Pomoću umjetnosti ćemo skinuti maske, disati punim plućima i slobodno se grliti  i ljubiti

• Pregršt izlož­bi, ples­nih per­for­man­sa, video pro­jek­ci­ja, glaz­be­nih izved­bi i kon­ce­ra­ta te vizu­al­nih ins­ta­la­ci­ja doga­đa­li su se pro­tek­lih dana u sta­ro­grad­skoj jez­gri Bala. Bilo je to jed­no veli­ko kome­ša­nje mje­šta­na, umjet­ni­ka, uzva­ni­ka, turis­ta, posje­ti­te­lja na izlož­ba­ma i pro­jek­ci­ja­ma u sklo­pu Art sim­po­zi­ju­ma kojeg je publi­ci pri­re­di­la Akademija sve­ga iz Bala.

Također su upri­li­či­li, kako kažu: „ove godi­ne zais­ta pos­ljed­nji“ Last Minute Open Jazz fes­ti­val koji se odr­ža­va već 15. godi­na za redom. I sve to u okri­lju već tra­di­ci­onal­ne baljan­ske kul­tur­ne mani­fes­ta­ci­ju Castrum Vallis koja nam je ove godi­ne doni­je­la temu „Horizonti“. Castrum Vallis je izlož­ba koja se sma­tra bran­dom Bala, dje­lu­je od 1964. godi­ne, na njoj izla­žu aka­dem­ski umjet­ni­ci i ama­te­ri i zato sva­ke godi­ne priv­la­či sve veći broj pri­jav­lje­nih rado­va. Ove je godi­ne selek­ti­ra­no čak 70 rado­va, od kojih su neki izlo­že­ni u gale­ri­ji Ulika u Balama.

Jazz mora uznemiriti dušu, on mora prenijeti poruku

Od 1. do 4. kolo­vo­za na Trgu Tomaso Bembo u Balama svi cijep­lje­ni ili tes­ti­ra­ni na Covid mogli su uži­va­ti u vrhun­skim izved­ba­ma glaz­be­ni­ka iz Hrvatske, ali i još pet europ­skih zema­lja. Jazz Festival je ini­ci­ja­ti­va kul­t­ne kono­be Kamene pri­če koja je ovih dana pros­la­vi­la svoj 20. rođen­dan uz jam sessi­on fla­men­ca gdje nas je Niña Flamenca svo­jim gla­som odve­la do Andaluzije i natrag, uz prat­nju Gorana Žegarca na gita­ri. Last Minute Open Jazz Festival i nje­gov direk­tor Tomislav Pavleka zahva­lju­ju se i publi­ci i glaz­be­ni­ci­ma koji su u ovim ne baš uobi­ča­je­nim okol­nos­ti­ma doš­li u Bale i uči­ni­li da pos­ta­ne ljet­na jazz meka Istre; Big Band Pula, Tango Appasionato, Gentleman, Naked (Srbija), Sketchbook Quartet/Orchestra (Austrija), Duo Accellorandom (Slovenija), Daniel Caccia & Organ trio (Italija-Holandija-Hrvatska) i odli­čan, neza­mje­njiv Ratko Divjak kvar­tet za kojeg Pavleka kaže: „jazz mora uzne­mi­ri­ti dušu, on mora pre­ni­je­ti poru­ku, mora dati nešto i uzeti“.

Pomoću umjetnosti možemo izaći van, otkriti se i skinuti maske

Umjetnici Zoran Lešić i Mirjana Blažević Lešić, pori­jek­lom iz Sarajeva, ali žive u Nizozemskoj već 30 godi­na, svo­je mul­ti­me­dij­ske pro­jek­te „Memorija vode“ i „Iza zavje­se“ publi­ci su pred­sta­vi­li kroz video, ples i foto­gra­fi­ju od 1. do 5. kolo­vo­za u lapi­da­ri­ju crk­ve i novo­otvo­re­noj umjet­nič­koj rezi­den­ci­ji Žuta kuća. Njihova je poru­ka da se pomo­ću umjet­nos­ti može­mo bori­ti, iza­ći van, ski­nu­ti maske, disa­ti punim plu­ći­ma, te se slo­bod­no grli­ti i ljubiti.

U sklo­pu prvog Art sim­po­zi­ju­ma Bale, 31. srp­nja zatvo­re­na je izlož­ba, tako­đer sara­jev­skog umjet­ni­ka Zorana Kanlića, izlož­ba foto­gra­fi­ja koja je bila pos­tav­lje­na u Lapidariju – krip­ti crk­ve Blažene Djevice Marije u Balama. Ovo je pos­t­hum­na retros­pek­ti­va Zorana Kanlića, a por­tre­ti koje pri­ka­zu­je snim­lje­ni su za vri­je­me rata u Sarajevu. On nije sli­kao krv, nije sli­kao uboj­stva niti voj­ni­ke nego je išao po malo­broj­nim kafi­ći­ma i res­to­ra­ni­ma, koji su neka­ko uspje­va­li radi­ti za to vri­je­me u Sarajevu i sni­mao por­tre­te svo­jih prijatelja.

