Otvoren 27. PUF – Međunarodni kazališni festival

13.09.2021.

Muke po tijelu

• Plesna predstava „Rođen na pogrešnom mjestu, u pogrešno vrijeme, u pogrešnom tijelu?“ obiluje prekrasnim i dirljivim slikama koje plesači stvaraju uz pomoć par rekvizita, a glavni od njih je veliki plašt koji služi za prikrivanje, igru, odijevanje, a na kraju postaje lanac kojim tijelo biva okovano • Predstava „Oblik praznine“ istražuje statičnost, barijere, plesne direkcije i njihovu zlouporabu te konačno rušenje granica i limitacija – kako prostora tako i slobode tijela izvođača •

• 27. PUF – Međunarodni kaza­liš­ni fes­ti­val otvo­ren je u nedje­lju, 12. ruj­na s ples­nom pred­sta­vom „Rođen na pogreš­nom mjes­tu, u pogreš­no vri­je­me, u pogreš­nom tije­lu?“ Nyanga Zama u Istarskom narod­nom kaza­li­štu i nas­tav­ljen pred­sta­vom „Oblik praz­ni­ne“ Oriantheatra, u vodos­pre­mi pul­skog Kaštela.

Plesna pred­sta­va „Rođen na pogreš­nom mjes­tu, u pogreš­no vri­je­me, u pogreš­nom tije­lu?“ zas­no­va­na je na knji­zi “Zam Martino Ebale” isto­ime­nog auto­ra i svo­je­vr­s­na je mol­ba za pošti­va­nje raz­li­či­tos­ti i pra­vo na dos­to­jans­tven život. Poznati kame­run­ski kore­ograf, ple­sač i pje­vač Zam Ebale ins­pi­ra­ci­ju je izvu­kao iz “Mengana”, veli­čans­tve­nog ritu­ala pje­sme i ple­sa koji prak­ti­ci­ra­ju lju­di obo­lje­li od gube u juž­nom Kamerunu kako bi nadiš­li svo­ju bol, este­ti­ke u obli­ku tera­pij­skog odgo­vo­ra na svu dis­kri­mi­na­ci­ju koja je pri­sut­na u našim društvima.

Redatelj i kore­ograf pred­sta­ve je Zam Ebale koje­mu se u izved­bi pri­dru­žu­ju Maria Kelsey, Vanessa Torrekens, Marcia Guido i Uiko Watanabe. Predstava obi­lu­je pre­kras­nim i dir­lji­vim sli­ka­ma koje ple­sa­či stva­ra­ju uz pomoć par rek­vi­zi­ta, a glav­ni od njih je veli­ki plašt koji slu­ži za pri­kri­va­nje, igru, odi­je­va­nje, a na kra­ju pos­ta­je lanac kojim tije­lo biva oko­va­no. Diskriminacija je tije­kom ple­sa pri­ka­za­na raz­nim sti­li­zi­ra­nim nasil­nim pokre­ti­ma i odno­si­ma među ple­sa­či­ma, no zahva­lju­ju­ći zamam­noj glaz­bi i rit­mu, pokre­ti oslo­ba­đa­ju pro­ta­go­nis­te pa je una­toč zavr­š­noj sli­ci ple­sa­ča u oko­vi­ma kroz pred­sta­vu mogu­će uoči­ti radost oslo­bo­đe­nja i pri­hva­ća­nja sebe samih.

Ebale Zam je pje­vač, ple­sač, stil­ski kore­ograf i per­ku­si­onist koji je rođen i odras­tao u Kamerunu. Kao avan­gar­dan umjet­nik koji pomi­če druš­tve­ne nor­me zbog nje­go­ve smi­onos­ti i vizi-je pro­tiv cen­zu­re, 2000. godi­ne odla­zi iz Kameruna i seli se u Belgiju. Tamo osni­va Nyangazam, nepro­fit­nu orga­ni­za­ci­ju spe­ci­ja­li­zi­ra­nu za stva­ra­nje, obu­ča­va­nje i pro­duk­ci­ju u ple­su, pje­va­nju i suvre­me­noj modi ins­pi­ri­ra­noj Afrikom.

