U Umagu predstavljen projekt  “Dodir muzeja – dostupnost muzeja svima”

02.11.2020.

Predstavljanje pro­jek­ta “Dodir muze­ja – dos­tup­nost muze­ja svi­ma” koji za cilj ima una­pri­je­di­ti i pri­la­go­di­ti pre­zen­ta­ci­ju muzej­skih pred­me­ta široj publi­ci, pose­bi­ce oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom odr­ža­no je u petak, 30. lis­to­pa­da u Muzeju gra­da Umaga. Projekt je reali­zi­ran uz finan­cij­sku pomoć Grada Umaga te kroz pro­gra­me koji poti­ču Razvoj publi­ke, Ministarstva kul­tu­re i medi­ja. Prema defi­ni­ci­ji Razvoj publi­ke podra­zu­mi­je­va rad sa publi­kom, umjes­to da se radi nešto za publi­ku, a ključ­no je izrav­no uklju­či­va­nje lju­di i zajed­ni­ce u doživ­lja­va­nje, uži­va­nje i vred­no­va­nje umjet­nos­ti i kul­tu­re odnos­no da se kroz stra­te­ške i dina­mič­ne pro­ce­se una­pre­đu­ju i pro­dub­lju­ju odno­si s pos­to­je­ćom publi­kom te razvi­ja­ju pris­tu­pi pre­ma novoj publici.

Projekt je pred­sta­vi­la nje­go­va auto­ri­ca Biljana Bojić,  v.d. rav­na­te­lji­ce Muzeja, koja je pojas­ni­la da su ovim pilot pro­jek­tom želje­li pove­ća­ti stan­dard muzej­ske prezentacije.

“Projekt smo nazva­li “Dodir muze­ja – dos­tup­nost muze­ja svi­ma” i u skla­du s tim odlu­či­li smo pri­bli­ži­ti sadr­ža­je koje čuva­mo u muzej­skim zbir­ka­ma široj jav­nos­ti, a naro­či­to oso­ba­ma s poseb­nim potre­ba­ma, na način da uz ori­gi­na­le iz muzej­skog fun­du­sa, a radi se od arhe­olo­škim pred­me­ti­ma iz 2. sto­lje­ća pr. Kr. do 18. sto­lje­ća n.e., pre­zen­ti­ra­mo i nji­ho­ve kopi­je izra­đe­ne u obli­ku 3D prin­ta­nih mode­la muzej­skih pred­me­ta (ASAP, Pula) i 2D tak­til­nih crte­ža (Tiflotehna, Zagreb). Svi izlo­že­ni pred­me­ti opi­sa­ni su na tali­jan­skom, hrvat­skom i engle­skom jezi­ku, i na bra­ji­ci, pismu za sli­je­pe i sla­bo­vid­ne oso­be koje se sas­to­ji od izbo­če­nih toč­ki­ca utis­nu­tih u papir. Nažalost finan­ci­je nisu dozvo­lja­va­le da, uz one na hrvat­skoj, opi­se izra­di­mo i na tali­jan­skoj bra­ji­ci. Inovativne teh­ni­ke koje su pri­mi­je­nje­ne u ovom slu­ča­ju omogućavaju,slijepim i sla­bo­vid­nim oso­ba­ma te oso­ba­ma s moto­rič­kim pro­ble­mi­ma, da uz pomoć čula dodi­ra ostva­re vezu s muzej­skim pred­me­ti­ma i povi­jes­ti ovog kra­ja, a oso­be bez inva­li­di­te­ta dodat­no će moći detalj­ni­je same pred­me­te istra­ži­ti. Predmete koje mi ina­če izla­že­mo su pri­mje­ri­ce od stak­la, kera­mi­ke i ti pred­me­ti uvi­jek mora­ju biti u vitri­na­ma. Naravno, kada posje­ti­te­lji dođu u muzej, ne mogu dodi­ri­va­ti izlo­že­ne pred­me­te, a žele ih više istra­ži­ti. Zatim, dos­ta tih pred­me­ta je i male veli­či­ne, tako da pone­kad izlo­že­ni pred­met jed­nos­tav­no nije mogu­će dobro vidje­ti, pro­či­ta­ti nat­pis i slič­no, a sada je omo­gu­će­no svi­ma nama detalj­ni­je pro­uči­ti sadr­žaj”, nagla­si­la je Biljana Bojić dodav­ši da pro­jekt ne sta­je samo pre­zen­ta­ci­jom ove veče­ri, nego će se putem muze­ograf­skih poma­ga­la dje­ci pred­škol­ske i škol­ske dobi moći dalje pre­zen­ti­ra­ti u ško­la­ma, u sklo­pu muzej­sko peda­go­ških radi­oni­ca koje vodi Barbara Crnobori, ali i čla­no­vi­ma udru­ga oso­ba s inva­li­di­te­tom na podru­čju Bujštine i šire.

Na taj način stva­ra se nova publi­ka uspos­ta­vom dugo­roč­ne veze izme­đu muze­ja i dru­gih obra­zov­nih, kul­tur­nih i soci­jal­nih ins­ti­tu­ci­ja i udru­ga. Osim toga, putem 3D mode­la i 2D crte­ža pred­me­ta pre­no­sit će se i zna­nje o bašti­ni Umaga u nefor­mal­noj edu­ka­ci­ji lokal­nog sta­nov­niš­tva i turis­ta. U ime Udruge sli­je­pih i sla­bo­vid­nih oso­ba Istarske župa­ni­je, čiji su čla­no­vi bili pri­sut­ni na pre­zen­ta­ci­ji, posje­ti­te­lje je poz­dra­vi­la Sonja Čeč koja se zahva­li­la na ovoj ini­ci­ja­ti­vi Muzeju gra­da Umaga. “Po prvi put idem na tak­vu izlož­bu gdje se ne mora sve gle­da­ti, nego se izlož­ba može doži­vje­ti na dodir i to je nešto veli­čans­tve­no! Od srca hva­la što i mi može­mo doži­vje­ti na naš način tu izlož­bu. Želim dje­lat­ni­ci­ma muze­ja još puno sre­će u dalj­njem radu i neka samo tako nas­ta­ve”, kaza­la je Sonja Čeč koja je i sama poma­ga­la, uka­zi­va­la na pro­ble­me i pro­miš­lja­la mogu­ći dalj­nji razvoj ovog projekta.

Tekst i foto­gra­fi­je Lidija KUHAR