Tri samostalna likovna projekta u grožnjanskoj Gradskoj galeriji Fonticus

24.06.2022.

Karwelat, Legović i Zelenko izlažu za Dan općine

• Gradska gale­ri­ja Fonticus u Grožnjan, u sklo­pu pros­la­ve Dana opći­ne Grožnjan, pred­sta­vi­la je 18. lip­nja tri samos­tal­na likov­na pro­jek­ta slje­de­ćih auto­ra: Jürgen Karwelat “Grožnjanci 1989”, Miranda Legović “Grožnjanska ognji­šta” i Rok Zelenko “Inferno”.

Projekt memorije

Karwelat Jürgen, prav­nik, doku­men­ta­rist i foto­graf, sa svo­jom izlož­bom „Grožnjanci 1989.“, pred­stav­lja seri­ju por­tret­nih foto­gra­fi­ja, u crno-bije­loj teh­ni­ci, a paž­nju uvi­jek pri­da­je gla­vi, licu, tek rijet­ko pro­fe­si­ji ili ambijentu.

 

“Neki mode­li zadub­lje­ni su u svo­je tre­nut­no sta­nje: raz­miš­lja­nje, opu­šta­nje, komu­ni­ci­ra­nje pogle­dom. Neka lica dje­lu­ju kao da se smi­je­še uz tre­mu ili opu­šte­no. Naziremo dje­li­će karak­te­ra. Ova izlož­ba svo­je­vr­stan je pro­jekt memo­ri­je. Niz foto­gra­fi­ja rezul­tat je istra­ži­vač­ko-doku­men­ta­ris­tič­kog činje­nja ostva­re­nog tije­kom 1989. godi­ne. Tako ima­ju vri­jed­nost zabi­lje­že­nog vre­me­na povi­jes­ti Grožnjana. Relacija per­cep­ci­je for­mal­no je opi­si­va odno­si­ma izme­đu lini­ja, tono­va, sje­na, ali ovdje je zanim­lji­vi­ji soci­jal­ni ili povi­jes­ni kon­tekst atrak­tiv­ne loka­ci­je. Čini se da je na počet­ku bio čin tra­ga­nja za moti­vom i bilje­že­nje na foto­graf­ski mate­ri­jal, bez namje­šta­nja ili pozi­ra­nja, kao u pro­la­zu. Neki akte­ri kao da su pre­ki­nu­ti u svo­joj aktiv­nost pa su snim­lje­ni u intro­ver­ti­ra­nim sta­nji­ma. Neki su vedri i ras­po­lo­že­ni za surad­nju s foto­gra­fom. Ovaj niz veli­kim dije­lom pri­pa­da kva­li­tet­noj doku­men­tar­noj foto­gra­fi­ji, a dio rado­va može se poseb­no pohva­li­ti zbog viso­kih kre­ativ­nih dome­ta”, nagla­sio je kus­tos Borkovsky.

Jurgen Karwelat, rođen je počet­kom pede­se­tih godi­na u Dortmundu. Kao stu­dent pra­va anga­ži­ran je u ber­lin­skom stu­dent­skom pokre­tu 1968. godi­ne i taj anga­žman odre­đu­je nje­gov dalj­nji put. Kao foto­graf sre­di­nom osam­de­se­tih upoz­na­je Grožnjan. Njegove izlož­be pred­stav­lje­ne su u Berlinu, Bonnu, Dresdenu te u Brtonigli i Grožnjanu. Sada je u miro­vi­ni i bavi se povi­jes­nim istra­ži­va­nji­ma u Njemačkoj i Poljskoj.

Dokumentiranje stanja

Miranda Legović pred­stav­lja se izlož­bom „Grožnjanska ognji­šta“, ova tema ju priv­la­či još od 1992./93. godi­ne kada obi­la­zi kuće na Grožnjanu u potra­zi za auten­tič­nim objek­ti­ma, a tada i nas­ta­je ova seri­ja foto­graf­skih svje­do­če­nja. Kustos nagla­ša­va: “Ona odlu­ču­je koris­ti­ti crno-bije­lu teh­no­lo­gi­ju. Fotografije su laga­no toni­ra­ne u sepia ton, čime je pod­cr­ta­na vre­me­ni­tost ovih obje­ka­ta u pros­to­ri­ma. Čini se da su sko­ro sva ova ognji­šta bila u funk­ci­ji u vre­me­nu kad su foto­gra­fi­je nas­ta­le. U neki­ma je zabi­lje­žen i vid­ljiv živi pla­men izga­ra­nja drva. U seri­ju moti­va uvr­šten je i uzi­da­ni sta­rin­ski špo­ret na drva, koji je iznad imao zrač­nik poput kami­na. U sla­ven­skim, ali i dru­gim mito­lo­gi­ja­ma, kuć­no je ognji­šte jako važ­no. Ono je bilo mjes­to oko kojeg se okup­lja­la obi­telj, mjes­to gdje se pri­pre­ma­la hra­na i mjes­to izvo­đe­nja ritu­ala. Na veći­ni foto­graf­skih rado­va ove izlož­be­ne pre­zen­ta­ci­je nema puno reži­ra­nja. Autorica se tru­di likov­no pre­ni­je­ti dojam ovih mjes­ta, ali i doku­men­ti­ra­ti sta­nja i situ­aci­je. Zabilježen je zadim­lje­ni i zača­đe­ni zid iza gori­šta, lanac za vje­ša­nje kotli­ća ili posu­de za kuha­nje. Vide se neo­ž­bu­ka­ni kame­nom gra­đe­ni ili obi­je­lje­ni zido­vi pros­to­ri­ja i drve­ne gre­de stro­po­va. Titranjem pla­mi­ča­ka, puc­ke­ta­nje vatre, tem­pe­ra­tu­ra koja se širi iz tog gra­đe­nog dije­la kuće, stva­ra  atmo­sfe­ru sigur­nos­ti, povje­re­nja i nos­tal­gi­je, išči­ta­va­mo ide­ju sret­nog tre­nut­ka”, kazu­je Borkovsky.

