Tri samostalne izložbe u galeriji Fonticus

17.06.2022.

Izlažu Jürgen Karwelat, Miranda Legović i Rok Zelenko

• Gradska gale­ri­ja Fonticus Grožnjan u subo­tu, 18. lip­nja pred­stav­lja tri samos­tal­na likov­na pro­jek­ta – Jürgen Karwelat: „Grožnjanci 1989“, Miranda Legović: „Grožnjanska ognji­šta“ i Rok Zelenko: „Inferno“. Otvorenje izlož­bi je u 20 sati, a kus­tos i autor tek­s­to­va je Eugen Borkovsky.

„Karwelat Jürgen, prav­nik, doku­men­ta­rist, foto­graf, pred­stav­lja seri­ju por­tret­nih foto­gra­fi­ja. Sve foto­gra­fi­je su crno-bije­le, a paž­nja je uvi­jek pri­da­va­na gla­vi, licu, tek rijet­ko pro­fe­si­ji ili ambi­jen­tu. Lice nosi ozna­ku iden­ti­te­ta. Ono otkri­va naše unu­tar­nje sta­nje ili nosi želje­nu gri­ma­su. Lice je dio tije­la koji je nepo­nov­lji­vo oso­ban, koji nas ozna­ča­va kao poje­din­ca. Tijekom povi­jes­ti čovjek je naj­vi­še obra­đi­van likov­ni motiv. Ponekad je vizu­ali­zi­ran pri­ka­zi­ma tije­la, a pone­kad je paž­nja usmje­re­na na gla­vu. Karwelat paž­nju pri­da­je lici­ma bez dru­gih dije­lo­va tije­la. Autor moti­ve ne pos­tav­lja u izdvo­je­ni ambi­jent. Neki mode­li zadub­lje­ni su u svo­je tre­nut­no sta­nje: raz­miš­lja­nje, opu­šta­nje, komu­ni­ci­ra­nje pogle­dom. Neka lica dje­lu­ju kao da se smi­je­še uz tre­mu ili opu­šte­no. Naziremo dje­li­će karaktera.

„Ova izlož­ba svo­je­vr­stan je pro­jekt memo­ri­je. Niz foto­gra­fi­ja rezul­tat je istra­ži­vač­ko-doku­men­ta­ris­tič­kog činje­nja ostva­re­nog tije­kom 1989. godi­ne. Tako ima­ju vri­jed­nost zabi­lje­že­nog vre­me­na povi­jes­ti Grožnjana.

„Ognjište, vatri­šte, kamin je poseb­no zida­ni, polu­otvo­re­ni pros­tor unu­tar kuće u kojem se loži vatra. U seoskim doma­ćins­tvi­ma slu­ži za kuha­nje hra­ne i za zagri­ja­va­nje pros­to­ri­je, a nala­zi se naj­češ­će u naj­ve­ćoj pros­to­ri­ji. Ognjište u dru­gim vrsta­ma pros­to­ra slu­ži za gri­ja­nje, ali čes­to i kao repre­zen­ta­tiv­ni dio interijera.

Ova tema priv­la­či Mirandu Legović koja još 1992./93. godi­ne obi­la­zi kuće na Grožnjanu u potra­zi za auten­tič­nim objek­ti­ma. Tada i nas­ta­je ova seri­ja foto­graf­skih svje­do­če­nja. Ona odlu­ču­je koris­ti­ti crno-bije­lu teh­no­lo­gi­ju. Fotografije su laga­no toni­ra­ne u sepia ton, čime je pod­cr­ta­va vre­me­ni­tost ovih obje­ka­ta u pros­to­ri­ma. Čini se da su sko­ro sva ova ognji­šta bila u funk­ci­ji u vre­me­nu kad su foto­gra­fi­je nas­ta­le. U neki­ma je zabi­lje­žen i vid­ljiv živi pla­men izga­ra­nja drva. U seri­ju moti­va uvr­šten je i uzi­da­ni sta­rin­ski špo­ret na drva, koji je iznad imao zrač­nik poput kamina.

„Sva ova ognji­šta foto­graf­ski su zabi­lje­že­na na Grožnjanu koji je još 1965. godi­ne pro­gla­šen Gradom umjet­ni­ka, a u napu­šte­ne kuće use­lja­va­li su umjet­ni­ci. Oni naj­češ­će nisu ruši­li ove pred­me­te iz pošto­va­nja, ali i zbog nji­ho­ve ulo­ge koja i dan-danas poneg­dje funkcionira.“

„Propitivanje vje­ro­dos­toj­nos­ti i sum­nja u povi­jes­ne „isti­ne“ reflek­ti­ra­ju se u suvre­me­nos­ti mije­nja­njem uobi­ča­je­nih pris­tu­pa umjet­nič­kom obli­ko­va­nju. Svjedoci smo osvješ­ći­va­nja, pro­tiv­lje­nja jed­no­obraz­nos­ti i kul­tu­ral­noj cen­tra­li­zi­ra­nos­ti. Umjesto isklju­či­vo estet­skog, pos­t­mo­der­ni­zam poštu­je ins­tin­k­tiv­no i osob­no. Tragove ovih pos­tu­la­ta nala­zi­mo na kolek­ci­ji likov­nih pro­miš­lja­nja koje podas­ti­re Rok Zelenko. Pred nama je niz aso­ci­ja­tiv­nih sce­na izve­de­nih akri­lom ili uljem na plat­nu uz poneg­dje, decent­no kori­šte­nje ready made ele­me­na­ta. Iako unu­tar seri­je nala­zi­mo više pris­tu­pa obli­ko­va­nju, autor nudi cjelinu.

„Okruženi smo pros­to­ri­ma sli­ka na koji­ma nala­zi­mo zbu­nju­ju­će kom­bi­na­ci­je moti­va. Na putu od pre­poz­na­va­nja ka zna­če­nju, pomi­ču zani­ma­nje ka semi­otič­kom pro­pi­ti­va­nju. Percepcija ovog cik­lu­sa olak­ša­na je nas­lo­vom: Inferno. Naslov pro­jek­ta uvla­či nas u doživ­ljaj. Iako riječ Inferno ima odre­đe­no zna­če­nje, ovdje se pojav­lju­je kao cinič­na, ali zna­ko­vi­ta obu­hvat­ni­ca snaž­ne slut­nje i pro­miš­lja­nja vre­me­na. Kako autor tuma­či, rado­vi nisu nas­ta­ja­li na neku čvr­stu temu. On obraz­la­že kako je tije­kom osam­de­se­tih, pa deve­de­se­tih, kre­nuo izvo­di­ti niz raz­li­či­tih sli­ka, neke pri­vid­no veza­ne uz biblij­ske teme. On ih tuma­či kao slut­nju naila­ze­će opas­nos­ti: „Tada su dje­lo­va­le suvi­še depre­siv­no, izvan kon­tek­s­ta i logi­ke živo­ta, pa ih nisam želio izla­ga­ti. Kada je 1991. godi­ne zapo­čeo rat, odjed­nom su se slo­ži­le u cik­lus Inferno…“

Priredio B. V.