Završnica 13. Audioart festivala eksperimentalne i improvizirane glazbe u DC‑u Rojc

27.08.2022.

Glazba mentalnih stanja i zvuk snova

• Tekst i fotografije Boris VINCEK

• Treća i pos­ljed­nja večer 13. Audioart fes­ti­va­la odr­ža­na je u petak, 26. kolo­vo­za u dvo­ri­štu DC‑a Rojc gdje su nas­tu­pa­li Plasmic Quartet i Brandlamyr / Kurzmann Duo.

Plasmic Quartet je pro­jekt pija­nis­ti­ce i skla­da­te­lji­ce Elisabeth Harnik kojeg uz nju čine Agnes Heginger (glas), Uli Winter (čelo) i Fredi Pröll (per­ku­si­je). Kvartet kom­bi­ni­ra free jazz i ele­men­te nove glaz­be, s nagla­skom na stva­ra­nju emo­tiv­nih zvuč­nih pej­za­ža – od sup­til­nih i ete­rič­nih do namet­lji­vih i glas­nih. Glavnu riječ ima kla­vir koji iz nume­re u nume­ru defi­ni­ra tem­po, boju i daje smjer­ni­ce mogu­ćeg razvo­ja izved­be. Ostali ins­tru­men­ti i glas nado­pu­nju­ju struk­tu­ru i rijet­ko kad pred­nja­če u zvučnosti.

Rezultat te dina­mi­ke i orga­ni­za­cij­ske struk­tu­re je vrlo kom­pe­tent­na kon­tro­la izved­be u kojoj se nižu emo­tiv­na sta­nja čiji je razvoj vrlo zanim­lji­vo pra­ti­ti. Plasmic Quartet uspi­je­va pro­na­ći opu­šte­nost u kom­plek­s­nos­ti i ležer­nost u nepre­dvid­lji­vos­ti stva­ra­ju­ći pri­tom glaz­bu men­tal­nih sta­nja, nesva­ki­daš­njih osje­ća­ja i reak­ci­ja na njih.

Elisabeth Harnik stu­di­ra­la je kla­sič­ni kla­vir i kom­po­zi­ci­ju na Sveučilištu za glaz­bu i dram­sku umjet­nost u Grazu. Kao impro­vi­za­to­ri­ca nas­tu­pa diljem svi­je­ta od 1996. kao solo izvo­đa­či­ca, ali i u ansam­bli­ma s istak­nu­tim pred­stav­ni­ca­ma i pred­stav­ni­ci­ma suvre­me­nog jazza. Djeluje u glaz­be­nom svi­je­tu nadah­nu­tom elek­tro­akus­tič­kim utje­ca­ji­ma i koris­ti spe­ci­fič­ne pri­pre­me te pro­ši­re­ne teh­ni­ke pre­pa­ra­ci­je kla­vi­ra, ispi­tu­ju­ći pri­tom same gra­ni­ce tog instrumenta.

Festival je zaklju­čio nas­tup Brandlmayr / Kurzmann Dua kojeg čine per­ku­si­onist Martin Brandlmayr i Christof Kurzmann koji u ovoj kom­bi­na­ci­ji bio zadu­žen za elek­tron­ske zvu­ko­ve i tek­s­tu­re te pje­va­nje. Njihov kon­cert nas­ta­vio je pri­ču koju je zapo­čeo Plasmic Quartet i ponu­dio publi­ci tan­ko­ćut­nu i intim­nu izved­bu sta­bil­nog rit­ma i razvi­je­ne melo­dič­nos­ti. Tijekom izved­be pola­ga­no ula­zi­mo u Kurzmanov inter­ni mono­log koji se pro­bi­ja kroz zvu­ko­ve i glas dok Brandlmayr gra­di kos­tur putem pre­ciz­nih otku­ca­ja i rit­mič­kih akce­na­ta. Atmosfera koju pro­izvo­de je oni­rič­na – isto­vre­me­no nemir­na i njež­na – poput sna tije­kom jed­ne spar­ne ljet­ne noći.

Martin Brandlmayr dje­lu­je na gra­ni­ci izme­đu impro­vi­za­ci­je i skla­da­nja, izme­đu elek­tro­nič­kog i akus­tič­nog svi­je­ta zvu­ka, a među­na­rod­no je poz­nat prvens­tve­no kroz Trio Radian koji je osno­van 1997. godi­ne, te koji je proš­le godi­ne odu­še­vio publi­ku nas­tu­pom na 12. Audioart fes­ti­va­lu. Christof Kurzmann se bavi se jazzom i impro­vi­za­ci­jom, svi­ra sak­so­fon, kla­ri­net i pje­va. Kurzmann vodi neko­li­ko vlas­ti­tih sas­ta­va, uklju­ču­ju­ći Orchester 33 13 i The Magic I.D. Također, ofor­mio je duo Schnee s gita­ris­tom Burkhardom Stanglom.

Za vri­je­me cije­lo­ga tra­ja­nja fes­ti­va­la u pros­to­ru Karlo bara bila je pos­tav­lje­na i zvuč­na ins­ta­la­ci­ja Hrvoja Pelicarića. Produkciju 13. Audioart fes­ti­va­la pot­pi­su­je udru­ga Kulturban, a umjet­nič­ki vodi­telj je bio Alen Sinkauz. Za vizu­al­ni iden­ti­tet se pobri­nuo Bojan Gagić dok je teh­nič­ko vod­stvo bilo u sigur­nim ruka­ma Audiolaba.