Nevidljiva Savičenta: Instalacija „Place to Stay“ Šejle Kamerić

07.09.2020.

U sklo­pu pro­jek­ta Nevidljiva Savičenta — pre­vo­đe­nje tra­di­ci­je u suvre­me­nu kul­tu­ru, koji već dru­gu godi­nu istar­ski gra­dić Svetvinčenat pre­tva­ra u novo žari­šte suvre­me­ne umjet­nos­ti, umjet­ni­ca Šejla Kamerić osmis­li­la je traj­nu ins­ta­la­ci­ju pos­tav­lje­nu u jav­ni pros­tor pod nazi­vom „Place to Stay“. Kustos pro­jek­ta je Tihomir Milovac, a iza pro­duk­ci­je sto­je umjet­nič­ka orga­ni­za­ci­ja Apoteka — pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost iz Vodnjana te udru­ga Avanti! Centar avan­gar­di iz Zagreba. Instalacija je smje­šte­na na loka­li­te­tu Mandule, neda­le­ko od cen­tra Svetvinčenta.

„Odnos pre­ma izbje­gli­ca­ma pos­tao je važ­no civi­li­za­cij­sko pita­nje, mje­re­nje razi­ne huma­nos­ti, ali i podru­čje pri­je­po­ra izme­đu razvi­je­nih zema­lja svi­je­ta oko poli­ti­ke rje­ša­va­nja izbje­glič­ke kri­ze. Place to Stay Šejle Kamerić snaž­na je umjet­nič­ka poru­ka koja aktu­ali­zi­ra ovu temu i koja nas pod­sje­ća na neri­je­še­ni sta­tus mili­ju­na lju­di koji svoj eko­nom­ski bolji­tak ili pros­tor za poli­tič­ke slo­bo­de i osob­nu sigur­nost poku­ša­va­ju ostva­ri­ti na nekom dru­gom, sigur­ni­jem mjes­tu. No, pru­ža­ju li zem­lje zapa­da sigur­nost upra­vo za egzis­ten­ci­ju i pros­pe­ri­tet poje­din­ca suk­lad­no oče­ki­va­nji­ma u 21. sto­lje­ću? Hrvatska je ima­la iskus­tvo izbje­gli­ca u bli­skoj proš­los­ti, tije­kom Domovinskog rata, ali i zbog rata u Bosni i Hercegovini kada su se pokre­nu­le sto­ti­ne tisu­ća lju­di tra­že­ći uto­či­šte i spas od rat­nih suko­ba. Upravo je Istra u dije­lu svo­jih turis­tič­kih smje­štaj­nih kapa­ci­te­ta pos­lu­ži­la kao prvo uto­či­šte izbje­gli­ca­ma da bi se s vre­me­nom ti lju­di nas­ta­ni­li za stal­no. Ako uspo­re­di­mo ta dva vre­me­na i dvi­je uzro­ci­ma raz­li­či­te, ali u osno­vi slič­ne kri­ze, zaklju­čit ćemo da nas umjet­ni­ca želi potak­nu­ti da pro­mis­li­mo kako se izbje­glič­ke kri­ze neće rije­ši­ti kon­zer­va­tiv­nim nehu­ma­nim meto­da­ma zabra­na i pri­si­le, nego prak­sa­ma uklju­či­vos­ti, što, na žalost, nije slu­čaj u Hrvatskoj, kao ni u ostat­ku Europe. Stoga ovaj umjet­nič­ki čin tre­ba­mo pre­poz­na­ti kao ges­tu otvo­re­nih ruku, jer pro­tiv­lje­nje dola­sku izbje­gli­ca sutra više neće biti važ­no i zato im već danas tre­ba izra­zi­ti dobrodošlicu.

