Eros Čakić: „Ovom izložbom podignuli smo ljestvicu i aktualizirali neke probleme“

• Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

• Uoči otvo­re­nja izlož­be Retrospektiva u Gradskoj gale­ri­ji Pula, 9. ruj­na, autor, Alija Rešić rekao je kako je na nje­mu samo da šuti i radi. No, o nje­mu su govo­ri­li Eros Čakić, vodi­telj gale­ri­je, Mladen Lučić, autor tek­s­ta kata­lo­ga i gra­do­na­čel­nik Filip Zoričić koji je pred mnoš­tvom okup­lje­nih otvo­rio izložbu.

Čakić je pri­je sve­ga zahva­lio svi­ma koji su dopri­ni­je­li da se izlož­ba reali­zi­ra, prvens­tve­no grad­skim odje­li­ma koji su, kazao je, poka­za­li sprem­nost i pomo­gli oko toga da se izlož­ba, osim u pros­to­ru gale­ri­je, reali­zi­ra i vani. Naime, izlož­ba je izaš­la vani i pos­ta­la dio urba­no­ga, a skul­p­tu­re se mogu vidje­ti počev­ši od biv­še Galerije Nemeš (sada ulaz u Zerostrasse) ispred koje se nala­zi skul­p­tu­ra, sve do Krešimirovog parka.

„U samom tek­s­tu kata­lo­ga Lučić je pos­ta­vio pita­nje koje sma­tram zais­ta zgod­nim za ovo vri­je­me u kojem živi­mo i u vre­me­nu u kojem pri­ča­mo o ulo­zi skul­p­tu­re u likov­noj umjet­nos­ti, a to je pita­nje jav­ne skul­p­tu­re u Puli, da Pula ne pos­ta­ne park bis­ti nego da ima jav­ne skul­p­tu­re“, istak­nuo je Čakić.

Kazao je kako je imao čast sura­đi­va­ti s Rešićem koji o skul­p­tu­ri zna apso­lut­no sve, a živi u Hrbokima gdje si je stvo­rio jed­no malo car­stvo i ondje, dodao je Čakić, reali­zi­ra apso­lut­no sve što želi.

„Mislim da ovom izlož­bom Istra kao regi­ja još jed­nom pomi­če ljes­tvi­cu pre­ma tome da bude­mo još bolji, da bude­mo još pri­sut­ni­ji u našem gra­du i da čak aktu­ali­zi­ra­mo neke pro­ble­me“, nagla­sio je. Izuzetno mu je dra­go što su gra­đa­ni i kole­ge umjet­ni­ci jako dobro reagi­ra­li na pos­tav skul­p­tu­ra vani: „Takvo zado­volj­stvo je zais­ta iskre­no i nisam ga dugo doži­vio, vidim da su nam tak­ve stva­ri potrebne.“

„Mislim da ćemo u buduć­nos­ti, pro­miš­lja­ju­ći zajed­no moći napra­vi­ti puno više“, dodao je i poz­dra­vio pro­čel­ni­cu za kul­tu­ru, Eminu Popović Sterpin koja je u gale­ri­ji bila prvi put u toj funk­ci­ji, a ina­če je, rekao je, ondje bila kao kus­to­si­ca. Lučić je uoči otvo­re­nja izlož­be istak­nuo kako je Rešić umjet­nik, kipar koji je dugo pri­su­tan u Istri, koji stva­ra u Hrbokima.

„On tamo stva­ra, nje­mu nisu potreb­na svje­tla reflek­to­ra, ne pra­ti tren­do­ve, ne zani­ma­ju ga pre­vi­ra­nja u svi­je­tu suvre­me­ne umjet­nos­ti, ne zani­ma ga pro­mo­ci­ja, nego radi tiho, skrom­no u svom ate­ljeu i radi skul­p­tu­re“, rekao je.

„Rešić radi tip skul­p­tu­ra na koje smo već goto­vo zabo­ra­vi­li, među­tim sada kada ih gle­da­mo u izlož­be­nom pros­to­ru i pogo­to­vo vani, vidi­mo da nam upra­vo tak­ve skul­p­tu­re danas tre­ba­ju i danas nedos­ta­ju. One su potreb­ne i podi­žu našu likov­nu svi­jest i našu dušev­nu higi­je­nu“, sma­tra Lučić.

