Izložba „Ima nade” Rebeke Legović u motovunskoj galeriji Pet kula

03.06.2022.

Svečano otvo­re­nje izlož­be foto­gra­fi­ja auto­ri­ce Rebeke Legović pod nazi­vom „Ima nade” bit će odr­ža­no u subo­tu, 4. lip­nja u 19 sati u moto­vun­skoj gale­ri­ji Pet kula. Na izlož­bi će biti izlo­že­ni rado­vi koji obu­hva­ća­ju peri­od od 2016. do 2022. godi­ne. Radi se o četr­de­se­tak foto­gra­fi­ja među koji­ma neke nisu nika­da do sada bile pred­stav­lje­ne javnosti.

Rebeka Legović tre­nut­no se naj­vi­še posve­ću­je mod­noj i kon­cep­tu­al­noj foto­gra­fi­ji te arhi­tek­tu­ri. Nagrađena je na naj­u­tje­caj­ni­jim među­na­rod­nim foto­graf­skim natje­ca­nji­ma, među koji­ma PX3 Prix de la Photographie (Pariz), Julia Margaret Cameron Award (Barcelona), Fine Art Photography Awards (London), Moscow International Photo Awards, Pollux Awards (Barcelona), Tokyo International Foto Awards, Rovinj Photodays, i mno­gi dru­gi. Dvije godi­ne za redom, 2019. i 2020., u New Yorku osva­ja titu­lu »Advertising Photographer of the Year« na pres­tiž­nim IPA International Photography Awards-ima, koji slo­ve kao Oscar u foto­graf­skom svi­je­tu. Rebekini rado­vi nala­ze se u jav­nim i pri­vat­nim zbir­ka­ma i bili su izlo­že­ni diljem svijeta.

Kustos izlož­be Borislav Božić, u pred­go­vo­ru kata­lo­ga izlož­be piše: “U foto­graf­skom svi­je­tu teh­ni­ku svat­ko od nas može usvo­ji­ti, ali teh­nič­nost foto­gra­fi­je odav­no više nije nje­na glav­na oso­bi­na, već su to inte­lekt i ima­gi­na­ci­ja oso­be koja sto­ji iza foto­apa­ra­ta. Kako se teh­no­lo­gi­ja razvi­ja veli­kom brzi­nom, a digi­tal­na foto­gra­fi­ja se reali­zi­ra zna­čaj­no lak­še od ana­log­ne, može se dogo­di­ti da zave­de­ni tom lako­ćom pomis­li­mo da smo foto­gra­fi. U foto­gra­fi­ji, kao i u sva­koj dru­goj kre­ativ­noj bran­ši, da bis­te bili dobri, mora­te ima­ti strast, te posje­do­va­ti želju za uče­njem i stva­ra­njem. U današ­nje vri­je­me vrlo je bit­no shva­ti­ti raz­li­ku izme­đu onih koji kre­ira­ju i onih što pra­ve foto­gra­fi­ju. Stoga podje­la foto­graf­skih auto­ra može biti na one koji uoča­va­ju i samo »uzi­ma­ju« poje­di­ne sce­ne iz okru­že­nja, i ima­mo auto­re koji teme­lji­to istra­žu­ju okru­že­nje, aran­ži­ra­ju ga i reži­ra­ju po vlas­ti­toj ide­ji pa tek onda tu novu pros­tor­nu i idej­nu kons­te­la­ci­ju foto­gra­fi­ra­ju, tj. kre­ira­ju foto­graf­sku sli­ku. Ovim poto­njim auto­ri­ma pri­pa­da i Rebeka Legović.

„Fotografije Rebeka Legović odra­ža­va­ju upra­vo te oso­bi­ne ali i svo­je­vr­s­ni nadre­ali­zam koji­me izra­ža­va vlas­ti­ti unu­tar­nji svi­jet i vizi­je. U veći­ni slu­ča­je­va urba­na geome­tri­ja popri­ma novi izmi­je­nje­ni iden­ti­tet. Sjedinjuje arhi­tek­tu­ru i ljud­ski lik, a čes­to se pojav­lju­je nebo i obla­ci kao sim­bo­li pro­laz­nos­ti i efe­mer­nos­ti. Putem vlas­ti­tih foto­graf­skih zapi­sa poku­ša­va poni­šti­ti gra­ni­ce kon­cep­tu­al­ne, mod­ne i arhi­tek­ton­ske fotografije.

„Minimalizam, boje i snaž­na kom­po­zi­ci­ja su teme­lji na koji­ma gra­di sva­ki kon­cept. Neprestano je u potra­zi za moti­vi­ma i loka­ci­ja­ma koje možda u pro­la­zu ne opa­ža­mo i ne doživ­lja­va­mo, a mogu pru­ža­ti jedins­tven bijeg od vizu­al­ne ruti­ne. Interakcijom svje­tlos­ti, boja, ljud­ske figu­re i arhi­tek­ton­skih struk­tu­ra uda­lja­va se od realis­tič­nog pri­ka­za. Upotrebom boja ne ostva­ru­je samo ugo­dan oku estet­ski pri­kaz, već i za isti­ca­nje odre­đe­nih lini­ja i pos­ti­za­nje snaž­ne kom­po­zi­ci­je. Kada raz­miš­lja o foto­gra­fi­ji onda uvi­jek uzi­ma u obzir da pro­sječ­ni pro­ma­trač ne vidi sva­ki ele­ment zaseb­no, već vidi cje­li­nu a ona ne sadr­ži samo ele­men­te već i odno­se među nji­ma. Poimanje foto­gra­fi­je nije meha­nič­ko bilje­že­nje ele­me­na­ta već shva­ća­nje zna­čaj­nih struk­tur­nih uzo­ra­ka, sto­ga pri­mje­ri­ce, raz­li­či­te boje same po sebi stva­ra­ju raz­li­či­te stup­nje­ve inte­re­sa. Raspodjela tih inte­re­sa je ono što kon­tro­li­ra kako bi odre­di­la dina­mi­ku kom­po­zi­ci­je. Isti ele­ment ili boja pos­tav­ljen na dru­gom mjes­tu neće ima­ti istu vizu­al­nu teži­nu. Ništa nije pre­pu­šte­no slu­čaj­nos­ti – sva­ki ele­ment, sva­ki detalj ima svo­je mjes­to taman tamo gdje tre­ba i kako tre­ba biti. Kompleksnost ovih odno­sa je zapra­vo ono što se možda i svi­đa ljud­skom oku, jer jed­na neurav­no­te­že­na kom­po­zi­ci­ja izgle­da kao slu­čaj­na, pro­laz­na i sto­ga bezvrijedna.”

Izložba osta­je otvo­re­na do kra­ja lip­nja, a može se raz­gle­da­ti sva­ko­ga dana, od pone­djelj­ka do nedje­lje, u rad­no vri­je­me gale­ri­je od 9 do 19 sati.

Priredio B. V.