„Nešto kao kopanje sadašnjosti“

• Tekst, fotografije i video Daniela KNAPIĆ

• U orga­ni­za­ci­ji udru­ge Rondo Histriae, a u sklo­pu pro­gra­ma “Ciklus kon­ce­ra­ta nove, eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glazbe_0.3”, Dom hrvat­skih bra­ni­te­lja proš­le je sri­je­de ugos­tio dva orkes­tra – kanad­ski GGRIL i doma­ći CRIO.

Voditelj CRIO orkes­tra – skla­da­telj i teore­ti­čar glaz­be Neven Radaković – sebe svr­sta­va u skla­da­te­lje koji „sli­ka­ju zvu­kom“ odnos­no kom­po­ni­ra­ju ex tem­po­re zajed­no s većom ili manjom sku­pi­nom glaz­be­ni­ka. “Slikanje zvu­kom” ili Soundpainting je zna­kov­ni jezik kojeg je1974. kon­ci­pi­rao Walter Thomson, kao pomoć­nu teh­ni­ku u impro­vi­za­ci­ji (kako glaz­be­ni­ci­ma, tako i glum­ci­ma, ple­sa­či­ma i vizu­al­nim umjet­ni­ci­ma, s čime u okvi­ru Soundpainting plat­for­me Pula eks­pe­ri­men­ti­ra i Radaković). Trenutno već obu­hva­ća više od 1.500 zna­ko­va koje skladatelj/soundpainter poka­zu­je kako bi pro­izveo spe­ci­fič­nu reak­ci­ju glaz­be­ni­ka, su-skladatelja.

Radaković već dulji niz godi­na raz­li­či­tim pro­gra­mi­ma i radi­oni­ca­ma pro­mi­če taj jezik i način impro­vi­za­ci­je, a u sam Soundpainting dodao je i neke „istar­ske“ zna­ko­ve (poput onog za ska-punk), te je tu ina­či­cu nazvao ISoundpainting.

Inače, u svi­je­tu pos­to­je i fes­ti­va­li tzv. musique actu­el­le – ova slo­že­ni­ca za eks­pe­ri­men­tal­nu i impro­vi­zi­ra­nu glaz­bu sve se češ­će koris­ti, a nas­ta­la je kon­cem 90-ih u Quebecku, iz kojeg dola­ze i gos­ti veče­ri – GGRIL ili Grand Group d’Improvisation Liberee, iz malog kanad­skog gra­di­ća Rimouski.

U svo­jih 15 godi­na pos­to­ja­nja GGRIL je pri­vu­kao mnoš­tvo afir­mi­ra­nih skla­da­te­lja, a lani su obja­vi­li tros­tru­ki CD SOMMES, koji tre­nut­no pro­mo­vi­ra­ju na europ­skoj tur­ne­ji. Za raz­li­ku od CRIO‑a, pred ovim orkes­trom ne sto­ji diri­gent-kom­po­zi­tor, ali šaro­li­ka dru­ži­na vrs­nih glaz­be­ni­ka oči­to ima neki svoj inter­ni glaz­be­ni jezik. Ležerno se poigra­va­ju kla­sič­nim for­ma­ma, osna­že­nih elek­trič­nom har­fom i gita­ra­ma, ali i povre­me­nim ludis­tič­kim eska­pa­da­ma nekog od čla­no­va u potra­zi za slje­de­ćom zvuč­nom sen­za­ci­jom. „Improvizacija je nešto kao kopa­nje („dig­ging“) sadaš­njos­ti“, rekao je jedan od njih tije­kom nas­tu­pa, na kojem su se poja­vi­li u sas­ta­vu: Catherine S. Massicotte, violi­na; Clarisse Bériault, oboa; Émie Lachapelle, alt sak­so­fon; Éric Normand, el. bas gita­ra; Isabelle Clermont, el. har­fa; Luke Dawson, kon­tra­bas; Marc-Antoine Mackin-Guay, bari­ton gita­ra; Olivier D’Amours, el. gita­ra; Pascal Landry, kla­sič­na gita­ra; Patricia Ho-Yi Wang, violi­na; Robin Servant, har­mo­ni­ka; Sébastien Côrriveau, bas kla­ri­net; Thomas Gaudet-Asselin, el.bas gita­ra; Tom Jacques, uda­ralj­ke. Izveli su samos­tal­no dvi­je impro­vi­zi­ra­ne kom­po­zi­ci­je. U tre­ćoj su im se pri­dru­ži­li i čla­no­vi orkes­tra CRIO, koji su potom večer zaokru­ži­li svo­jim nastupom.

Projekt CRIO, ili CRoatian Improvisers Orchestra je ini­ci­ja­ti­va pokre­nu­ta 2019. kroz surad­nju udru­ga Kulturban, Rondo Histriae, te umjet­nič­ke orga­ni­za­ci­je “P137”. Okuplja 20-tak afir­mi­ra­nih hrvat­skih (većim dije­lom pul­skih) glaz­be­ni­ka koji dje­lu­ju na polju eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be. Svoje isho­di­šte nala­ze u eks­pe­ri­men­tal­noj, kon­cep­tu­al­noj i game-play kom­po­zi­ci­ji, osla­nja­ju­ći se na autor­ske mul­ti­dis­ci­pli­nar­ne umjet­nič­ke prak­se, poput spo­me­nu­tog Soundpaintinga gdje dirigent/skladatelj ges­ti­ku­li­ra glaz­be­ni­ci­ma. Pod soun­d­pa­in­ter­skom kići­com Nevena Radakovića nas­tu­pi­li su u sas­ta­vu: Maja Rivić, vokal; Vesna Pisarović, vokal; Tena Novak Vincek, violi­na, vokal; Dani Bošnjak, fla­uta; Pavle Jovanović, el. gita­ra; Grgur Savić, alt sak­so­fon; Josip Šustić, el. gita­ra; Mak Murtić, tenor sak­so­fon; Marko Grbac Knapić, elek­tro­ni­ka; Leo Beslač, sin­ti­saj­zer; Nenad Sinkauz, el. gita­ra; Alen Sinkauz, el. bass gita­ra; Marco Quarantotto, bubnjevi.

„Time is always now“ – dje­lić cita­ta iz jed­nog pre­da­va­nja Alena Watsa, jedan je od sam­ple­ova kori­šte­nih tije­kom CRIO nas­tu­pa koji pot­vr­đu­je da je – una­toč raz­li­či­tim pris­tu­pi­ma impro­vi­za­ci­ji i meto­da­ma među­sob­nog glaz­be­nog uskla­đi­va­nja – glaz­be­no kopa­nje sadaš­njeg trre­nut­ka, ili „dig­ging the pre­sent“ zajed­nič­ka pasi­ja oba orkestra.

• CRIO - CRoatian Improvisers Orchestra
• GGRIL - Grand Group d'Improvisation Liberee
• Neven Radaković
• Rondo Histriae