Održana završna konferencija projekta GRAD(imo) ROJC – „DRUŠTVO U CENTRU“

27.01.2021.

Dvogodišnji pro­jekt GRAD(imo) ROJC zavr­šio je dvod­nev­nom kon­fe­ren­ci­jom „Društvo u cen­tru“ koju je orga­ni­zi­rao Savez udru­ga Rojca, a koja se odr­ža­va­la onli­ne u čet­vr­tak i petak, 21. i 22. siječ­nja kroz četi­ri panela.

Projekt GRAD(imo) ROJC pro­vo­di Savez udru­ga Rojca (SUR) u part­ner­stvu s Gradom Pula i udru­ga­ma Zelena Istra, Metamedij, Merlin i Čarobnjakov šešir, a sufi­nan­ci­ra­la ga je Europska uni­ja iz Operativnog pro­gra­ma Učinkoviti ljud­ski poten­ci­ja­li, iz Europskog soci­jal­nog fon­da. Projektom se želi osna­ži­ti kapa­ci­te­te orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva Rojca i zapos­le­ni­ka Grada za učin­ko­vi­ti­je uprav­lja­nje s nagla­skom na par­ti­ci­pa­tiv­nost, razvi­ti novi model jav­no-civil­nog part­ner­stva u uprav­lja­nju DC-om Rojc te kre­ira­ti kul­tur­ne pro­gra­me koji isti­ču soci­jal­nu dimen­zi­ju kul­tu­re. Tijekom dvi­je godi­ne SUR i part­ne­ri otvo­ri­li su Infopunkt, dje­lo­mič­no je ure­đen pros­tor kaza­li­šta Dr. Inat te je izra­đen novi plan uprav­lja­nja DC-om Rojc, a koji će biti pred­stav­ljen u čet­vr­tak, 28. siječ­nja 2021. godine.

Top-down i/ili bottom-up inicijative u razvoju DKC-ova

O Rojcu, nje­go­voj povi­jes­ti i mode­li­ma uprav­lja­nja bilo je rije­či i na pane­lu “Top-down i/ili bot­tom-up ini­ci­ja­ti­ve u razvo­ju DKC-ova” koji je mode­ri­rao Krešimir Krolo. Sudjelovali su Đurđa Vrljević Šarić iz Javne usta­no­ve u kul­tu­ri Tvrđava kul­tu­re Šibenik, zatim Hrvoje Pašalić iz zadar­ske Platforme ZadrugArt te Dušica Radojčić iz pul­ske udru­ge Zelena Istra i pred­sjed­ni­ca Koordinacije DC Rojc. Ona je pod­sje­ti­la kako su 1997. u zgra­du ušle prve udru­ge, a 1999. sklop­lje­ni su i prvi ugo­vo­ri o kori­šte­nju pros­to­ra. Danas je više od sto­ti­nu udru­ga u zgra­di, a usko­ro se oče­ku­je i novi model sudi­onič­kog uprav­lja­nja, za što će biti potreb­no osno­va­ti jav­nu usta­no­vu s jed­na­kim udje­lom pred­stav­ni­ka koris­ni­ka Rojca i Grada Pule. Dobar pri­mjer pred­stav­lja i šiben­ska JUK, osno­va­na radi ure­đe­nja tamoš­njih tvr­đa­va i orga­ni­za­ci­je mani­fes­ta­ci­ja, a što je dove­lo do pot­pu­ne pre­obraz­be grada.

Zašto se u Puli taj pro­ces ipak odvi­ja tako spo­ro, s obzi­rom na raz­dob­lje otkad su se u zgra­du use­li­le prve udru­ge, zani­ma­lo je Marina Jurcana iz udru­ge Metamedij. „Mogu odgo­vo­ri­ti samo po svo­jem doj­mu. A to je da je otpo­čet­ka uz vizi­ju nedos­ta­ja­lo i poli­tič­ke volje da tu vizi­ju poti­če. Nije bio pre­poz­nat zna­čaj kul­tu­re i civil­nog sek­to­ra, prev­la­da­va­la je ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­na kul­tu­ra, a kul­tu­ra izva­na mora­la se izbo­ri­ti za svoj pros­tor“, rek­la je Radojčić.

