Razgovor: Sergio Gobbo, vlasnik zbirke maketa u Novigradskom muzeju Gallerion

29.04.2021.

Četiri desetljeća na pričama povijesti

• Muzej Gallerion jedins­tve­na je poja­va i jed­na od neza­obi­laz­nih atrak­ci­ja za posje­ti­te­lje namjer­ni­ke i sve one koji se zatek­nu u Novigradu i u Istri. Zbirka koja se nala­zi u ovom, 350 četvor­nih meta­ra veli­kom, pros­to­ru u cen­tru sta­rog gra­da sadr­ži ogro­man broj make­ta rat­nih plo­vi­la i zra­ko­plo­va koji su sudje­lo­va­li u Prvom i Drugom svjet­skom ratu, te jedre­nja­ka iz rani­jih raz­dob­lja. Vlasnik zbir­ke je foto­graf i dizaj­ner Sergio Gobbo, koji na pita­nje zašto je za svoj muzej oda­brao baš Novigrad, ovaj zane­se­njak u povi­jest pomor­skog rato­va­nja odgo­va­ra: “Ovaj gra­dić jedi­ni je pri­hva­tio tu ide­ju, a nje­gov je načel­nik jedi­ni imao slu­ha, te tako shva­tio važ­nost ovog pro­jek­ta i zato sam mu zahva­lan. Ljudi na vlas­ti su uz posre­do­va­nje jed­nog doma­ćeg podu­zet­ni­ka omo­gu­ći­li pros­tor za ovu zbir­ku.” Međutim, nada da će mu usko­ro biti omo­gu­će­na nova loka­ci­ja, te bi u dogo­vo­ru s vlas­ti­ma gra­da Novigrada tre­ba­lo usli­je­di­ti pro­ši­re­nje i pre­se­lje­nje. Budući muzej bi, osim ove zbir­ke, tre­bao pokri­va­ti i podru­čje ribar­stva i turiz­ma, a ovaj bi pos­tav tre­bao pos­te­pe­no pos­ta­ti vlas­niš­tvo grada.

Odluku da kre­ne u tako nesi­gur­nu avan­tu­ru otva­ra­nja pri­vat­ne galerije/muzeja, Sergio Gobbo je donio nakon što je 1974. godi­ne obi­šao sve muze­je s pomor­skom tema­ti­kom od Venecije do Dubrovnika. Ono što je vidio nije pot­vr­đi­va­lo pri­če mor­na­ra ovih kra­je­va, te je kre­nuo u ostva­ri­va­nje svo­je vizi­je o zbir­ci koja bi, osim samog pred­stav­lja­nja pred­me­ta, tre­ba­la ima­ti i mno­go bli­ski­ji pris­tup, odnos­no kroz pri­če i svje­do­čans­tva pri­bli­ži­ti posje­ti­te­lji­ma sud­bi­ne lju­di naših kra­je­va, baš kao što je i on sam uži­vao u novim spoz­na­ja­ma slu­ša­ju­ći u dje­tinj­stvu pri­če riba­ra u nje­go­voj rod­noj Izoli. Upravo su pri­če i sud­bi­ne lju­di ono što Gallerion raz­li­ku­je od ins­ti­tu­ci­ja sa slič­nom tema­ti­kom, pri­mje­ri­ce, malo je poz­na­to da je pre­ko 800 lju­di iz ovih kra­je­va pogi­nu­lo bore­ći se na tali­jan­skim bro­do­vi­ma u Drugome svjet­skom ratu. Izrazito boga­ta kolek­ci­ja make­ta koja i dalje ras­te bro­ji goto­vo 400 eks­po­na­ta, a na pita­nje kako je i zašto doš­lo do toli­kog bro­ja tako veli­kih i kva­li­tet­nih make­ta, Gobbo odgo­va­ra da je on i pro­dukt dizaj­ner, te da je pri­kaz make­tom naj­lak­ši za doži­vje­ti. Neke su dje­lo make­ta­ra iz regi­je, kao što je inže­njer bro­dar­stva Richard Peršić iz Pule, a neke dola­ze izda­le­ka, kao pri­mje­ri­ce iz Ukrajine čiji je autor biv­ši zapo­vjed­nik boj­nog bro­da Jurij Novak dok su zra­ko­plo­vi nas­ta­li u Postojni i Zagrebu.

