„Don’t Kill the Grasshopper“ – na čaju s Yog-Sothothom

• Vodnjanska Apoteka – pros­tor za suvre­me­nu umjet­nost u subo­tu, 19. ruj­na je ugos­ti­la kolek­tiv KUĆĆA koji je izlo­žio rad umjet­ni­ce Marianne Nardini nazi­va “Don’t Kill the Grasshopper“. Rad je nas­tao u sklo­pu rezi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma Dnevna soba u orga­ni­za­ci­ji tog kolek­ti­va. Otvorenje izlož­be odr­ža­ti će se u 19 sati u pros­to­ru Apoteke.

Potaknuta istra­ži­va­njem psi­ho­lo­ške sje­ne kroz knji­žev­no-psi­ho­lo­ško-biolo­ški spek­tar, auto­ri­ca pos­tav­lja pita­nje: Što bi Sjena rađa­la? Koji bi bio njen suštin­ski plod? Koja bi bila dru­ga per­s­pek­ti­va našeg naj­in­tim­ni­jeg zla?

„Prigrliti užas unu­tar­njeg pono­ra, zagle­da­ti se u nje­ga i s lju­bav­lju pri­hva­ti­ti nje­go­vu gole­most i sna­gu. Nježno lju­lja­ju­ći Id, tone­mo u san i otkri­va­mo slo­že­no ispre­ple­te­ni misa­oni pros­tor u kojem smo mi ti koji su istin­ski „nje­go­va­ni“. Naša nas Sjena uljulj­ka u san inten­zi­te­tom nepoz­na­tog, opas­nos­ti, vlas­ti­tog libi­da, viho­ra i čež­nji, dok konač­no ne tone­mo, zais­ta s pra­vom, u nesvi­jest, na kre­ve­tu utješ­nih, oštrih no plod­nih polom­lje­nih kos­ti­ju. Buđenje je ovaj put udvos­tru­če­no, uka­zu­je se novi oblik živo­ta, amor­f­no biće pre­pu­no hti­je­nja u pej­za­žu brit­kih per­s­pek­ti­va u pri­sut­nos­ti nepri­sut­nog“, piše u opi­su rada.

Rad je podi­je­ljen u tri pros­to­ra Apoteke. U ulaz­nom pros­to­ru nala­zi­mo na prlja­vo sme­đi viso­ko-reljef­ni krug – sat­kan od začud­nih gomi­li­ca s pro­zir­nim sprem­ni­kom žuć­kas­te teku­ći­ne u sre­di­ni– koji nali­ku­je na sean­su pri­zi­va­nja duho­va ili demo­na iz bez­i­me­ne magli­ce. U sre­diš­njem pros­to­ru lije­vu stra­nu zauzi­ma kupa­on­sko ogle­da­lo čije su ladi­ce i pre­tin­ci pre­pu­ni naiz­gled organ­skog mate­ri­ja­la poput dla­ka, dok se na des­noj stra­ni pojav­lju­ju dva pri­je­te­ća crvo­li­ka bića s tica­li­ma i noži­ca­ma. U zavr­š­nom pros­to­ru Apoteke domi­ni­ra stra­vič­no biće koje pod­sje­ća na hobot­ni­cu. Njegov oblik, pro­jek­ci­ja koja ga osvjet­lja­va i nasi­lan zvuk dro­ne glaz­be koji mije­nja ritam i inten­zi­tet čine bora­vak u ovoj pros­to­ri­ji vrlo nela­god­nim i zas­tra­šu­ju­ćim. Asocijacije na nara­ti­ve stra­ve i uža­sa koje rad pobu­đu­je su neiz­bjež­ne, a prva i naj­ja­ča je ona na H.P. Lovecrafta i nje­go­va čudo­vi­šta pa bi dojam koji izlož­ba ostav­lja naj­bo­lje opi­sa­le nje­go­ve rije­či: “Nije mrtvo ono što vje­či­tog je sna, a u čud­nim eoni­ma i smrt umri­je­ti zna.”

Marianna Nardini diplo­mi­ra­na je umjet­ni­ca Akademije likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu usmje­re­na ka inter­dis­ci­pli­nar­nim istra­ži­va­nji­ma, mul­ti­me­dij­skim, eks­pe­ri­men­tal­nim i novo­me­dij­skim pris­tu­pi­ma s nagla­skom na ambi­jen­tal­no stva­ra­laš­tvo, par­ti­ci­pa­tiv­ne prak­se i istra­ži­vač­ki pristup.

“Don’t kill the gra­s­shop­per” nas­tao je kao rezul­tat rezi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma Dnevna soba koje­ga orga­ni­zi­ra kolek­tiv KUĆĆA (Jurica Mlinarec, Klara Petrović, Luja Šimunović). dnev­na soba je eks­pe­ri­men­tal­ni rezi­den­ci­jal­ni pro­gram pokre­nut 2022. godi­ne usmje­ren razvo­ju i pro­duk­ci­ji istra­ži­va­nja mla­dih umjetnika/ce ili kolek­ti­va koji dje­lu­ju u podru­čju eks­pe­ri­men­tal­nih, spe­ku­la­tiv­nih i pro­ces-ori­jen­ti­ra­nih umjet­nič­kih prak­si. Tijekom rezi­den­ci­je istra­žu­ju se mode­li kola­bo­ra­tiv­nog rada i pre­zen­ta­ci­je umjet­nič­kih istra­ži­va­nja kroz hibrid­ni model rezi­den­ci­je koji uklju­ču­je umjet­nič­ka doga­đa­nja osmiš­lje­na samos­tal­no i u surad­nji s dru­gim umjet­ni­ci­ma, kus­to­si­ma i orga­ni­za­ci­ja­ma. Cilj pro­jek­ta je mla­dim umjet­ni­ci­ma pru­ži­ti podr­šku i ponu­di­ti pro­duk­cij­ske i pros­tor­ne uvje­te za rad, umjet­nič­ko i kus­to­sko savje­to­va­nje, te lokal­no i među­na­rod­no umre­ža­va­nje koje se pro­te­že čita­vim projektom.

Projekt je podr­žan od stra­ne Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH. Apoteku podr­ža­va­ju: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Vodnjan, Istarska župa­ni­ja, TZ Vodnjan i Medea vina.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

• (Ne)vidljivi – mladi u kulturi
• Apoteka - prostor za suvremenu umjetnost
• Marianna Nardini