Društveni aspekt kulture

Uz ova dva, odr­ža­ni su i pane­li „Društveni aspekt kul­tu­re“ i „Izazovi finan­ci­ra­nja DKC-ova“. Anita Buhin iz SUR‑a nagla­si­la je da su pane­li for­mi­ra­ni pre­ma pita­nji­ma s koji­ma su se susre­ta­li tije­kom pro­ved­be pro­jek­ta GRAD(imo) ROJC. Povezivanjem i dije­lje­njem resur­sa među orga­ni­za­ci­ja­ma civil­nog druš­tva u Rojcu, ink­lu­zi­jom mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na i druš­tve­nom odgo­vor­noš­ću, ostva­re­na je siner­gi­ja među koris­ni­ci­ma Rojca i gra­đa­ni­ma. Odgovarajući na pro­jek­t­ni poziv „Kultura u cen­tru“ stvo­re­no je druš­tvo u cen­tru – potak­nu­ta je među­sob­na surad­nja među raz­li­či­tim druš­tve­nim akte­ri­ma, razvi­ja­na je kre­ativ­nost i pro­ši­re­no je podru­čje kul­tur­nog dje­lo­va­nja na korist lokal­noj zajednici.

U okvi­ru pro­jek­ta orga­ni­zi­ra­na su stu­dij­ska puto­va­nja, raz­mje­ne osob­lja te edu­ka­ci­je i semi­na­ri. Izrađena je mapa poten­ci­ja­la Društvenog cen­tra Rojc, a u pos­t­pro­duk­ci­ji je ani­mi­ra­ni film o sudi­onič­kom uprav­lja­nju. U mno­go­broj­nim kul­tur­nim pro­gra­mi­ma sudje­lo­va­lo je 77 umjet­ni­ka i 415 građana.

Na pane­lu „Društveni aspekt kul­tu­re“ Mirko Petrić s Odjela za soci­olo­gi­ju sve­uči­li­šta u Zadru govo­rio je upra­vo o odno­su kul­tu­re, zajed­ni­ce i druš­tva te kako je iz kul­tur­nih poli­ti­ka i teori­ja pos­ljed­njih deset­lje­ća izba­ci­van pojam kul­tu­ra i nado­mje­štan poj­mom kre­ativ­nost. „Kultura pret­pos­tav­lja zajed­ni­cu, a kre­ativ­nost je indi­vi­du­al­ni pojam“, objas­nio je Petrić. Kultura je stav­lje­na u rang kre­ativ­nih indus­tri­ja s miš­lju da će se ona već sama neka­ko dogo­di­ti i sna­ći na trži­štu. Nemilosrdna pro­fe­si­ona­li­za­ci­ja na svim razi­na­ma odra­zi­la se i na kul­tu­ru, a o kojoj je drža­va tre­ba­la vodi­ti raču­na, izme­đu osta­log i da bude dio društva.

Inkluzivnošću ranji­vih sku­pi­na u kul­tu­ri, kad se već ne bavi drža­va, bave se udru­ge poput pul­skog Metamedija. Ivana-Nataša Turković pred­sta­vi­la je niz reali­zi­ra­nih pro­je­ka­ta, izme­đu osta­log i Novomedijski kul­ti­va­tor kojim se želi pove­ća­ti inte­res mla­dih za kul­tu­ru te potak­nu­ti nji­ho­vo par­ti­ci­pi­ra­nje na kul­tur­no-umjet­nič­koj sce­ni. „Vi radi­te ono što ne radi sus­tav, a tre­bao bi“, poru­čio je Petrić.

