28. Sa(n)jam knjige u Istri: Doručak s Evom Menasse

29.11.2022.

„Čovjek se mora usuditi pisati o neugodnim istinama“

• Tekst Paola ALBERTINI

• Fotografije iz arhiva Sa(n)jam knjige u Istri

• Nekad novi­nar­ka i ured­ni­ca, danas spi­sa­te­lji­ca i publi­cis­ti­ca, dobit­ni­ca broj­nih novi­nar­skih i knji­žev­nih nagra­da, Eva Menasse, bila je 27. stu­de­nog goš­ća sajam­skog Doručka s autorom.

Menasse je rođe­na u Beču, a živi u Berlinu. U raz­go­vo­ru s Aljošom Pužarom dotak­nu­la se dje­tinj­stva, odras­ta­nja, poli­ti­ke, knji­žev­nos­ti te živo­ta i rada u Berlinu. Ispričala je kako je ima­la sret­no dje­tinj­stvo, bavi­la se teni­som, a otac joj je bio čuve­ni nogo­me­taš. „Zato danas mrzim sport“, nagla­si­la je te doda­la kako je tije­kom odras­ta­nja bila paže­na i mažena.

Prije književnice – novinarka

Kao novi­nar­ka izvje­šta­va­la je o poli­tič­kim tema­ma, pisa­la o holo­ka­us­tu, a dobit­ni­ca je i broj­nih nagrada.

„Čovjek može pos­ta­ti ovi­san o novi­nar­stvu jer brzo dobi­va pohva­lu i priz­na­nje, već dru­gi dan od obja­ve sti­žu reak­ci­je“, rek­la je Menasse. I brat joj piše te su sku­pa obja­vi­li dvi­je dje­čje knji­ge. Ispričala je kako su kad je umr­la prin­ce­za Diana sku­pa sje­di­li i gle­da­li pri­je­nos spro­vo­da na tele­vi­zi­ji te nje­noj, tada sed­mo­go­diš­njoj neća­ki­nji objaš­nja­va­li o kak­voj je prin­ce­zi riječ. Naime, ona je mis­li­la da prin­ce­ze pos­to­je samo u bajkama.

Tada su doš­li na ide­ju napi­sa­ti na tu temu pri­ču za dje­cu, a potom su zajed­nič­ki obja­vi­li i dje­čju knji­gu o afe­ri Billa Clintona i Monice Lewinski. „To je pri­ča za dje­cu ali poza­di­na je ops­ce­na“, napo­me­nu­la je.

Prvi roman Eve Menasse

Njen prvi roman, „Vienna“  objav­ljen je 2005. godi­ne, a govo­ri o obi­telj­skoj povijesti.

„Moja maj­ka je Poljakinja, a u Beč je doš­la 1945. godi­ne kao izbje­gli­ca. Rijetko tko od moje obi­te­lji je dois­ta rođen u Beču, ondje se pri­ča puno raz­li­či­tih jezi­ka na malom pros­to­ru, a ja sam tipi­čan pro­izvod svih tih iden­ti­te­ta“, ispri­ča­la je.

Govora je bilo i o Europskoj uni­ji, za koju Menasse sma­tra dobrom ide­jom: „Ideja da raz­li­či­ti govor­ni­ci budu okup­lje­ni pod jed­nim kro­vom je dobra, to možda nije savr­še­no ali je sve što ima­mo“, izja­vi­la je.

Život u Berlinu

Menasse već 20 godi­na živi u Berlinu. „To je jedan fas­ci­nan­tan, ogro­man kaos, vrlo je kaotič­no poseb­no s poli­tič­kog gle­di­šta“, rek­la je i doda­la kako se lju­di time ne opte­re­ću­ju – sta­nov­ni­ci i poli­ti­ča­ri jed­nos­tav­no nema­ju doticaja.

„U Berlinu ne funk­ci­oni­ra ništa, ali sve­jed­no je sve priv­lač­ni­ji mno­gim lju­di­ma, poseb­no je za mla­de to hot spot“, istak­nu­la je.

Napomenula je kako ondje ima mno­gih jezi­ka, manjin­skih sku­pi­na, veli­ka je izra­el­ska zajed­ni­ca jer im je dos­ta ono­ga što se doga­đa kod njih pa dola­ze u Njemačku.

„Berlin je meta­fo­ra za EU – ništa ne funk­ci­oni­ra ali sve je zabav­no“, izja­vi­la je.

Kao knji­žev­ni­ci u Berlinu joj je ide­al­no jer može biti „pre­div­no ano­nim­na“ i živje­ti u miru.

„Kao knji­žev­ni­ca sam zain­te­re­si­ra­na za poli­ti­ku, a u Berlinu se sve odvi­ja – okup­lja­ju se poli­ti­ča­ri, inte­lek­tu­al­ci, kul­tur­nja­ci… Ondje dobi­va­te sve na plad­nju“, doda­la je napo­me­nuv­ši kako bi pro­pus­ti­la mno­go da ne živi u Berlinu.

PEN Berlin

Menasse i Pužar dotak­nu­li su se i ber­lin­skog PEN‑a koji se podijelio.

Menasse je čla­ni­ca novog PEN‑a koji se ofor­mio pri­je šest mje­se­ci. „Razlog podje­li je ego koji je mno­gim knji­žev­ni­ci­ma velik, a čes­to među pis­ci­ma nema soli­dar­nos­ti. Ego pone­kad tre­ba povu­ći“, nagla­si­la je. PEN je, rek­la je, jed­na vrsta nev­la­di­ne orga­ni­za­ci­je te se tru­de zala­ga­ti za kole­ge u svi­je­tu koji su prog­na­ni iz svo­jih drža­va, hit­no tre­ba­ju pomoć, a tak­vih je zema­lja sve više.

„Treba pomo­ći oni­ma koji se boje, bje­že, bri­nu za svo­ju dje­cu, to je naša među­na­rod­na ulo­ga“, istak­nu­la je.

Međutim, Menasse kaže da ima poma­ka i to u eman­ci­pa­ci­ji, pla­ća­ma, rasiz­mu i sen­zi­bi­li­te­tu ka oso­ba­ma s poseb­nim potre­ba­ma. Na kra­ju su se još jed­nom dotak­nu­li roma­na i knji­žev­nos­ti, a u nje­zi­nim roma­ni­ma puno malih pri­ča čine cjelinu.

„U knji­ga­ma tra­gam za isti­nom koja se nekad teško može naći, čovjek se mora usu­di­ti pisa­ti o neugod­nim isti­na­ma“, rek­la je te napo­me­nu­la da su mla­di knji­žev­ni­ci pos­luš­ni – drže se ono­ga što se smi­je reći.

„Za mene je knji­žev­nost posu­da u koju može­te sta­vi­ti sve“, zaklju­či­la je Eva Menasse.