„Djeca su filter koji ti potvrđuje jesi li iskren u tome što radiš“

• Ivanka Mazurkijević i Damir Martinović Mrle već čita­vo deset­lje­će dije­le život a vrlo čes­to i posao. Oboje su čla­no­vi izu­zet­no uspješ­nih ben­do­va, Ivanka Stampeda a Mrle LET3, obo­je su tije­kom godi­na nani­za­li nagra­de i priz­na­nja, a zajed­no rade glaz­bu za kaza­li­šte, izda­ju CD albu­me, proš­le godi­ne „Sailor“ i „Kišne raz­dra­gan­ce“ pred­stav­lje­ne na nedav­no odr­ža­nom Festivalu dje­čje knji­ge Monte Librić u Puli. CD i sli­kov­ni­cu „Kišni raz­dra­gan­ci“, pred­sta­vi­li su na Libriću naj­bo­ljom mogu­ćom pro­mo­ci­jom – kon­cer­tom za dje­cu. Izvedba je s raz­lo­gom odu­še­vi­la mali­ša­ne jer su se na kon­cer­tu dobro ras­ple­sa­li uz kore­ogra­fi­ju koju je vodi­la Ivanka, ška­klja­li, otkri­va­li taj­ne, igra­li balo­nom i upoz­na­li čupa­ve i okru­gle „Kišne raz­dra­gan­ce“. Ivanka isti­če kako je super to što ih je pre­poz­na­lo Ministarstvo te su za knjiž­ni­ce otku­pi­li knji­gu, pa se do nje i CD‑a može vrlo lako doći. Uz to, na YouTubeu se mogu pogle­da­ti i dva spo­ta, sni­ma­na za pje­smu „Teška slo­va“ i „Kap“.

Kišni razdraganci

„Radeći na tim pje­sma­ma vodi­li smo se ide­jom da to bude fora svi­ma, i dje­ci i rodi­te­lji­ma“, rek­la je Ivanka. Ispričala je kako je sin­tag­ma Kišni raz­dra­gan­ci, Mrletova. „To je nje­go­va sta­ra punk pje­sma još iz Termita. Naime, on je iz svo­je sobe vidio kiše i sje­tio se da su te kapi kiše poput malih bića“, ispri­ča­la je dodav­ši da je taj izraz star 20 – 30 godi­na. Za Mrleta oblak Kišnog raz­dra­gan­ca može spra­ti sve nepo­treb­ne nas­la­ge koje čovjek skup­lja tije­kom živo­ta te ga on, kako kaže, nosi pod pazu­hom i po potre­bi pus­ti da uči­ni svoje.

Prošle godi­ne su s Jelenom Ilić iz riječ­kog Festivala Tobogan koji se tije­kom lje­ta orga­ni­zi­ra za dje­cu, radi­li radi­oni­cu i tu je nas­ta­la ide­ja da se Kišni raz­dra­gan­ci pre­to­če na CD. „Naime, kako mi radi­mo dos­ta kaza­liš­nih, dje­čjih pred­sta­va i soun­d­trac­ka pa smo stal­no s dje­com, tako se sku­pi­lo nekih pje­sa­ma“, veli Ivanka.

Dodaje kako su raz­miš­lja­li što će radi­ti godi­nu pos­li­je, a Urban je imao kon­cert s riječ­kim zbo­rom Kap, na koji su ih pozva­li. Tada je izaš­la „Alisa u zem­lji čude­sa“, kao pred­sta­va u ZKM‑u, a Ivanka je ima­la par dje­čjih  pje­sa­ma, među koji­ma „Njama nja­ma“ iz isto­ime­ne emi­si­je na HTV‑u. „Mrle, koji je za raz­li­ku od mene uvi­jek mega­lo­man, rekao je da neće­mo sta­ti na tome već da bi tre­ba­li izdat CD“, kaže nam Ivanka.

Tada su s Lanom Letović Perčin, dizaj­ne­ri­com s kojom su pri­ja­te­lji, dogo­vo­ri­li surad­nju te je ona osmis­li­la sli­kov­ni­cu i nacr­ta­la Kišne raz­dra­gan­ce, uz koju su doda­li i naljepnice.

„Ja sam pisa­la tek­s­to­ve pje­sa­ma a naša deve­to­go­diš­nja kćer Eva je napi­sa­la pje­smu „Balon“, izmis­li­la je „Čiću miću“ i na CD‑u otpje­va­la pje­smu „Tajna““, kaže Ivanka koja je uoči pisa­nja pje­sa­ma neko­li­ko mje­se­ci raz­go­va­ra­la s dje­com ne bi li doz­na­la koje ih teme naj­vi­še zani­ma­ju. Potom je saz­na­la da su to lju­bav, ško­la, pik­nik, pri­ja­telj­stvo, taj­ne, hra­na… Na te je teme napi­sa­la pje­sme, ali i osmis­li­la kore­ogra­fi­ju koju su klin­ci na kon­cer­tu u Puli sprem­no pratili.

Ivanka veli da je godi­na­ma radi­la kao vodi­te­lji­ca dje­čjeg pro­gra­ma „Dizalica“ i „Njama nja­ma“ te joj je rad s dje­com lak i zabavan.