Na svi­je­tle pri­mje­re Metamedija nado­ve­zao se Darko Lukić, teatro­log i član eks­pert­ne sku­pi­ne za izgrad­nju kapa­ci­te­ta europ­skih pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re. „Velike ins­ti­tu­ci­je su više kre­ativ­ne, a manje druš­tve­ne u odno­su na udru­ge s neza­vis­ne sce­ne. Čuli smo da neki pro­jek­ti udru­ge i nisu uspje­li, ali udru­ge su sprem­ne i pogri­je­ši­ti, dok usta­no­ve nema­ju tu flek­si­bil­nost. One nuž­no stre­me izvr­s­nos­ti i u tom pros­to­ru nema mjes­ta za ink­lu­ziv­ne prak­se“, rekao je Lukić.

Izazovi financiranja DKC-ova

„Izazovi finan­ci­ra­nja DKC-ova“, panel koji je mode­ri­ra­la Željka Tonković, iza­zvao je svo­jom temom i naj­ve­ću disku­si­ju. Janja Sesar iz Zagrebačkog cen­tra za neza­vis­nu kul­tu­ru i mla­de Pogon i Dea Vidović iz Zaklade Kultura nova, govo­re­ći o aspek­ti­ma sudi­onič­kog uprav­lja­nja i osi­gu­ra­nju sred­sta­va za rad druš­tve­nih cen­ta­ra, nave­le su da se finan­ci­ra­nje DKC-ova ne smi­je bazi­ra­ti isklju­či­vo na pro­jek­ti­ma EU‑a. Kako je u pane­lu sudje­lo­va­la i Anastazija Magaš Mesić iz Ministarstva kul­tu­re i medi­ja, povuk­lo je to niz pita­nja o dalj­njem finan­ci­ra­nju pro­je­ka­ta i ras­pi­si­va­nju novog pozi­va Kultura u centru.

„Kroz poziv Kultura u cen­tru pri­jav­lje­na su 34 pro­jek­ta, veći­na je već i zavr­ši­la i sada će se od svih sudi­oni­ka tra­ži­ti infor­ma­ci­je veza­ne za pro­ved­bu. Ukupno je dodi­je­lje­no 50 mili­ju­na kuna, što je ogrom­ni novac u odno­su na pro­ra­čun Ministarstva. Slažem se da se finan­ci­ra­nje cen­ta­ra ne smi­je bazi­ra­ti na pro­jek­ti­ma, ali ide­ja i je bila da se kroz pro­jek­te razvi­ju obli­ci sudi­onič­kog uprav­lja­nja i stvo­ri odr­ži­vost druš­tve­nih cen­ta­ra“, rek­la je Magaš Mesić. Na pita­nje kada bi mogao biti ras­pi­san novi poziv odgo­vo­ri­la je da se radi na pro­gra­mi­ra­nju za slje­de­će raz­dob­lje, ali kako iz Europe nema goto­vih ured­bi, tako se pro­gra­mi­ra­nje odvi­ja teme­ljem pri­jed­lo­ga i nacr­ta. Ipak, oče­ku­je i da to bude brzo regulirano.

Sudionici su tom pri­li­kom isti­ca­li neke pro­ble­me s ispla­tom sred­sta­va iz pro­je­ka­ta. Lena Radunić iz Grada Pule nave­la je da je Grad sudje­lo­vao u pro­jek­tu za mla­de, a kako su mla­di­ma sred­stva kas­ni­la, tako je Grad morao kroz pro­ra­čun osi­gu­ra­va­ti sred­stva nuž­na za pro­ved­bu pro­jek­ta. Općenito, bilo je dos­ta pri­mjed­bi i na spo­rost pri eva­lu­aci­ji pro­je­ka­ta, povra­tu sred­sta­va i slič­no. Anastazija Magaš Mesić odgo­vo­ri­la je da su svi pos­tup­ci pro­ved­be na Nacionalnoj zak­la­di za civil­no druš­tvo, a koja osku­di­je­va kapa­ci­te­ti­ma. U Ministarstvu se ne čeka, rek­la je, kad Ministarstvo dobi­je sred­stva odmah ih i proslijedi.