„Oni su vese­li, izgle­da­ju kao da je život nor­ma­lan, među­tim u nji­ho­vim oči­ma je dubo­ka tuga i u nji­ma nema sja­ja. Smatramo da je ovo pra­vo vri­je­me da poka­že­mo ovu izlož­bu jer živi­mo u vri­je­me pan­de­mi­je i pola­ko gubi­mo sjaj u oči­ma. Mi smo izaš­li iz rata u Sarajevu pa smo isto tako sigur­ni da ćemo iza­ći i iz ove situ­aci­je, vje­ru­je­mo da ćemo nešto nauči­ti i biti bolji lju­di, više ćemo cije­ni­ti moguć­nost da se dodir­ne­mo i da se ponov­no zagr­li­mo“, kaže Zoran Lešić koji je govo­rio na zatva­ra­nju izlož­be. Na per­for­man­su zatva­ra­nja izlož­be posje­ti­oci su uze­li u ruke jed­nu od Kunlićevih foto­gra­fi­ja koje su zatim mir­no hoda­ju­ći, u pro­ce­si­ji, nosi­li od krip­te Sv. Julijana do Žute kuće.

Večer je nas­tav­lje­na s ples­nim per­for­man­som „Iza zavje­se“ u kojem ple­šu Ema Janković iz Pule i Zulejha Kečo iz Sarajeva, koris­te­ći jed­no veli­ko vise­će plat­no u koje se umo­ta­va­ju i onda iz nje­ga odmo­ta­va­ju u plesu.

Izložba foto­gra­fi­ja „Iza zavje­se“ je nas­ta­vak pro­jek­ta „Crvena soba“ kojeg je Lešić pri­je 15 godi­na radio u Nizozemskoj. Želio je ima­ti 12 kari­ja­ti­da, pre­div­nih žena koje su pokri­ve­ne crve­nim zavje­sa­ma i izgle­da­ju kao antič­ke skul­p­tu­re, pa je foto­gra­fi­rao akto­ve svo­jih pri­ja­te­lji­ca iza plat­na. Na foto­gra­fi­ja­ma vidi­mo kon­tu­re žen­skog tije­la, gru­di, boko­ve, dije­lo­ve lica, ruku i nogu čija je lje­po­ta skul­p­tu­ral­na, a ne živa.

Na novim foto­gra­fi­ja­ma žene su foto­gra­fi­ra­ne iza bije­le zavje­se, one su u odje­ći, u cipe­la­ma, a nji­ho­va su tije­la zauze­la raz­ne pozi­ci­je i pokrete.

„S novom sam reagi­rao na svo­ju sta­ru izlož­bu, jer danas želi­mo da iza­đe­mo i da se otvo­ri­mo, pa su žene iza zavje­se u pokre­tu, kao da žele da se pomak­nu, da ski­nu tu masku sa sebe i poka­žu svu svo­ju lje­po­tu. Fotografije komu­ni­ci­ra­ju želju da život kre­ne dalje, nije nam više potreb­na sakri­ve­na lje­po­ta, nego želi­mo da zavje­se pad­nu i da život nas­ta­vi teći nor­mal­no“, rekao nam je autor foto­gra­fi­ja Zoran Lešić.

Voda će učiniti jednu katarzu, očistit će cijelu planetu

Autorica mul­ti­me­dij­skog pro­jek­ta “Memorija vode” Mirjana Blažević Lešić ins­pi­ri­ra­na je pret­pos­tav­kom da voda ima foto­graf­sko pam­će­nje, što zna­či da se neči­ji ener­get­ski oti­sak može dohva­ti­ti u kap­lji­ca­ma vode.

Gledamo eks­pe­ri­men­tal­ni video ura­dak „Memorija vode“ koji pri­ka­zu­je valo­ve, vodu, žen­sko tije­lo u vodi čiji je autor Zoran Lešić, dok su rađa­nje iz vode, jači­na vode i razor­nost koju voda može ima­ti pri­ka­za­ni kroz ples­ni per­for­mans. Voda nije samo nešto meka­no, flu­id­no, nego voda nekad pada sa sti­je­ne, ima brze pokre­te i mije­nja smje­ro­ve, što su vje­što otple­sa­le Ema Janković i Zulejha Kečo.

„Sve je snim­lje­no ispod vode, i bale­ri­na koja ple­še na videu i dvi­je ple­sa­či­ce koje uži­vo ple­šu zapra­vo reagi­ra­ju na video, na sna­gu i lje­po­tu vode. S izbo­rom glaz­be koja nije sjet­na niti tuž­na, htje­li smo da nema tuge, da iza­đe­mo iz ovog nesret­nog vre­me­na pam­de­mi­je koja nas je zatvo­ri­la, želje­li smo sna­gom i lje­po­tom tan­ga da kaže­mo mi ćemo pobi­je­di­ti, voda će uči­ni­ti jed­nu katar­zu, očis­tit će cije­lu pla­ne­tu“, kaže auto­ri­ca Mirjana Blažević Lešić.

