” pro­gram u surad­nji s Apotekom – pros­to­rom za suvre­me­nu umjet­nost i Festivalom krat­kog fil­ma u Ljubljani (FEKK), u sri­je­du, 16. ruj­na s počet­kom u 20 sati.

“Žene u i izvan tra­di­ci­je” pro­gram je koji su selek­to­ri­ce Nadja Šičarov i Antonija Todić 2019. godi­ne pri­pre­mi­le za slav­lje­nič­ko, peto izda­nje Festivala krat­kog fil­ma u Ljubljani (FEKK). Selektorice nagla­sak stav­lja­ju na avan­gard­ne poli­ti­ke rod­ne rav­no­prav­nos­ti SFRJ‑a, a posve­ti­le su ga žena­ma u soci­ja­liz­mu i manje poz­na­tim slo­ven­skim filmašicama.

“Svojim pro­gre­siv­nim mje­ra­ma, soci­ja­lis­tič­ka Jugoslavija teži­la je oslo­bo­di­ti ženu tra­di­ci­onal­nih ulo­ga, počev­ši od pra­va gla­sa, poti­ču­ći obra­zo­va­nje, ali ponaj­vi­še pake­tom pro­gre­siv­nih zako­na o poba­ča­ju, ras­ta­vi, poro­dilj­nom dopus­tu i širo­kom mre­žom jav­nih ins­ti­tu­ci­ja. Unatoč pla­ni­ra­noj eman­ci­pa­ci­ji unu­tar pri­vat­ne sfe­re, ste­re­oti­pi nisu nestali.

„Iako je žena u soci­ja­liz­mu prvens­tve­no bila rad­ni­ca, a potom maj­ka, rad­ni­ca­ma dos­tup­ni pos­lov­ni i dalje su se veći­nom svo­di­li na pri­mar­no “žen­ska” zani­ma­nja, a nije iščez­la ni rod­na podje­la rada u pri­vat­noj sfe­ri odnos­no teret kućan­skog, repro­duk­tiv­nog rada. Odabrani fil­mo­vi odra­ža­va­ju spo­me­nu­tu ambi­va­len­ci­ju te ere – sla­ve jed­na­kost i rav­no­prav­nost soci­ja­lis­tič­ke žene ali isto­vre­me­no repro­du­ci­ra­ju i danas pre­poz­nat­lji­ve nači­ne reprezentacije.

„Selektirani doku­men­tar­ni, igra­ni i eks­pe­ri­men­tal­ni fil­mo­vi oda­ju počast žen­skom radu u proš­los­ti i sadaš­njos­ti: radu poput sek­su­al­nog rada, koji se nije ukla­pao u domi­nant­ne pre­dodž­be mogu­ćih zani­ma­nja. Istovremeno, otva­ra­ju i ras­pra­vu o tome što defi­ni­ra žene i muškar­ce i kak­ve među­sob­ne odno­se mogu stvarati.

„Konačno, popis auto­ra selek­ti­ra­nih fil­mo­va doka­zu­je da pot­pu­na eman­ci­pa­ci­ja na svim polji­ma nije (bila) uis­ti­nu ostva­re­na. Svi auto­ri su muškar­ci. I zato je ovaj pro­gram posve­ta svim fil­ma­ši­ca­ma i surad­ni­ca­ma koje su dopri­ni­je­le nje­go­vom stva­ra­nju: mon­ta­žer­ki Darinki Perišin, sek­su­al­noj rad­ni­ci i glu­mi­ci Slavici Smolek, sni­ma­te­lji­ci Veki Kokalj, glu­mi­ci Zdenki Bevc i svi­ma oni­ma izos­tav­lje­ni­ma sa film­skih špi­ca i u film­skim podat­kov­nim baza­ma. Slava im!“, pišu Nadja Šičarov i Antonija Todić u kata­lo­gu FEKK‑a

Program film­skih pro­jek­ci­ja na otvo­re­nom (50′):

Bizoviške peri­ce (SFRJ) 9′, 1959, dokumentarni

sce­na­rist i reda­telj Jože Bevc

sni­ma­telj Žare Tušar

pro­duk­ci­ja Viba film Ljubljana

Reportaža o selu Bizovik neda­le­ko Ljubljane, gdje žene peru rub­lje za grad­sko stanovništvo.

Sprehod (SFRJ) 11′, 1961, dokumentarni

reda­telj Ernest Adamič

sni­ma­telj Mile de Gleria

sce­na­ris­ti Ernest Adamič, Tit Vidmar

pro­du­cent Viba film Ljubljana

Ironični pri­kaz dana u živo­tu jugos­la­ven­ske rad­ni­ce – nje­nog pre­op­te­re­će­nog ras­po­re­da i sva­kod­nev­nih problema.