Marino Jurcan zaklju­čio je da nika­ko nije dobro da druš­tve­ni cen­tri ovi­se o pro­jek­ti­ma, ali ako usko­ro ne bude pozi­va Kultura u cen­tru 2, da će to za mno­ge zna­či­ti naza­do­va­nje. Međutim, odr­ži­vost druš­tve­nih cen­ta­ra, rekao je, ne mje­ri se samo finan­cij­ski, nego i kroz više razi­ne surad­nje i povje­re­nja među udru­ga­ma i part­ne­ri­ma, kak­ve su i uspos­tav­lje­ne ovim pro­jek­tom u Rojcu.

Mediji zajednice u DKC-ima

„Bez stal­nog jav­nog fon­da za novi­nar­stvo, čije osni­va­nje tra­ži Hrvatsko novi­nar­sko druš­tvo (HND) i Sindikat novi­na­ra Hrvatske (SNH), nema dugo­roč­nog ops­tan­ka medi­ja. Jako mi je dra­go da su Mirjana Radulović i Radio Rojc dobi­li nagra­du HND‑a, ali činje­ni­ca je da će teško medi­ji zajed­ni­ce moći ops­ta­ti bez stal­nog mode­la finan­ci­ra­nja“, poru­čio je Hrvoje Zovko, pred­sjed­nik HND‑a na pane­lu „Mediji zajed­ni­ce u DKC-ima“, koji je vodio Paško Bilić. Riječki Radio Roža pred­sta­vi­la je Ana Galant, split­ski KLFM Kristina Tešija, a pul­ski Radio Rojc Mirjana Radulović. Ovaj pos­ljed­nji je od svih i naj­da­lje dogu­rao, s obzi­rom da usko­ro poči­nje s radom i na grad­skoj frek­ven­ci­ji za koju je nedav­no dobio kon­ce­si­ju. Početak emi­ti­ra­nja na novoj frek­ven­ci­ji usli­je­dit će vje­ro­jat­no za Dan žena, na rođen­dan radi­ja. No, bez obzi­ra na raz­li­ke, sva tri radi­ja muče slič­ni pro­ble­mi financiranja.

„Pred nama su iza­zo­vi, i pro­fe­si­onal­ni i teh­nič­ki. Između osta­log i kako ćemo se, kao nepro­fit­ni radio, finan­ci­ra­ti. Ali, ima­mo obve­zu i želju stva­ra­ti pro­gram i edu­ci­ra­ti mla­de“, rek­la je Mirjana Radulović.

„Ovo što radi­te je nepro­cje­nji­vo i važ­no, a kako pro­jek­ti zais­ta nisu dugo­roč­no rje­še­nje – to nisu ni stal­ni ni sigur­ni mode­li finan­ci­ra­nja – tako i inzis­ti­ra­mo na fon­du kao mje­ri za spas novi­nar­stva. Činjenica je da se do sada drža­va nije iska­za­la, evo već pet godi­na čeka­mo da se medi­ji­ma ispla­te mili­ju­ni iz Europskog soci­jal­nog fon­da. Nadalje, u stal­nom fon­du želi­mo da stru­ka ima i nad­zor i da uprav­lja nji­me jer se ne smi­je doga­đa­ti da novac dobi­va por­tal Priznajem.hr koji slu­ži za šire­nje laž­nih vijes­ti, a ne dobi­va ga niz dru­gih medi­ja. Naš je pri­jed­log i da se gra­đa­ni­ma ispla­ću­ju olak­ši­ce na medij­sku pret­pla­tu“, rekao je Zovko.

Tekst Petra RIOSA LIČEN

Priredio B. V.

Izvor Radio Rojc