Njezin se umjet­nič­ki pro­je­kat sas­to­ji od videa, ples­nog per­for­man­sa i izlož­be fotografija.

Fotografije izlo­že­ne u krip­ti crk­ve pri­ka­zu­ju nje­zi­ne pri­ja­te­lji­ce oku­pa­ne vodom, nji­ho­va su lica i kose mokre, a izra­zi lica su im nasmi­ja­ni, šalji­vi, opu­šte­ni ili zamišljeni.

„Sjetila sam se svo­jih pri­ja­te­lji­ca s koji­ma sam radi­la na broj­nim pro­jek­ti­ma po Europi, sve su to žene s Balkana, i jed­no sam ih lje­to pozva­la u Sarajevo, na moju tera­su u inti­man jedan pros­tor u kojem smo mogle da raz­mje­nju­je­mo sve te naše lije­pe uspo­me­ne. Polijevala sam ih vodom, ja sam to zva­la – sve­ta vodi­ca i sakup­lja­la nji­ho­ve kap­lji­ce u moje boči­ce. I to su pos­ta­li par­fe­mi mojih kre­ativ­nih pri­ja­te­lji­ca. U tre­nut­ku kad izgu­bim ins­pi­ra­ci­ju, uzmem par­fem jed­ne od mojih kre­ativ­nih pri­ja­te­lji­ca npr. Adise pjes­ni­ki­nje i odjed­nom mi se rađa neka nova ide­ja i kre­nem dalje… One su uvi­jek sa mnom i ja im nikad ne dam da odu od mene jer one me pokre­ću i daju mi sna­gu, lje­po­tu i kre­ativ­nost“, objas­ni­la nam je Mirjana svoj sakri­ve­ni per­for­mans iza foto­gra­fi­ja pri­ja­te­lji­ca. Bočice s par­fe­mi­ma „kap­lji­ca­ma od pri­ja­te­lji­ca“ tako­đer su izlo­že­ne na izložbi.

Treći dio pro­jek­ta je nje­zin video ura­dak „Žena na kame­nu“, nas­tao pre­ma pri­po­vi­jet­ci Nobelovca Ive Andrića. Video opi­su­je sta­re­nje jed­ne žene, koja zapra­vo nije sta­ra jer ima oko 50-tak godi­na, ali joj vrlo teško pada to sta­re­nje. Nakon pri­ka­zi­va­nja videa, u krip­ti crk­ve auto­ri­ca kaže „ Žena se vra­ća lju­ba­vi i voda je na kra­ju očis­ti, ona dođe do svo­je katar­ze i to je moja veza s vodom koja čini dio ove instalacije“.

Akademija sve­ga nas­tav­lja s orga­ni­za­ci­jom doga­đa­nja i kon­ce­ra­ta pa je slje­de­ći jazz i blu­es event naj­av­ljen već za 11. kolo­vo­za u kono­bi Kamene pri­če. Nastupit će tali­jan­ski elec­tric jazz Quartet  uca Donini i engle­ski blu­es glaz­be­nik Norman Beaker.

Prvi će nas­tu­pa­ti Luca Donini Quartet, u 21 sat. Luca Donini tali­jan­ski je jazz glaz­be­nik koji sa svo­jim kvar­te­tom stva­ra autor­sku elek­trič­nu jazz glaz­bu. Članovi kvar­te­ta su uz nje­ga koji svi­ra sak­so­fon, Andrea Tarozzi kla­vir, Mario Marcassa, kon­tra­bas i bass te Andrea Oboe, bubnjevi.

Nakon njih, u 22.30, nas­tu­pit će Norman Beaker, engle­ski blu­es glaz­be­nik koji svi­ra gita­ru, pje­va i piše pje­sme. Od 1970. godi­ne pri­su­tan je na bri­tan­skoj blu­es sce­ni te je nas­tu­pao i sni­mao pje­sme s glaz­be­ni­ci­ma poput B. B. Kinga, Graham Bonda, Jack Bruca, Chuck Berryija i ostalima.

Koncerti tra­ju do pono­ći, kad se kre­će u šumu gle­da­ti zvi­jez­de tj. suze Sv. Lovre. Radi se o novom amfi­te­atru u šumi kojeg je Akademija sve­ga podig­nu­la ovo­ga lje­ta, a do nje­ga se sti­že 900 meta­ra dugim šum­skim putem.

Tekst i foto­gra­fi­je Ana FORNAŽAR

• Akademija svega iz Bala
• Art simpozijum
• Castrum Vallis
• Last Minute Open Jazz Festival