Koncept pred­sta­ve „Oblik praz­ni­ne“ čiju kore­ogra­fi­ju i reži­ju pot­pi­su­je Mehdi Farajpour iz dru­ži­ne Oriantheatre teme­ljen je na jezi­ku pokre­ta, a izvo­đa­či su Fiona Witherell, Sabina Aličić, Vladimir Butković i Luna Vojnović. Predstava istra­žu­je sta­tič­nost, bari­je­re, ples­ne direk­ci­je i nji­ho­vu zlo­upo­ra­bu te konač­no ruše­nje gra­ni­ca i limi­ta­ci­ja kako pros­to­ra tako i slo­bo­de tije­la izvo­đa­ča. Plesački duo Fiona Witherell i Luna Vojnović izvo­de diri­gi­ra­ne pokre­te koji su u počet­ku pro­izvod slo­bod­ne volje sve dok ulo­gu kore­ogra­fa ne pre­uz­mu Sabina Aličić i Vladimir Butković koji od ple­sa­či­ca tra­že nemo­gu­će kons­tant­nim niza­njem direk­ci­ja koje zbog brzi­ne i kako­fo­ni­je one nisu u sta­nju pra­ti­ti. Sukob izme­đu Biutković i Aličić pre­ta­če se i na njih, a katar­za (goto­vo orgaz­mič­na) nazi­re se tek na kra­ju kada bari­je­ra od crne ljep­lji­ve tra­ke nalik pauči­ni biva uni­šte­na. Nakon orgaz­ma dola­zi smi­raj koji zaus­tav­lja sve izvo­đa­če i stav­lja ih pred crnu sliku.

Zanimljivost ove izved­be je i oda­bir pros­to­ra, a to je vodos­pre­ma pul­skog Kaštela koja tre­nut­no ugoš­ću­je izlož­bu Roberta Paulette „Luna di piom­bo“ sto­ga su kore­ograf i izvo­đa­či naš­li efi­ka­san način da ju isko­ris­te kao sce­no­gra­fi­ju. U pred­sta­vi je kori­šten i ati­pi­čan rek­vi­zit – mitra­ljez iz fun­du­sa Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre, pa se zbog ta dva ele­men­ta može reći da je „Oblik praz­ni­ne“ svo­je­vr­stan site-spe­ci­fic projekt.

Orian – na per­zij­skom jezi­ku ozna­ča­va kon­cept nagos­ti, koja nije samo pove­za­na s tije­lom, već i s čis­to­ćom, time i s isti­nom. Oriantheatre – je fran­cu­ska ples­no-kaza­liš­na dru­ži­na osno­va­no 2011. godi­ne pod umjet­nič­kim vod­stvom fran­cu­sko-iran­skog kore­ogra­fa: Mehdija Farajpoura. Struktura tvrt­ke zamiš­lje­na je kao među­na­rod­na mre­ža umjet­ni­ka iz raz­li­či­tih dis­ci­pli­na i umjet­nič­kih pro­fi­la. Oriantheatre je usmje­ren na izgrad­nju novog kore­ograf­skog jezi­ka koji sto­ji na gra­ni­ci vizu­al­ne, digi­tal­ne i izved­be­ne umjet­nos­ti. Oriantheatre vje­ru­je u iskre­nost tije­kom svog umjet­nič­kog pro­ce­sa stva­ra­nja izbje­ga­va­ju­ći kaza­liš­ne tri­ko­ve u nji­ho­vom izved­be­nom stilu.

Program PUF‑a nas­tav­lja se u pone­dje­ljak, 13. ruj­na u 19.30 sati s pred­sta­vom „Crtež Davida Belasa“ auto­ra Davida Belasa u Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja te s pred­sta­vom “Bol rav­ni­ce” ples­ne kom­pa­ni­je LaCerda u 21.15 sati u vodos­pre­mi pul­skog Kaštela.

Tekst Boris VINCEK

Fotografije Dejan ŠTIFANIĆ iz arhi­va 27. PUF‑a