Slavica excep­ti­on (SFRJ) 12′, 1971

reda­telj Mako Sajko, 12′, 1971

sni­ma­telj Janez Kališnik

mon­ta­žer­ka Darinka Peršin

pro­du­cent Viba film

Portret pro­fe­si­onal­ne strip­ti­ze­te, koja moti­va­ci­ju pro­na­la­zi u brzoj zaradi.

Moški (SFRJ) 9′, 1964, igra­ni film

sce­na­rist i reda­telj Dušan Povh

sni­ma­te­lji­ca Veka Kokalj

pro­du­cent Viba film

Slika tipič­nog suvre­me­nog muškar­ca doča­ra­na putem žen­skog tra­ča. Žene zna­ju kakav je on, zna­ju sve nje­go­ve mane, a ipak ne mogu bez njega.

Promiskuiteta (SFRJ) 7′, 1973, dokumentarni

reda­telj Mako Sajko

sni­ma­telj Anton Robinik

mon­ta­žer­ka Darinka Peršin

pro­duk­ci­ja Viba film

Mnogo je raz­lo­ga za usam­lje­nost moder­nog čovje­ka, a jed­na je od nji­ho­vih pos­lje­di­ca nemo­guć­nost iskus­tva inten­ziv­nih lju­bav­nih osje­ća­ja koji bi omo­gu­ći­li traj­ni­ju vezu s jed­nim part­ne­rom. Učestala pro­mje­na part­ne­ra emo­ci­onal­no osi­ro­ma­šu­je lju­de i ostav­lja posljedice.

* fil­mo­vi će se pri­ka­zi­va­ti s titlo­vi­ma na engle­skom jeziku

Selektorice:

Nadja Šičarov magis­tri­ra­la je na Sveučilištu u Amsterdamu u podu­čju oču­va­nja i pre­zen­ta­ci­je pokret­nih sli­ka s tezom “Eksperimentalna res­ta­ura­ci­ja: pro­blem pati­ne i laku­ne u res­ta­ura­ci­ji eks­pe­ri­men­tal­nih fil­mo­va”. Svoj inte­res pre­ma oču­va­nju eks­pe­ri­men­tal­ne i ama­ter­ske kine­ma­to­gra­fi­je dalje je razvi­ja­la kroz rad u Slovenskoj kino­te­ci (Ljubljana) gdje je vodi­la kolek­ci­ju kuć­nih videa. Od 2019. Radi kao digi­tal­na res­to­ra­ter­ka u Austrijskom film­skom muze­ju, rade­ći ponaj­vi­še s umjet­nič­kim filmom.

Antonija Todić, istra­ži­va­či­ca, pre­vo­di­te­lji­ca i ured­ni­ca. Diplomirala je engle­ski jezik i soci­olo­gi­ju (BA, 2014.) i soci­olo­gi­ju kul­tu­re (MA, 2017.) na Filozofskom fakul­te­tu u Ljubljani. Od 2016. godi­ne radi­la je kao ured­ni­ca jedi­nog femi­nis­tič­kog radij­skog pro­gra­ma u Sloveniji pod nazi­vom Sektor Ž na Radio Študentu. Nekoliko godi­na je radi­la u Slovenskoj kino­te­ci kao vodi­te­lji­ca edu­ka­tiv­nih pro­gra­ma. 2019. pre­ve­la je mono­gra­fi­ju Sare R. Farris In the Name of Women’s Rights (Ljubljana: Sophia). Od 2020. radi kao mla­da istra­ži­va­či­ca na Institutu za narod­nos­t­na pita­nja u Ljubljani i isto­vre­me­no upi­su­je dok­tor­ski stu­dij soci­olo­gi­je kul­tu­re, u okvi­ru kojeg će se bavi­ti repro­duk­tiv­nim radom migran­ti­ca u Sloveniji.

Program su u surad­nji reali­zi­ra­li: Kino Katarina, Apoteka – pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost, Kino umjet­ni­ka, Cinemaniac > mis­li­ti film, FEKK. Zahvale: Slovenski film­ski cen­ter, Slovenski film­ski arhiv pri Arhivu Republike Slovenije, Festival krat­ke­ga fil­ma Ljubljana FEKK, Marko Turkuš, Matevž Jerman, Grad Vodnjan, Sub pokret, Jinxie Grooves, Tedi Korodi, Caffe bar Piazza, Eric Ušić, Daria, Teo i Marino Morosin. Dizajn: nakonjusmo.net (Oleg Morović). Financijska podr­ška: Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni cen­tar (HAVC).

Priredio B. V.