„Ljeto kad sam naučila letjeti“ i „Nije loše biti čovjek“

Na veli­kom plat­nu u Areni u pone­dje­ljak, 18. srp­nja odr­ža­ne su dvi­je pro­jek­ci­je fil­mo­va iz Međunarodnog pro­gra­ma, obje u manjin­skoj  hrvat­skoj kopro­duk­ci­ji. Prvi film, „Ljeto kad sam nauči­la letje­ti“ Radivoja Andrića, obi­telj­ska je dra­ma o odras­ta­nju dva­na­es­to­go­diš­nje Sofije koja mašta o kam­pi­ra­nju s eki­pom i svo­jem prvom poljup­cu. Ipak, lje­to­va­nje će mora­ti pro­ves­ti u troš­noj obi­telj­skoj kući na Hvaru, sa svo­jom poma­lo napor­nom bakom Marijom i luc­kas­tom tetom Luce. Bez druš­tva i inter­ne­ta, Sofijin život na Hvaru je pakao, ali mono­to­ni­ju ubr­zo pre­ki­da neo­bič­no pona­ša­nje bake Marije. Sofija nas­lu­ću­je da je u pita­nju nekak­va taj­na roman­sa, ali veli­ka istra­ga baki­nog lju­bav­nog živo­ta zapra­vo rezul­ti­ra otkri­ćem dugo čuva­ne obi­telj­ske tajne.

Film koji je usli­je­dio, „Nije loše biti čovjek“ reda­te­lja Dušana Kovačevića pra­ti pro­fe­so­ra kla­vi­ra Milana pet godi­na nakon što je nje­gov kum, neka­daš­nja pop zvi­jez­da Ranko Beli, nes­tao pod nera­zjaš­nje­nim okol­nos­ti­ma. Milan odlu­či rije­ši­ti mis­te­rij i konač­no saz­na­ti što se zapra­vo dogo­di­lo s Belim. Ne nala­ze­ći na podr­šku i razu­mi­je­va­nje obi­te­lji i oko­li­ne, Milan razvi­ja pri­ja­telj­ski odnos s psom lutalicom.

Nagradu Vedran Šamanović koja se dodje­lju­je u čast pre­ra­no pre­mi­nu­log hrvat­skog sni­ma­te­lja i reda­te­lja, kao naj­vi­še godiš­nje film­sko priz­na­nje film­skom umjet­ni­ku koji je te godi­ne u bilo kojoj gra­ni film­ske umjet­nos­ti, u krat­kom ili dugom metru, ino­va­tiv­nim pris­tu­pom pro­ši­rio gra­ni­ce film­skog izra­za u hrvat­skom fil­mu, ove je godi­ne dodi­je­lje­na Nicole Hewitt, auto­ri­ci eks­pe­ri­men­tal­nog fil­ma „Žene minor­ne spe­ku­la­ci­je“ u pro­duk­ci­ji Studija Pangolin.

U INK- u je publi­ka mogla pogle­da­ti poseb­nu pro­jek­ci­ju fil­ma „Švedsko srce moje maj­ke“ reda­te­lja Adisa Bakrača, ali i krat­ko­me­traž­ne fil­mo­ve iz Studentskog pro­gra­ma, a na Kaštelu film Emina Alpera, „Dani suše“, tako­đer manjin­sku hrvat­sku kopro­duk­ci­ju u sklo­pu Međunarodnog pro­gra­ma. Na Ambreli, u sklo­pu pro­gra­ma Dizalica, pri­ka­zan je film „Poslije zime“ reda­te­lja Ivana Bakrača dok je u Kinu Valli odr­ža­na pro­jek­ci­ja fil­ma „Mimi“ Darijana Pejovskog.

Jedan od sre­diš­njih doga­đa­ja ovo­go­diš­njeg Industrijskog pro­gra­ma, okru­gli stol Manjinske kopro­duk­ci­je i surad­nja film­skih cen­ta­ra iz regi­je, odr­žan je u Kinu Valli. Posvećen manjin­skim kopro­duk­ci­ja­ma i surad­nji film­skih cen­ta­ra iz Hrvatske i susjed­nih drža­va iz sred­nje i jugo­is­toč­ne Europe, doga­đaj je oku­pio niz film­skih pro­fe­si­ona­la­ca koji su tije­kom ras­pra­ve raz­mi­je­ni­li svo­ja iskus­tva, pla­no­ve i zamis­li o učvr­š­ći­va­nju aktu­al­nih uspješ­nih meha­ni­za­ma te uspos­ta­vi novih u cilju što veće učin­ko­vi­tos­ti sus­ta­va, pose­bi­ce u svje­tlu iza­zo­va finan­ci­ra­nja film­skih pro­je­ka­ta u drža­va­ma regi­je, finan­cij­skih pri­li­ka u Europi te stal­nog rada na priv­la­če­nju film­ske publi­ke kada su posri­je­di nas­lo­vi naci­onal­nih kinematografija.

Jedna je od tih ini­ci­ja­ti­va i vre­men­ska sin­kro­ni­za­ci­ja natje­ča­ja za finan­ci­ra­nje kopro­duk­ci­ja kako bi se zain­te­re­si­ra­ni fil­ma­ši iz regi­je naš­li u opti­mal­nom polo­ža­ju. Glavni su govor­ni­ci bili rav­na­telj Hrvatskog audi­ovi­zu­al­nog cen­tra Christopher Peter Marcich, direk­to­ri­ca Slovenskog film­skog cen­tra Nataša Bučar te direk­tor Filmskog cen­tra Srbije Gordan Matić. Skupu se obra­tio i pred­sjed­nik Upravnog odbo­ra Fondacije za kine­ma­to­gra­fi­ju Sarajevo Antonio Beus, a mode­ri­rao ga je film­ski kri­ti­čar Boško Picula. Skup je orga­ni­zi­ran u surad­nji s HAVC-om.

U foajeu kina Valli odr­ža­no je i pred­stav­lja­nje šes­te edi­ci­je Vremeplova 6. U surad­nji Istarske film­ske komi­si­je i Pulskog film­skog fes­ti­va­la Vremeplov 6 dono­si kata­log dugo­me­traž­nih fil­mo­va snim­lje­nih u Istri. Tekstovi kro­no­lo­ški pra­te fil­mo­ve koji su se od 40-ih godi­na proš­lo­ga sto­lje­ća sni­ma­li na podru­čju Istre i suk­ce­siv­no su, jed­nom mje­seč­no, objav­lji­va­ni u dnev­nom tisku Glasa Istre od 20. svib­nja 2020. do 11. svib­nja 2022. Kao edi­ci­ja koja se bavi zna­čaj­nim, ali zane­ma­re­nim tema­ti­ka­ma koje pove­zu­ju film­sku umjet­nost, Vremeplov 6, uz mini­mal­nu inter­ven­ci­ju, na jed­no­me mjes­tu obje­di­nju­je izvor­no objav­lje­ne tek­s­to­ve kako bi zain­te­re­si­ra­noj jav­nos­ti pru­žio cje­lo­vit uvid u ovu važ­nu pro­duk­cij­sku gra­nu, nedo­volj­no istra­že­nu na našem podru­čju. Autorstvo pot­pi­su­je rav­na­te­lji­ca Istarske kul­tur­ne agen­ci­je – Istarske film­ske komi­si­je Aleksandra Vinkerlić, a ured­niš­tvo Sanela Pliško.

Izvor

• 69. Pulski filmski festival