Produbljena kulturna suradnje dvije kompatibilne regije u ovogodišnjoj Europskoj prijestolnici kulture

• Prošlo je više od 20 godi­na kako Istarsku župa­ni­ju i Autonomnu pokra­ji­nu Vojvodinu vežu pri­ja­telj­stva i surad­nja koja je učvr­š­će­na broj­nim zajed­nič­kim pro­gra­mi­ma na gos­po­dar­skom, kul­tur­nom, turis­tič­kom i dru­gim polji­ma raz­mje­ne. Tako je bilo i pro­tek­log viken­da kada je „repre­zen­ta­ci­ja“ istar­skih umjet­ni­ka gos­to­va­la u ovo­go­diš­njoj Europskoj pri­jes­tol­ni­ci kul­tu­re – Novom Sadu, gdje je ima­la kra­tak, ali zanim­ljiv program.

I samo mjes­to na kojem se doga­đaj odr­žao – knji­ža­ra Bulevar Books na jed­nu se večer pre­tvo­ri­la u svom malom mul­ti­funk­ci­onal­nom pros­to­ru u kino, te iza­zva­la popri­li­čan inte­res novo­sad­ske publi­ke, među kojom su bili broj­ni kul­tur­ni rad­ni­ci. Uz njih tu su bili i broj­ni dru­gi koris­ni­ci knji­ža­re, koja u svom sklo­pu ima i pros­tor za dru­že­nje i kafić, koji na izne­na­đe­nje svih radio cije­lu večer.

Uz rav­na­te­lji­cu IKE-Istarske kul­tur­ne agen­ci­je Aleksandru Vinkerlić, okup­lje­ne je poz­dra­vio Dragan Ilić ispred doma­ći­na, Centra za kul­tu­ru Vojvodine „Miloš Crnjanski“. Predstavljena su bila dva fil­ma. Prvi je na redu bio Mladen Đaković – Mlaggio, fil­mom „Gdje si bio četr­de­set i čet­vr­te?” o među­na­rod­noj eki­pi zaljub­lje­ni­ka u air­soft, koji svo­je slo­bod­no vri­je­me pro­vo­de tako da simu­li­ra­ju bite iz Drugog svjet­skog rata. Đaković je istar­ski fil­maš i glaz­be­nik koji nas­tu­pa pod nazi­vom Tacoor kojeg oče­ku­je izla­zak novog albu­ma te doku­men­tar­ni seri­jal na HRT‑u „Zemlja ognja“. U samom fil­mu dono­si se pre­gled aktiv­nos­ti koji­ma se oni bave snim­lje­nih u dužem vre­men­skom peri­odu na raz­li­či­tim loka­ci­ja­ma u Istri. Učesnici tih upri­zo­re­nja čes­to eli­mi­ni­ra­ju svo­je pro­tiv­ni­ke eli­mi­ni­ra­ju­ći ih puca­ju­ći iz repli­ka oruž­ja, kori­šte­njem plas­tič­nih kugli­ce kao muni­ci­je. Film je sni­man na način da gle­da­te­lja cije­lo vri­je­me drži u nape­tos­ti i na doku­men­tar­no-igra­ni način opi­su­je ovu sup­kul­tu­ru, koja okup­lja raz­no raz­ne zanim­lji­ve lič­nos­ti koje film razot­kri­va. Iako je to svo­je­vr­s­ni povra­tak u dje­tinj­stvo, film pri­ka­zu­je i broj­na povi­jes­na te rat­na teh­nič­ka i tak­tič­ka zna­nja, kako bi se sudi­oni­ci na kva­li­te­tan način mogli uklju­či­ti u neku od voj­ski, bilo da je riječ o par­ti­za­ni­ma, Nijemcima, Amerikancima…Publika je toplim plje­skom poz­dra­vi­la film.

Drugi film “La Predstava” koji je snim­ljen ove godi­ne, 44-minut­ni igra­ni film – komedija/parodija u kojem reži­ju, sce­na­rij i film pot­pi­su­ju Teo Morosin i Eric Ušić. Radi se o fil­mu u kojem kaza­liš­na dru­ži­na Pokreta otpo­ra tije­kom rata obi­la­zi uglav­nom napu­šte­na sela i svo­jim pred­sta­va­ma meta­fo­rič­ki pre­no­si isti­nu o ratu. Voditelj dru­ži­ne je Rino, talen­ti­ra­ni glu­mac i avan­gard­ni dra­ma­ti­čar, opte­re­ćen dile­ma­ma o zna­če­nju kaza­li­šta i umjet­nos­ti. Iako im je pozor­ni­ca spa­lje­na u napa­du nepri­ja­te­lja i una­toč nera­zu­mi­je­va­nju publi­ke za nji­hov nas­tup, Rino i druš­tvo nas­tav­lja­ju svo­ju misi­ju. Dok Rino i dru­ži­na nas­tav­lja­ju svo­ju misi­ju iako su izgu­bi­li putu­ju­ću pozor­ni­cu, mla­da kurir­ka Ana koju glu­mi talen­ti­ra­na Vanda Velagić saz­na­je za veli­ku nepri­ja­telj­sku ofen­zi­vu i svo­je­volj­no kre­će na put kako bi pro­naš­la dru­ži­nu i na vri­je­me oba­vi­jes­ti­la Rina o nado­la­ze­ćoj opasnosti.