Od make­ta koje se bore za pozor­nost gle­da­te­lja može­mo spo­me­nu­ti naj­no­vi­ju akvi­zi­ci­ju, brod tipa tra­ba­kul, nazvan “Kraljica mor­ja” s kojim je Silvo Vran iz Izole 1992. godi­ne bio svjet­ska atrak­ci­ja na među­na­rod­noj rega­ti upri­li­če­noj povo­dom otkri­ća Amerike. Tom pri­li­kom je tada 80 godi­na sta­ro plo­vi­lo preš­lo put od Izole do San Salvadora, a zatim s dru­gom posa­dom do Nove Kaledonije. Zbirka je oprem­lje­na i infor­ma­tiv­nim pano­ima s foto­gra­fi­ja­ma i tek­s­to­vi­ma koji dodat­no pojaš­nja­va­ju doga­đa­je iz tog raz­dob­lja, pa nam tako jedan pano na gor­njem katu svje­do­či o Njemačkoj pod­mor­ni­ci U 35 sta­ci­oni­ra­noj u Puli koja je pod zapo­vjed­niš­tvom kape­ta­na Anraulda de la Perreira poto­pi­la sko­ro 200 bro­do­va u Prvom svjet­skom ratu. A u muze­ju se može naći i opre­ma, uni­for­me, mnoš­tvo pred­me­ta, mina, tor­pe­da te raz­ni ins­tru­men­ti, dubi­no­mje­ri, čak i jedan bajs, sva­ki sa svo­jom pri­čom. Osim toga, Galerion obu­hva­ća povi­jest flo­te mle­tač­ke repu­bli­ke, Napoleonskih rato­va na Jadranu, “Trabakuli” istoč­ne oba­le Istre, pod­mor­ni­ča­re iz naših kra­je­va, povi­jest nautič­kog turiz­ma itd.

“Krenuo sam s rat­nom mor­na­ri­com Austrougarskog impe­ri­ja, jer je na našim oba­la­ma dove­la pomor­stvo u moder­no doba. Ona pred­stav­lja naj­važ­ni­ji dio naše pomor­ske povi­jes­ti te je doma­ćim lju­di­ma dala pri­li­ku da vide svi­jet, da otpu­tu­ju čak sko­ro do sje­ver­nog pola”, kaže Gobbo.

Za potre­be upot­pu­nja­va­nja ove zbir­ke, kao i za zbir­ku o ribar­stvu koja je u pri­pre­mi, Gobbo je raz­go­va­rao s mno­gim živu­ćim svje­do­ci­ma, a neke od nji­ho­vih pri­ča mogli smo doz­na­ti i na nedav­noj izlož­bi o zra­ko­plov­nom ratu nad Istrom nazi­va „Krila povi­jes­ti“, koja je reali­zi­ra­na uz sudje­lo­va­nje uče­ni­ka Bujske sred­nje ško­le i uz pose­ban anga­žman rav­na­te­lji­ce Dolores Mihelić Malbašić. Ova izlož­ba je osmiš­lje­na tako da se na sva­kom gos­to­va­nju obo­ga­ću­je lokal­nim pri­ča­ma o lju­di­ma, zra­ko­plo­vi­ma i pilotima.

Ovdje nika­ko nije riječ o hobis­tu, ili ama­te­ru kako se na prvi pogled može pomis­li­ti, Sergio Gobbo je naime oku­pio tim vrhun­skih među­na­rod­nih struč­nja­ka koji mu poma­žu u ovoj misi­ji, a ne radi se ni o čuda­ku, jer nje­gov je plan jako ambi­ci­ozan, a to je pri­kaz, oču­va­nje i oživ­lja­va­nje naj­važ­ni­jih i estet­ski naj­fas­ci­nant­ni­jih dije­lo­va povi­jes­ti ovih kra­je­va iznad naci­onal­nih okvi­ra, u koji je kre­nuo sam pri­je sko­ro četi­ri deset­lje­ća. Među surad­ni­ci­ma koji su struč­nja­ci u podru­čji­ma turiz­ma, povi­jes­ti, bro­do­grad­nje, te obra­zo­va­nja, može­mo naves­ti: pokoj­ni tali­jan­ski povjes­ni­čar Achille Rastelli, pro­fe­so­ri­ca povi­jes­ti Dolores Mihelić Malbašić, mag. povi­jes­ti i muzej­ski kus­tos Bojan Horvat, dr Zvonimir Freivogel, mag. voj­ne povi­jes­ti Mario Werhas, mag. turiz­ma Tomi Brezovec i struč­njak za ribar­stvo ing. mag. Mirko Oblak, a nji­ho­vo je zna­nje obje­di­nio sam Gobbo vlas­ti­tim istra­ži­va­nji­ma, čes­to i na tere­nu, pod vodom i iz zraka.

Gobbo nagla­ša­va da je jako zabri­nut za eko­sus­tav, za Jadransko je more, jer zbog nekih obli­ka riba­re­nja dola­zi do toga da će se usko­ro uni­šti­ti ogro­man dio živo­ta u moru, a o tome se pre­ma­lo govo­ri. Stoga se anga­ži­rao i na tom polju te u surad­nji s bio struč­nja­ci­ma radi na pro­jek­tu o podvod­nim pregradama.

Da bi se moglo slo­bod­ni­je radi­ti, s kole­ga­ma pri­pre­ma i udru­gu, a želja mu je da se u Novigradu jed­nog dana kre­ira­ju putu­ju­će izložbe.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR