Jurina i Franina imaju 100 godina

Jurina i Franina za 2023. godi­nu izla­zi iz tiska i bit će pred­stav­ljen u sri­je­du, 16. stu­de­nog u 18 sati u foajeu poreč­kog kaza­li­šta. Ove godi­ne ovaj tra­di­ci­onal­ni istar­ski zavi­čaj­ni godiš­njak sla­vi 100. rođen­dan. Prvi broj Jurine i Franine tiskan je u Trstu kon­cem 1922. za 1923. godi­nu. U novom bro­ju časo­pis dono­si pre­gršt pri­lo­ga poz­na­tih novi­na­ra, publi­cis­ta, knji­žev­ni­ka i kul­tur­nih dje­lat­ni­ka, a teme se odno­se na doga­đa­je, pojav­nos­ti, lju­de i pred­me­te veza­ne za i oko Istre.

U uvo­du nam se obra­ća Miroslav Sinčić, naj­du­go­vječ­ni­ji ured­nik časo­pi­sa. Godišnjak dono­si i pre­gled svih zbir­ki Etnografskog muze­ja Istre u Pazinu iz pera rav­na­te­lji­ce muze­ja Ivone Orlić, a ured­nik časo­pi­sa Vlado Mandić osvr­će se na prve bro­je­ve Jurine i Franine do fašis­tič­ke zabra­ne 1929. godi­ne. Davor Mandić piše o povi­jes­nim odlu­ka­ma iz 1943. o sje­di­nje­nju Istre s Hrvatskom, Robert Matijašić o stra­da­nju Istrana u nje­mač­ko­me rad­nom logo­ru, a Valter Černjul o Matku Laginji koji se pri­je 140 godi­na u Istarskom sabo­ru drz­nuo proz­bo­ri­ti hrvat­ski. Davor Šišović piše o istar­skom bogat­stvu raz­li­či­tih mikro­iden­ti­te­ta, Marijan Milevoj o pru­zi Lupoglav – Štalije koju su gra­di­le omla­din­ske rad­ne bri­ga­de i koja je otiš­la u zabo­rav, dok Slaven Bertoša opšir­no piše o drev­nom Osoru na dodi­ru Cresa s Lošinjem od dav­ni­na do danas.

O dvo­mi­le­nij­skoj tra­di­ci­ji bro­do­grad­nje u Rovinju piše Aldo Pokrajac, a Milan Rakovac objav­lju­je esej o ose­buj­nom pis­cu Fulviju Tomizzi ras­pe­tom izme­đu istar­skog zavi­ča­ja i trš­ćan­skog pre­bi­va­li­šta. “Francijev offli­ne pod­cast” nas­lov je pri­lo­ga Marija Benčića o Franciju Blaškoviću, kan­ta­uto­ru, roke­ru, alter­na­tiv­nom muzi­ča­ru i osni­va­ču nefor­mal­ne gru­pe Gori Ussi Winnetou. Oreste Cossetto piše o neka­daš­njoj kolek­ti­vi­za­ci­ji koja je upro­pas­ti­la poreč­ke selja­ke, A Mirjan Rimanić o poz­na­to­me istar­skom ple­su balu­nu koji se udo­ma­ćio i u sre­diš­njoj Istri. O novom pos­ta­vu muzej­ske zbir­ke Kastavštite piše Marija Rađa, mali Umag koji je pos­tao vele­grad teni­sa tema je pri­lo­ga Zlatana Varelije, a o ladanjskom/samostanskom posje­du u Dajli pre­pu­šte­nom pro­pas­ti piše Jerica Ziherl. Ivana Nežić auto­ri­ca je pri­lo­ga o caka­viz­mu i vri­jed­nos­ti zavi­čaj­nih govo­ra, Anton Percan piše o malo poz­na­tom aus­trij­skom odbi­ru tadaš­nje Pule za rat­nu luku, dok Josip Maras piše o poreč­kom Interu, neka­daš­njem poj­mu za vrhun­sku zabavu.

Nada Galant opi­su­je kako se odlu­či­la pre­ves­ti Malog prin­ca na žminj­sku čaka­vi­cu, Asim Čabaravdić piše o ruda­ru koji je iz Bosne došao u Istru i usput zavr­šio stu­dij medi­ci­ne, Barbara Ban piše o zatva­ra­nju pul­skog rock klu­ba Uljanik, a Kristian Stepčić Reisman o labin­skim pje­va­či­ma u vrhu hrvat­ske pop sce­ne. O Fratarskom oto­ku kod Pule piše Budimir Žižović, a o tin­ti za pisa­nje koja se dobi­va­la iz istar­skih hras­to­vih šiški­ca piše Goran Prodan.

Časopis dono­si, uz osta­lo i pri­log o koči­ji koju je kra­lji­ca Elizabeta II. daro­va­la Titu a čuva se i danas na Brijunima. Piše i o lju­di­ma kojih više nema a obi­lje­ži­li su epo­hu: o slav­no­me pazin­skom kirur­gu dr. Ivanu Matijašiću, o znans­tve­ni­ku i pis­cu Ivi Rudanu, o etno­mu­zi­ko­lo­gu Renatu Perniću, o jezi­kos­lov­cu Goranu Filipiju, o diri­gen­tu Mirku Deklevi te o osni­va­ču Atomskog sklo­ni­šta i Sajma knji­ge u Puli Bošku Obradoviću. Na kra­ju časo­pis dono­si zanim­ljiv pri­log – pje­smu Škocila je mac­ka na Štol za koju je tekst i glaz­bu napi­sao Daniel Načinović.

Časopis će se moći kupi­ti u knji­ža­ra­ma od dru­ge polo­vi­ce stu­de­nog, ili se može naru­či­ti onli­ne na jurinaifranina@gmail.com.

Priredio B. V.

• Jurina i Franina