Film je vrhun­ska paro­di­ja koja osim što sli­je­di glav­ni nara­tiv film radi na nje­go­vom ras­ta­ka­nju, te tako film namjer­no ne pazi na mno­ge pos­tav­ke stva­ra­ju­ći dodat­nu zanim­lji­vu poza­di­nu uklju­ču­ju­ći velik broj mla­dih istar­skih talen­ti­ra­nih glu­ma­ca. Iako oči­ta impro­vi­za­ci­ja, film u mno­gim dije­lo­vi­ma ima ele­men­te iro­ni­je, pogla­vi­to auto­iro­ni­je, refe­ri­ra­ju­ći se na vege­ta­ri­jans­tvo, kul­tur­ne poli­ti­ke, razvoj publi­ke, istar­sku pop glaz­bu, a zavr­š­ne efek­t­ne sce­ne sni­ma­ne su u napu­šte­nom selu Vrnjak na Bujštini.

Ušić je ina­če sves­tra­ni povjes­ni­čar, koautor foto­mo­no­gra­fi­je o pos­li­je­rat­nim gra­fi­ti­ma u Istri „Živote damo Istra ne damo“, autor znans­tve­nih i struč­nih čla­na­ka, ese­ja i likov­nih kri­ti­ka, član odbo­ra znans­tve­ne kon­fe­ren­ci­je Street Art Festivala u Ljubljani, a dio orga­ni­za­ci­je “Vodnjan Film Festival in Fažana Film Festival”. Koautor je igra­nih fil­mo­va “Djevojka u pla­voj halji­ni” i “La pred­sta­va” za jed­no s Morosinom. Morosin je jedan je od orga­ni­za­to­ra Vodnjan Film Festivala u Fažani Film Festivalu te kao autor iza sebe ima krat­ki doku­men­tar­ni film “Un quar­to de seco­lo fa” te aktiv­no svi­ra u ben­du Tužni.

Posljednji u niz usa svo­jim su se stva­ra­laš­tvom pred­sta­vi­li DJ Morski odnos­no Marino Jurcan i kao doda­tak pro­gra­mu pre­zen­ti­ran je krat­ki film „Munjenilo“ medu­lin­ske umjet­ni­ce Josipe Škrapić.

Jurcan je dugo­go­diš­nji glaz­be­nik. Tokom 80-ih svi­rao bub­nje­ve u „gara­ge roc­kˮ ben­do­vi­ma, izme­đu osta­lih u popu­lar­nom „Messerschmittu“, s koji­ma je sni­mio album „Foxxinˮ (1989). U 90-ima svi­ra u ams­ter­dam­skom ben­du „Rudolph Dancerˮ (NL), te para­lel­no zapo­či­nje DJ kari­je­ru. Kao DJ, jedan je od pioni­ra goa i psi­ho­de­lič­nog tran­ce zvu­ka. Od 1995. pokreće „Disko infer­noˮ, emi­si­ju na HRT Radio Puli, spe­ci­ja­li­zi­ra­nu za elek­tron­sku muzi­ku. Od 2000. povre­me­no pro­du­ci­ra muzi­ku pod pse­udo­ni­mom Morski, najčešće u timu s dru­gim muzi­ča­ri­ma, koji se mije­nja­ju, zavis­no od pro­jek­ta. Od 2020. ima vlas­ti­tu emi­si­ju „Dubinaˮ, na Radiju Rojc, sva­kog dana od 14 do 15 sato­va. Za ovu pri­go­du Novosađanima je pre­zen­ti­rao set s pos­ljed­njeg pro­jek­ta udru­ge Metamedij iz Pule s pro­jek­ta „Remiks identiteta“.

Josipa Škrapić u svom krat­kom fil­mi­ću „Munjenilo“ opi­su­je vizu­al­no kul­tu­ro­lo­ške feno­me­ne vje­tra kroz video te čita­nje poet­sko- filo­zof­skih remi­nis­cen­ci­ja Francija Blaškovića. Škrapić je ina­če zavr­ši­la stu­dij digi­tal­nih umjet­nos­ti i prak­sa  na Akademiji Umjetnosti u Novoj Gorici. Diplomirala na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti, na smje­ru novih medi­ja, a izla­ga­la na više skup­nih izlož­bi u Hrvatskoj i Sloveniji. U svom se radu zani­ma za kul­tu­ro­lo­ška pita­nja i feno­me­ne, kao i  za osob­na iskus­tva i intros­pek­ci­ju koje ukla­pa u svoj rad kroz raz­ne medije.

Bogati vikend istar­ski su umjet­ni­ci isko­ris­ti­li za posjet Muzeju savre­me­ne umet­nos­ti Vojvodine gdje su pogle­da­li izlož­bu „Milky Way“ te spek­ta­ku­lar­nu izlož­bu pod nas­lo­vom „Vreme i vase­lje­na – izlož­ba o vre­me­nu” u Studiju M koja pred­stav­lja svo­je­vr­s­no puto­va­nje od tame do svje­tlos­ti, kaosa do koz­mo­sa, kroz mul­ti­me­di­jal­ni spoj digi­tal­nog i ana­log­nog umjet­nič­kog izraza.

- U dugo­go­diš­njoj surad­nji u kojoj je raz­mi­je­nje­no više od sto­ti­njak kul­tur­no-umjet­nič­kih pro­gra­ma u svim dje­lat­nos­ti­ma posjet Novom Sadu isko­ri­šten je za pro­dub­lje­nje odno­sa ovih dvi­ju mul­ti­kul­tu­ral­nih regi­ja. Ujedno je to bila pri­li­ka za umre­ža­va­nje kako s voj­vo­đan­skim auto­ri­ma i umjet­ni­ci­ma, ali i pri­li­ka za bolje pove­zi­va­nje istar­skih umjet­ni­ka koji su bili iz svih kra­je­va Istre, rek­la nam je Aleksandra Vinkerlić, orga­ni­za­to­ri­ca ove kul­tur­ne razmjene.

Tekst Anton FINDERLE

• Autonomna pokrajina Vojvodina
• IKA-ACI Istarska kulturna agencija
• Istarska županija