Dodaje kako Rešića zani­ma for­ma, zani­ma ga ono što skul­p­tu­ra jest, ono što skul­p­tu­ra pred­stav­lja i ono što ona znači.

„Njegova prva i konač­na ins­pi­ra­ci­ja je žena koju pri­ka­zu­je kao maj­ku, sim­bol plod­nos­ti, kao inte­lek­tu­al­nu patro­nu, narav­no s ele­men­ti­ma ero­ti­ke koji su mu ite­ka­ko svoj­stve­ni, ali s punim pije­te­tom i pošto­va­njem“, napo­mi­nje Lučić.

To se, veli, oči­tu­je kroz sve nje­go­ve cik­lu­se u koje je kre­nuo rano, još 80-tih godi­na kad je zavr­ša­vao maj­stor­sku radi­oni­cu u Zagrebu kod pro­fe­so­ra Ivana Sabolića. Prije počet­ka dru­gog cik­lu­sa Rešić se inten­ziv­ni­je počeo bavi­ti crte­žom i sli­kom i tu si je dopus­tio odre­đe­ne odma­ke i stvo­rio jed­nu ina­či­cu eks­pre­si­onis­tič­kog izra­za sli­kar­stva kojeg karak­te­ri­zi­ra jedan odmak koji će kas­ni­je koris­ti­ti u nekim svo­jim kipar­skim rado­vi­ma, kaže Lučić. Dodaje da kod Rešića pos­to­ji puno­ća i uvi­jek pri­sut­na forma.

Osvrnuo se na moz­go­ve, skul­p­tu­re nas­ta­le pod utje­ca­jem druš­tve­ne stvar­nos­ti koja ga, kako je rekao Lučić, done­dav­no uop­će nije zani­ma­la ali koja je oči­to utje­ca­la i na nje­ga, kao i na sve nas. S moz­go­vi­ma je, veli, i kre­nu­la ta pri­ča jer oni i liče na taj nesret­ni koro­na virus.

Upravo je skul­p­tu­ra koja pri­ka­zu­je virus koro­ne stav­lje­na i u Park Petra Krešimira kao veli­ka for­ma od dva metra koja je i svo­je­vr­s­na opomena.

„Rešić tu prvi put radi na način da ga este­ti­ka ne zani­ma nego namjer­no radi, rekao bi čak jed­nu ruž­nu kom­po­zi­ci­ju, koja je puna pri­jet­nji, stra­ha i puna nekak­vog uža­sa bez obzi­ra na nje­nu vrhun­sku izved­bu i uspio je napra­vi­ti ono što je i želio“, rekao je Lučić.

Tom je pri­go­dom pozvao gra­do­na­čel­ni­ka da kre­nu u jed­nu pri­ču kako bi Pula zais­ta kre­nu­la sa sus­tav­nim pro­miš­lja­njem o tome kako ukra­si­ti svo­je par­ko­ve i uli­ce sa skul­p­tu­ra­ma, kako napra­vi­ti dobre arte­fak­te koji će tu urba­nu koz­me­ti­ku dig­nu­ti na jedan viši nivo što, sma­tra Lučić, zapra­vo uop­će nije teško napra­vi­ti, samo tre­ba dobra volja.

„Te skul­p­tu­re svi­ma nama daju povod da raz­miš­lja­mo i napra­vi­mo ono što Puli, osim fasa­da, nedos­ta­je da bude grad kakav bi tre­bao biti“, zaklju­čio je Lučić.

Gradonačelnik Filip Zoričić uoči otvo­re­nja izlož­be rekao je da je Rešić dos­lje­dan, jed­nos­ta­van, roman­ti­čar­ski poeti­čan, ras­te­re­ćen – sve ono što bi mno­gi od nas čes­to htje­li biti.

• Alija Rešić
• Eros Čakić
• Gradska galerija Pula
• Mladen Lučić