„Sa Senkom Bulić bila sam pro­gram­ska vodi­te­lji­ca klu­ba 100 i ona mi je otvo­ri­la ta vra­ta kaza­li­šta, dala mi je da radim prvu samos­tal­nu pred­sta­vu s Ninom Violić i nje­nom tada malom kćer­ki­com, „Ružičasta halji­na“, a Ana Savić – Gecan me uze­la kao crtan­či­cu, tako da sam debe­lo stal­no jed­nom nogom u tom svi­je­tu ani­mi­ra­nja dje­ce“, napo­mi­nje Ivanka.

Poslije tog „Tobogana“ i nas­tu­pa sa zbo­rom Kap nismo se nada­li toli­kom uspje­hu. „Čak nam je i Massimo bio gost na gita­ri, sva eki­pa Leta 3 bila je s nama, nema tko nam se nije pri­dru­žio i onda je na kra­ju stvar­no ispa­lo odlič­no – prva edi­ci­ja knji­ge izda­na proš­lo lje­to vrlo brzo bila je ras­pro­da­na, pro­da­no je svih 2.000 koma­da te smo sada tiska­li još toli­ko“, isti­če Ivanka.

Priznaje da je nakon dugo godi­na neko­mer­ci­jal­nos­ti, lije­po biti „malo komer­ci­ja­lan“ i to s naj­bo­ljom publi­kom na svi­je­tu, dje­com. „Oni su jed­na od naj­zah­tjev­ni­je publi­ke, no oni nema­ju taj neka­kav pre­fiks koji odras­li ima­ju jer nas zna­ju od pri­je, pa ima­ju nekak­vu sli­ku koju o nama, sta­ve te u neku ladi­cu i onda te iz te ladi­ce ne žele uop­će izva­di­ti. To kod dje­ce nema i to mi je super, a dje­ca su fil­ter koji ti pot­vr­đu­je danas i sad jesi li iskren u tome što radiš, jesi li dobar i to je to. I onda je to za mene uvi­jek veli­ki iza­zov“, priz­na­je Ivanka.

Gostovanje na Monte Libriću im je, kažu, hra­na za dušu. „Super nam je bilo, bilo smo na zra­ku, lje­to tre­ba isko­ris­ti­ti da dje­ca bar nešto doži­ve jer ako zima bude kak­vu naj­av­lju­ju, bit će nam opet svi­ma jako teško, poseb­no dje­ci“, sma­tra Ivanka.

„Djeca su bila sama u tim sta­no­vi­ma, a koli­ko god se mi rodi­te­lji tru­di­li, svi smo za to vri­je­me loc­k­downa podiv­lja­li“, veli i doda­je kako je užas­no bit­na ta soci­jal­na inte­rak­ci­ja i ta doza umjet­nost koja je, isti­če, hra­na važ­ni­ja od braš­na i kvas­ca, toalet papi­ra koje su lju­di kupo­va­li. „Nadam se da nam ovaj virus više neće bra­ni­ti bar mini­mum soci­jal­nog kon­tak­ta“, naglašava.

Rad i život u doba Korone

„Ovaj kon­cert nam je bio hra­na i ovo ćemo dugo emo­ci­onal­no živje­ti. Pula je super, meni je uvi­jek dra­ga. Mada mi čes­to kažu da su Puljani suz­dr­ža­na publi­ka, ja nemam takav dojam, a mno­go sam tu nas­tu­pa­la. Sa Stampedom sam baš puno u Puli svi­ra­la, čes­to u Circolu za vri­je­me Festivala i uvi­jek je to bio pra­vi caba­ret“, isti­če Ivanka.

 

I Ivanka i Mrle bave se umjet­noš­ću i od toga žive te im je egzis­ten­ci­ja je dois­ta neiz­vjes­na. „Mnogo tih gra­na umjet­nos­ti kojom se mi bavi­mo – kaza­li­šte, film, glaz­ba, tele­vi­zi­ja, sve je obus­tav­lje­no. Sve je sma­nje­no, pose­bi­ce kon­cer­ti“, veli Ivanka. Mrle doda­je kako je Let 3 lje­ti svi­rao barem dva kon­cer­ta sva­ki vikend, no sada toga nema. Upravo je Pula bila ta gdje su, u dvo­ri­štu Rojca, nakon punih šest mje­se­ci pauze, nas­tu­pa­li pred publi­kom. „Bilo je odlič­no, iako je tada dozvo­lje­no sve­ga 150 lju­di, a ubr­zo nakon je taj broj pove­ćan na 500“, kaže Mrle. Oboma je ta finan­cij­ska, ali i emo­ci­onal­na pro­mje­na veli­ka: „Taj kon­takt s publi­kom koji jako voli­mo, straš­no nam nedos­ta­je“, govore.

Ali tak­ve su okol­nos­ti, kažu, oni su ih tak­vi­ma pri­hva­ti­li i una­toč loc­k­downu napra­vi­li dva video spo­ta. Jedan je za pje­smu „Seagull“ koju izvo­de pod ime­nom MrLee i IvaneSky, u kojem glu­mi nji­ho­va kći Eva a na kojem je radio nji­hov pri­ja­telj Romano Grozić, foto­graf iz Milana. „Ne bi do nje­ga mogli doći da Mrle nije išao s njim u ško­lu i da se on u tom loc­k­downu nije dosa­đi­vao. Tako da smo mi od te izo­la­ci­je ima­li i koris­ti, nje­ga si ina­če nikad ne bi mogli eko­nom­ski pri­ušti­ti“, napo­mi­nje Ivanka. I idu­ći nji­hov spot, za stvar „A good actor“ isto je nas­tao s vrhun­skom eki­pom koju ne bi mogli dobi­ti da nije karan­te­ne, a rađen je u pro­duk­ci­ji agen­ci­je Wedding2book.

„Imali smo onli­ne kon­cert „Kišnih raz­da­ra­ga­na­ca“, no to nije isto. Mrle sko­ro sva­ki dan ima neka jav­lja­nja, imao je tog Čupača, videa na koji­ma vjež­ba. On je straš­no kre­ati­van i on je veli­ki motor za mene, u deset godi­na otka­ko smo zajed­no, radi­la sam s njim šest albu­ma. Zabavno je to, iako ja nisam radi­oak­tiv­na kao on, pa ja od toga imam koris­ti, ali s dru­ge stra­ne ima i on od mene, bar tako kaže“, veli Ivanka.

Daljnji planovi

„Jako nas pla­še s tom jese­ni što nije dobro i blo­ki­ra­ju naš rad. Jasno nam je da eko­nom­ski ne može biti dobro jer nismo nas­tu­pa­li“, veli Ivanka no sma­tra da je sad vri­je­me za među­sob­no razu­mi­je­va­nje i poma­ga­nje, no ono što vidi jest da su lju­di „sebič­ni hrč­ci“. „Dosta je tu nera­zu­mi­je­va­nja, pose­bi­ce pre­ma umjet­ni­ci­ma, bila je ta neka haj­ka nad nama, baš ruž­no“, razo­ča­ra­no govo­ri te isti­če kako je umjet­nost ta koja svi­ma tre­ba, poseb­no u teškim vre­me­ni­ma. „Normalno da sad tre­ba­mo smiš­lja­ti novu matri­cu, način rada i zara­de. No ja se odu­vi­jek borim sa svo­jom neko­mer­ci­jal­noš­ću i ja sam živje­la s 20 kuna u dže­pu, pa znam da ću se neka­ko sna­ći. Isto tako znam da nije lako čovje­ku koji je uspio, zara­dio, našao neki recept za uspjeh i zara­du, onda u dva mje­se­ca loc­k­downa izgu­bio sve“, kaže Ivanka.

Kreativan dvo­jac bavi se mno­gim gra­na­ma umjet­nos­ti, a obo­je su radi­li glaz­bu za kaza­liš­nog reda­te­lja Paola Magellia. „Od sve­ga čime se bavim naj­vi­še volim kaza­li­šte, jako volim pred­sta­ve. To je neka­ko naj­ljep­ši pro­ces, tu mi se sav sukus dogo­di, ja sam samo mali kota­čić u odno­su na cije­lo vozi­lo i onda kad to vozi­lo pole­ti, to mi je pre­div­no“, kaže i doda­je da je tu sve među­sob­no pove­za­no – od dra­ma­tur­ga, tek­s­ta, ras­vje­te, sce­no­gra­fi­je, glum­ca i nje­go­ve ener­gi­je, zajed­nič­kog reflek­sa izme­đu njih, glaz­be­nog tre­nut­ka… „Onda se na pre­mi­je­ri dogo­di ta neka eks­plo­zi­ja i puno je tu fak­to­ra koji utje­ču na uspjeh pred­sta­ve. Bitno je gdje se ona pri­ka­zu­je, razu­mi­je­va­nje dje­la, tre­nut­na eko­nom­ska, druš­tve­na i poli­tič­ka situ­aci­ja…“, pripovijeda.

„Primjerice, Paolo Magelli iako avan­gar­dan, ima hit pred­sta­ve što je rijet­kost za taj kaza­liš­ni stil, meni je to mrak“, doda­je Ivanka te zaklju­ču­je: „Na dru­gom mjes­tu mi je rad s dje­com, ja to jako volim, oni me baš ožive“.

Ovaj kre­ati­van dvo­jac ne pauzi­ra ni na krat­ko, una­toč epi­de­mi­olo­škoj situ­aci­ji. U pla­nu im je rad na „Kišnim raz­dra­gan­ci­ma 2“, rade nove stva­ri unu­tar pro­jek­ta Mister Lee i Ivanesky, rade na pred­sta­va­ma… „Postoji moguć­nost da će se neke pred­sta­ve ipak igra­ti, ima­mo nekih svir­ki­ca, to je sve Covid stid­lji­vo, ali ih ima­mo“, zaklju­ču­ju Ivanka i Mrle na kraju.

Razgovarala Paola ALBERTINI

Fotografije P. ALBERTINI i arhi­va Monte Librića

• Damir Martinović-Mrle
• Ivanka Mazurkijević
• Monte librić