Izložba „Vještina ribarenja – umijeće življenja“ u Premanturi

19.09.2022.

Izložba „Vještina riba­re­nja – umi­je­će živ­lje­nja“ otvo­re­na je u petak, 16. ruj­na na pre­man­tur­skoj pla­ci. Kustosica izlož­be je etno­lo­gi­ja i povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti mr. sc. Kristina Tamara Franić (Udruga Arsa Nova).

- Nadam se da ćete uži­va­ti raz­gle­da­va­ju­ći ovu izlož­bu gdje su eks­po­na­ti ribar­ski ala­ti, mre­že, vrše, fera­li, sidra i napo­s­ljet­ku naša pre­kras­na bata­na koja je za ovaj kraj puno više od ribar­skog bro­da. Ona je sto­lje­ći­ma bila hra­ni­te­lji­ca ovdaš­njih obi­te­lji. Batana pos­tav­lje­na na trgu je dje­lo našeg maj­sto­ra Vitomira Papa i naprav­lje­na je u Banjolama u bro­do­gra­di­li­štu Portić, kazao je Mihael Idžaković, pred­sjed­nik TZ‑a Medulin i zahva­lio se svim part­ne­ri­ma bez kojih reali­za­ci­ja ove izlož­be ne bi bila moguća.

- Čast nam je što smo i mi mogli sudje­lo­va­ti kao part­ne­ri na ovom pro­jek­tu. Zadatak JU Kamenjak je prvens­tve­no edu­ci­ra­ti naj­mla­đe jer oni su ti koji će nas nosi­ti dalje. Zbog toga će naši edu­ka­to­ri kroz 18 radi­oni­ca u četi­ri područ­ne ško­le edu­ci­ra­ti više od 300 dje­ce. Na radi­oni­ca­ma će dobi­ti infor­ma­ci­je i sva zna­nja veza­na za mor­ska sta­ni­šta, eko­sus­ta­ve, ribar­stvo i o kli­mat­ske pro­mje­ne koje nam se nemi­nov­no deša­va­ju. U sklo­pu izlož­be moći ćete pogle­da­ti i jedan film u kojem se ilus­tri­ra život riba­ra i nje­go­vih ala­ta, kazao je Aljoša Ukotić, rav­na­telj JU Kamenjak.

- Izuzetna mi je čast što sam dobi­la pri­li­ku da istra­žim ribar­sku tra­di­ci­ju Općine Medulin. Kada sam pri­je par mje­se­ci kre­nu­la s istra­ži­va­njem zna­la sam da me čeka puno pos­la jer ta gra­đa nije nig­dje zapi­sa­na. Na počet­ku istra­ži­va­nja išla sam u Etnografski muzej Istre i tamo sam poku­ša­la doći do prvih infor­ma­ci­ja veza­nih uz juž­ni i jugo­is­toč­ni dio Istre i povi­jes­ti ribar­stva, među­tim tako nešto ne pos­to­ji. To mi je bio dodat­ni poti­caj i u meni je raz­buk­ta­lo dodat­nu strast da se oru­žam strp­lje­njem i kre­nem u istra­ži­va­nje. Intervjuirala sam pre­ko 30 lju­di koji su bili veza­ni uz ribar­stvo, pro­fe­si­onal­no ili polu-pro­fe­si­onal­no sto­ga im se bes­kraj­no zahva­lju­jem na nji­ho­vom vre­me­nu, emo­ci­ja­ma i memo­ri­ji jer zahva­lju­ju­ći nji­ma i nji­ho­vim rije­či­ma ta će zna­nja osta­ti zapi­sa­na i ovje­ko­vje­če­na kroz ovu izlož­bu i mono­gra­fi­ju. To je bit­no upra­vo zbog slje­de­ćih gene­ra­ci­ja koje dola­ze, zbog stva­ra­nja imi­dža des­ti­na­ci­je mjes­ta te da se na neki način demis­ti­fi­ci­ra sama pre­mi­sa da je Općina Medulin bila veza­na isklju­či­vo uz ratar­sku i ribar­sku tra­di­ci­ju. Nemojmo zabo­ra­vi­ti da je u 19. sto­lje­ću 94% europ­skog ulo­va rako­vi­ce dola­zi­lo upra­vo iz ovih podru­čja. Također nemoj­mo zabo­ra­vi­ti da je još pri­je 2.000 godi­na jedan od naj­cje­nje­ni­jih povjes­ni­ča­ra Ovidije opje­vao ove kra­je­ve i pri­čao o deli­ci­ja­ma ovog podru­čja te ga isti­cao kao podru­čje boga­to ribom, školj­ka­ma i mor­skim plo­do­vi­ma. Ova izlož­ba i sav trud koji je ulo­žen je u prin­ci­pu memen­to – jedan doku­ment vre­me­na i tra­di­ci­je koji radi­mo za budu­će gene­ra­ci­je jer one zas­lu­žu­ju da pam­te, da zna­ju i da bubu ponos­ne na ono što su radi­li nji­ho­vi dje­do­vi i bake. Zato smo s ovom izlož­bom obra­di­li peri­ode od pre-antič­kog vre­me­na do današ­njih dana, kaza­la je kus­to­si­ca Kristina Tamara Franić.

Izložbu je otvo­rio načel­nik opći­ne Ivan Kirac koji je napo­me­nuo da ga uvi­jek obuz­me poseb­na ener­gi­ja i vra­ća ga u proš­lost sva­ki pro­jekt koji se tiče mora i ribarenja.

„Uz more je lako ne mis­li­ti ništa, osim ako o nje­mu ne ovi­si vaša egzis­ten­ci­ja. Mnogima pogled na bes­kraj­no pla­vet­ni­lo mora i ispu­ca­le oba­le od vje­tra i soli budi samo spo­koj. Rijetki su ti, koji uži­va­ju u lje­po­ti mora i pri­tom su svjes­ni nje­go­ve ćud­lji­ve stra­ne, razor­ne sna­ge koja pota­pa bro­do­ve i uzi­ma živo­te. Uvijek sam se pita­la – koli­ko je volje, sna­ge, umi­je­ća i mudros­ti tre­ba­lo riba­ri­ma, da u malim, drve­nim bro­do­vi­ma dugim  neko­li­ko meta­ra, osla­nja­ju­ći se samo na vlas­ti­tu sna­gu zdru­že­nu s izdr­ž­lji­voš­ću vesa­la, ukro­te more i pris­kr­be sebi i obi­te­lji egzis­ten­ci­ju? Trebalo im je mno­go, i samo oni koji su se i jedan­put naš­li usred oluj­nog mora ili prob­dje­li noć zbog pri­je­te­će opas­nos­ti ili stras­ti za ulo­vom, zna­ju koli­ko je ribar­ski zanat težak. Veslalo se na ruke, u tim malim bro­do­vi­ma i do Suska, Unija i Cresa, kako bi se osi­gu­rao bolji ulov.

„Ovom izlož­bom želi se pru­ži­ti bolji uvid u ribar­ski način živo­ta i eko­no­mi­je ovog kra­ja, a možda će biti i poti­caj za stva­ra­njem muze­ja ribar­stva na nekom tra­di­ci­onal­nom, ribar­skom podru­čju gdje su se neka­da okup­lja­li riba­ri, krpa­li svo­je mri­že i pre­pri­ča­va­li aneg­do­te o izlo­vu ribe. Možda će baš nekog dje­ča­ka ili dje­voj­či­cu ova izlož­ba potak­nu­ti da nauče nešto od te tra­di­ci­je, ne samo teoret­ski, već i prak­tič­no? Možda će baš net­ko od te mla­đa­ri­je pože­lje­ti oku­ša­ti se u lovu na osti, tunju, paran­gal ili mre­žu koju je sam ispleo?

„Uzbudljivo je i komot­no živje­ti uz nove teh­no­lo­gi­je, pro­še­ta­ti se do ribar­ni­ce i kupi­ti ribu, među­tim – nika­da nismo sigur­ni što dono­si vri­je­me i možda će, zlu ne tre­ba­lo, ta zapi­sa­na zna­nja opet biti koris­na. Zato – čuvaj­mo tra­di­ci­ju naših sta­rih“, piše kus­to­si­ca Franić u kata­lo­gu izlož­be koja osta­je otvo­re­na do 30. rujna.

Tekst Boris VINCEK

Fotografije Marino JURCAN