Izložba Zdravka Milića “Terradrom” u labinskoj galeriji DKC‑a Lamparna

30.06.2022.

Samostalna izlož­ba poz­na­tog i među­na­rod­no priz­na­tog labin­skog umjet­ni­ka Zdravka Milića nazi­va “Terradrom” bit će otvo­re­na u petak, 1. srp­nja su 21 sat u labin­skoj gale­ri­ji DKC‑a Lamparna. Nakon izlož­be “Južna mora” Marine Banić Zrinšćak, koja još uvi­jek tra­je u jed­nom od dva pros­to­ra Galerije Lamparna, ovo je tre­ća po redu ovo­go­diš­nja izlož­ba u sklo­pu tro­go­diš­njeg cik­lu­sa pod nazi­vom “Akumulator 2”, zapo­če­tog 2021. godi­ne, pod kus­to­skim vod­stvom Damira Stojnića, vodi­te­lja Galerije Lamparna.

Labinska i šira publi­ka ima­ti će pri­li­ku upoz­na­ti jed­nog dru­ga­či­jeg, nji­ma nepoz­na­tog Milića, izvan nje­go­vog već svi­ma pre­poz­nat­lji­vog sli­kar­skog izri­ča­ja. U Galeriji Lamparna biti će izlo­žen samo jedan objekt većih dimen­zi­ja – ins­ta­la­ci­ja koja se sas­to­ji od umjet­ni­ko­ve tro­di­men­zi­onal­ne ‘nara­tiv­ne’ inter­ven­ci­je u unu­traš­njost kon­cert­nog piani­na. Ovim radom Milić se doti­če više tema s podru­čja zabra­nje­ne arhe­olo­gi­je, taj­ne povi­jes­ti svi­je­ta, koz­mo­lo­gi­je i teori­je kon­s­pi­ra­ci­je, koje inter­pre­ti­ra kroz sebi svoj­stven umjet­nič­ki izraz.

„Hibridni Armagedon lju­di, muta­na­ta, dino­sa­ura i koje­kak­vih rep­til­skih pod­vr­sta, natop­ljen fosfo­res­cent­nom crve­nom iz koje izra­nja nemi­lo uža­re­no popri­šte paleo-nuk­le­ar­nih rato­va Mahabharate, dok net­ko nevid­ljiv uprav­lja tim kaosom ne pomi­ču­ći tip­ke. Geološki masi­vi izras­li u manje pla­ne­tar­ne par­ti­tu­re na not­nim zapi­si­ma sve­mi­ra i nji­hov zvuk čiji se pla­nin­ski lan­ci deci­be­la izvi­ja­ju u vari­ja­ci­je puc­nja, fijuk meta­ka, plo­tun ten­kov­skih gra­na­ta i raket­nih pro­jek­ti­la, jas­no daju­ći do zna­nja da se u ovom pak­le­nom stra­tu­mu niko­me ne miru­je, jer kla­vir je jetra koja pre­ra­đu­je svu kopi­lad Apokalipse i svo­jim će akor­di­ma ispje­va­ti nje­nu sve­pro­ždi­ru­ću utro­bu u kojoj nas­ta­je i nes­ta­je svi­jet. Transplantacija umjes­to “pre­pa­ra­ci­je kla­vi­ra” vizu­ali­ja­ma suge­ri­ra fre­ne­tič­ni ritam goru­ćih okta­va, u čijem ras­po­nu ambi­va­lent­ne zmi­je naše priz­na­te i nepriz­na­te povi­jes­ti ple­šu sinu­so­idal­ni lim­bo dra­me pos­tan­ka i povi­jes­ti, pre­vi­še otrov­ne da bi bila pro­bav­lji­va. Delirij doga­đaj­nos­ti u utro­bi kla­vi­ra-jetre, gdje zači­nje­ne otro­vi­ma nepri­hvat­lji­vih stvar­nos­ti vri­ju želu­ča­ne kise­li­ne kome­ta dok se s puno neumje­re­nos­ti u jelu stro­va­lju­ju po drev­nim sta­ni­šti­ma mezo­zo­ika, i ne ostav­lja­ju­ći mjes­ta suz­dr­ža­nos­ti pri­si­lja­va­ju nas da tu abdo­mi­nal­nu ranu gle­da­mo s fas­ci­na­ci­jom, mag­ne­ti­zi­ra­ni stra­ho­tom pri­zo­ra. T‑Rex pru­ža kan­dže pre­bi­ru­ći po nevid­lji­voj man­do­li­ni, reži i zavi­ja o “dje­ci revo­lu­ci­je” izli­ve­noj u plas­tič­ne voj­ni­ke, kao deri­vat nekad ljud­skih bića, des­ti­li­ran u labo­ra­to­ri­ju namet­nu­te stvar­nos­ti, a pri­je nego su tu smje­su krvi, mesa, kos­ti­ju i hor­mo­nal­nih ten­zi­ja izli­li u epok­sid­ni kalup, pre­tvo­ri­li su ga u žela­ti­noz­no-ame­bo­id­nu smje­su s utis­nu­tim peča­tom red­nog bro­ja, egzis­ten­ci­je spre­ša­ne u plo­hu papi­ra. Proglašen je opći rat i svi su pri­mo­ra­ni sudje­lo­va­ti! Tribne i bori­li­šta izjed­na­če­ni su kao i publi­ka i gla­di­ja­to­ri. Ostala je netak­nu­ta samo impe­ra­to­ro­va loža. Play it aga­in Sam! Over and over aga­in… Tko pre­ži­vi svi­rat’ će? Komu ili čemu“, piše u Damir Stojnić.

Zdravko Milić rođen je 1953. godi­ne u Labinu. Srednju Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti, odjel gra­fi­ke, zavr­šio je u Splitu 1973. Diplomirao je sli­kar­stvo na Accademia di Belle Arti u Veneciji, 1977. godi­ne u kla­si prof. Carmela Zottija. Stručno je usa­vr­ša­vao moza­ik na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu u kla­si prof. Ricarda Licate (1988.). Od 1978. do 2006. godi­ne dje­lu­je kao samos­tal­ni umjet­nik. Član je HDLU Rijeka i HDLU Zagreb. Od 2006. zapos­len je na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Rijeci, gdje u zva­nju redo­vi­tog pro­fe­so­ra pre­da­je na kole­gi­ji­ma Slikarstvo i Mozaik. Intenzivno izla­že od počet­ka 70-ih godi­na te je do sad imao 103 samos­tal­ne izlož­be i sudje­lo­vao na pre­ko 600 skup­nih izlož­bi u zem­lji i ino­zem­s­tvu, a za svoj je rad dobio 62 nagra­de i priz­na­nja. Bio je sudi­onik veli­kog bro­ja među­na­rod­nih sli­kar­skih i kipar­skih sim­po­zi­ja, a nje­go­va se dje­la nala­ze u mno­gim zna­čaj­nim pri­vat­nim i jav­nim zbirkama.

Izložba u Galeriji Lamparna, koju sufi­nan­ci­ra Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, osta­je otvo­re­na do 15. srp­nja 2022., samo rad­nim dani­ma od 10 do 15 sati.

Priredio B. V.