Miranda Legović Bodor, rođe­na je 1961. godi­ne u Čakovcu. Fotografski odjel Škole pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti u Zagrebu zavr­ši­la je 1981. godi­ne. Od tada se pro­fe­si­onal­no bavi foto­gra­fi­jom. Izlagala je na broj­nim skup­nim i samos­tal­nim izlož­ba­ma u Hrvatskoj i ino­zem­s­tvu. Tradicionalna među­na­rod­na mani­fes­ta­ci­ja „Foto ex tem­po­re“ u Novigradu njen je autor­ski pro­jekt. Voditeljica je gale­rij­skog pro­gra­ma Zajednice Talijana Novigrad, te pokre­tač i pred­sjed­ni­ca Udruge foto­gra­fa Istre i vodi­te­lji­ca niza edu­ka­cij­skih pro­gra­ma u dome­ni foto­gra­fi­je. Ima sta­tus Samostalne umjet­ni­ce, HZSU Zagreb a član je i HDLU Istre.

Vizualizacija ambivalentnosti povijesnog trenutka

O izlož­bi „Inferno“ auto­ra Roka Zelenka kus­tos kaže: “Pred nama je niz aso­ci­ja­tiv­nih sce­na izve­de­nih akri­lom ili uljem na plat­nu. Iako unu­tar seri­je nala­zi­mo više pris­tu­pa obli­ko­va­nju, autor nudi cje­li­nu. Okruženi smo pros­to­ri­ma sli­ka na koji­ma nala­zi­mo zbu­nju­ju­će kom­bi­na­ci­je moti­va. Percepcija ovog cik­lu­sa olak­ša­na je nas­lo­vom: „Inferno“ koji nas uvla­či u doživ­ljaj. Iako riječ Inferno ima odre­đe­no zna­če­nje, ovdje se pojav­lju­je kao cinič­na, ali zna­ko­vi­ta obu­hvat­ni­ca snaž­ne slut­nje i pro­miš­lja­nja vremena.

Teško je raz­lu­či­ti je li pod­lo­ga nane­se­ni ton ili je slo­je­va­nje iznje­dri­lo dje­lo­mič­no spon­ta­nu, a dje­lo­mič­no kon­tro­li­ra­nu popu­nje­nost povr­ši­ne. Umjetnik dozvo­lja­va obli­ci­ma izla­zak iz for­ma­ta. Ponegdje se lini­ja pojav­lju­je kao samos­tal­na činje­ni­ca, nosi­lac obli­ka ili kao obrub. Kolorirane povr­ši­ne ili deta­lje autor pos­tav­lja pro­miš­lje­no. Ponegdje rad­nju nose lju­di, a poneg­dje pej­za­ži, predmeti/znakovi ili arhi­tek­tu­ra. Umjetnik ne štu­je pra­vi­la per­s­pek­ti­ve. On mije­ša pla­no­ve i uvje­tu­je ih smis­lom. Umjetnik ne pos­tav­lja cen­tral­no sve što želi iska­za­ti. Ovaj ins­tin­k­ti­van pris­tup, otklon pre­ma subjek­tiv­nom, inter­pre­ti­ra real­nost pre­ma umjet­ni­ko­vom egzis­ten­ci­jal­nom iskus­tvu i slut­nji. Vizualizirajući ambi­va­lent­nost povi­jes­nog tre­nut­ka, intu­itiv­no nudi ide­ju pro­pi­ti­va­nja osob­nog odno­sa pre­ma kaotič­nom svi­je­tu”, isti­če Borkovsky.

Rok Zelenko rođen je u Ljubljani, gdje je 1975. godi­ne diplo­mi­rao sli­kar­stvo na Akademiji za likov­nu umjet­nost. Bavi se sli­kar­stvom, kera­mi­kom, dizaj­nom i publi­cis­ti­kom. Živi izme­đu Gožnjana i Izole (Slovenija). Izlagao je na broj­nim izlož­ba­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu, stal­ni je član likov­ne kolo­ni­je u Grožnjanu – Gradu umjet­ni­ka, gdje je obav­ljao mno­ge odgo­vor­ne duž­nos­ti. Član je HDLU Istre i Društva likov­nih umjet­ni­ka Insula u Izoli.

Tekst Lidija KUHAR

Fotografije Marko ŠORGO