„Place to Stay“ umjet­ni­ca je zamis­li­la kao kola­ži­ra­nu kom­po­zi­ci­ju nat­pi­sa za raz­li­či­te vrste turis­tič­kog smje­šta­ja, ispi­sa­nih raz­li­či­tim pismi­ma i jezi­ci­ma. Natpisi su ploš­ni kao da su osta­ci pri­je aktiv­nih svje­tle­ćih ozna­ka. Međutim, kom­po­zi­ci­ju ‘pod­cr­ta­va’ jedi­ni svje­tle­ći nat­pis s poru­kom Refugees wel­co­me što dje­lo temat­ski aktu­ali­zi­ra i u isti mah oču­đu­je“, piše kus­tos Tihomir Milovac.

“Globalne migra­ci­je, masov­ni turi­zam, kul­tu­ra dobro­doš­li­ce, nepri­ja­telj­ski teri­to­rij, ide­alan odmor, kli­mat­ske pro­mje­ne, među­po­ve­za­nost, eks­klu­ziv­na ink­lu­ziv­nost, mjes­to za biti nasu­prot mjes­ta za bora­vi­šte, mogu li izbje­gli­ce biti dobro­doš­le”, pita se auto­ri­ca Šejla Kamerić

Ove jese­ni Šejla Kamerić izla­že u Berlinu, Moskvi, Budimpešti, Düsseldorfu te Svetvinčentu. O važ­nos­ti i utje­ca­ju umjet­nič­kog rada Šejle Kamerić svje­do­či i činje­ni­ca da su nje­zi­ni rado­vi u ovom tre­nut­ku pred­stav­lje­ni na još neko­li­ko rele­vant­nih grup­nih izlož­bi diljem Europe, od kojih se dvi­je otva­ra­ju u ruj­nu Berlinu, CCCCCOMA Chapel. I guess I die anot­her day te STUDIO BERLIN u kul­t­nom noć­nom klu­bu Berghein, dok se u lis­to­pa­du u Düsseldorfu u Kunstpalast Museum otva­ra Time for Outrage!. Treba izdvo­ji­ti i izlož­bu Keeping the balan­ce u Ludwig Museum u Budimpešti koja pred­stav­lja šez­de­se­tak rado­va iz umjet­nič­ke kolek­ci­je Telekom, zatim Diversity United naj­av­lje­nu kao jed­na od top 10 izlož­bi ove godi­ne, koja se u Moskvi, Parizu i Berlinu otva­ra u stu­de­nom, a na kojoj će više od 80 umjet­ni­ka iz 35 zema­lja svi­je­ta ponu­di­ti umjet­nič­ku sli­ku Europe bave­ći se pita­nji­ma poput slo­bo­de, pošto­va­nja, dig­ni­te­ta, suko­ba i dija­lo­ga te poli­tič­kih i osob­nih identiteta.

Šejla Kamerić je rođe­na u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, 1976. godi­ne. Brojne među­na­rod­ne nagra­de i priz­na­nja dobi­la je za soci­jal­ni komen­tar i dir­lji­vu intim­nost sve­pri­sut­nu u nje­zi­nim rado­vi­ma koje stva­ra na teme­lju osob­nih iskus­ta­va, sje­ća­nja, sno­va te dubo­kog osje­ća­ja empa­ti­je. Odrastanje u ratu, u gra­du pod opsa­dom odre­di­lo je u mno­go­če­mu Šejlin stav o umjet­nos­ti. Radi u raz­li­či­tim medi­ji­ma poput fil­ma, foto­gra­fi­je, obje­ka­ta i crte­ža, a teži­na tema koji­ma se Šejla bavi u snaž­nom je kon­tras­tu s jedins­tve­nom este­ti­kom i izbo­rom mate­ri­ja­la koje koris­ti. Njezin rad Bosnian Girl (2003) sma­tra se jed­nim od naj­z­na­čaj­ni­jih dje­la suvre­me­ne umjet­nos­ti na podru­čju jugo­is­toč­ne Europe, izlo­žen u stal­nom pos­ta­vu Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti u Zagrebu te je dio mno­gih jav­nih i pri­vat­nih kolek­ci­ja širom svijeta.

Priredio B. V.

Fotografije Andi BANČIĆ