(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Suton uz knjigu s Kasimmom na 28. Sa(n)jam knjige u Istri

05.12.2022.

Nigerijska književnica u Puli predstavila svoj prvijenac

• Jedna od broj­nih ovo­go­diš­njih goš­ći Sajma knji­ge u Istri, bila je i mla­da nige­rij­ska knji­žev­ni­ca, Kassima koja je 2. pro­sin­ca pred­sta­vi­la hrvat­ski pri­je­vod svo­je zbir­ke pri­ča, „Portret za Dar – Mar“.

Kasimma potje­če iz Achine u Igbolandu u Nigeriji. Pohađala je radi­oni­ce kre­ativ­nog pisa­nja na koji­ma su podu­ča­va­li Chimamanda Ngozi Adichie, Chigozie Obioma, Christopher Merrill i Dami Ajayi te je sudje­lo­va­la u rezi­den­ci­ja­ma pisa­ca diljem Afrike, Azije i Europe. Njezini su se rado­vi pojav­lji­va­li u broj­nim knji­žev­nim časo­pi­si­ma, uklju­ču­ju­ći „Jellyfish Review“, „The Puritan“, „The Native Skin“ i „Cinnabar Moth Anthology“.

Prvu zbir­ku pri­ča „All Shades of Iberibe“, u našem pri­je­vo­du „Portret za Dar – Mar“, obja­vi­la je 2021. godi­ne, kada je i zapo­če­la rad na dok­to­ra­tu iz zapad­no­afrič­ke knji­žev­nos­ti na Sveučilištu u Lexingtonu u SAD‑u. Uz dok­to­rat, dovr­ša­va i svoj prvi roman.

Dobitnik Nobelove nagra­de za knji­žev­nost Wole Soyinka Kasimmu sma­tra jed­nim od naj­za­nim­lji­vi­jih gla­so­va suvre­me­ne nige­rij­ske proze.

Nigerija ima veliku književnu kulturu

U pro­gra­mu Suton uz knji­gu, uz izda­va­ča Ivana Sršena i vodi­te­lji­cu Olju Savičević Ivančević, Kasimma je pred­sta­vi­la svoj prvijenac.

Sršen iz izda­vač­ke kuće Sandorf rekao je kako je nje­go­va povez­ni­ca s Nigerijom i ta što je „nige­rij­ski zet“ te je ispri­čao kako je ta zem­lja ima čak 200 mili­ju­na sta­nov­ni­ka s 200 narodnosti.

„Mnogi plod­ni auto­ri sti­žu iz Nigerije, ta zem­lja ima veli­ku knji­žev­nu kul­tu­ru, a afrič­ki knji­žev­ni­ci pišu na engle­skom“, rekao je Sršen.

Kasimma je rek­la kako je odu­vi­jek govo­ri­la, pisa­la, pa čak i sanja­la na engle­skom te rek­la da je ibo jezik, jezik nje­nih roditelja.

„Shvatila sam da moram na neki način taj naš jezik odr­ža­ti živim – pri­ča­ti ga, pisa­ti na nje­mu…“, napo­me­nu­la je Kasimma koja je istak­nu­la kako se u pri­če i pri­po­vi­je­da­nje zalju­bi­la još kao mala pri­li­kom odla­ska na selo gdje joj je baka, uz vatru, pri­ča­la priče.

Narod Ibo je una­toč svim neda­ća­ma, pose­bi­ce onim rat­nim koji su se zbi­va­li zbog naf­te, izdr­ž­ljiv narod.

„Svima su nam dava­li engle­ska ime­na, a neki su čak mije­nja­li i pre­zi­me­na, ne bi li izbje­gli stig­mu“, nagla­si­la je Kasimma koja ne može shva­ti­ti da su Nigerijci rato­va­li zbog naf­te i zbog toga žrtvo­va­li mno­ge živote.

Zbirka urnebesno smiješnih priča

Njezina zbir­ka, rekao je Sršen, sadr­ži i straš­ne i smi­ješ­ne pri­če, ona mije­ša žan­ro­ve i per­s­pek­ti­vu iz koje pri­ča. „Priče su joj urne­bes­no smi­ješ­ne“, nagla­sio je.

Kasimma se sma­tra prvom gene­ra­ci­jom femi­nis­ti­ca. „Strašno me lju­ti što žene sve mora­ju radi­ti zbog muška­ra­ca. Govore nam da bude­mo lije­pe zbog muška­ra­ca, da čis­ti­mo kuću zbog njih, žene trpe nasi­lje muška­ra­ca…“, izri­či­ta je i nagla­ša­va kako joj na čelu piše da je feministica.

Kaže kako žene pate smo zato što su žene i to podjed­na­ko u Nigeriji i Americi. „Jedina je raz­li­ka ta što u Nigeriji muška­rac otvo­re­no kaže da će ozli­je­di­ti ženu i to jav­no napra­vi, dok se u Americi to radi u četi­ri zida.

Na pro­mo­ci­ji su se dotak­nu­li i ter­mi­na „har­ma­tan“, koji se spo­mi­nje u knji­zi a koji ozna­ča­va jed­no kli­mat­sko raz­dob­lje u Nigeriji.

„To je vri­je­me pro­mje­ne, kad je u Nigeriji čak i nešto hlad­ni­je, ali samo noću. Danju vam je jako toplo ako ste pre­vi­še obu­če­ni, ali hlad­no ako se ne obu­če­te dovolj­no. Koža vam je užas­no suha… Nikako ne voli­mo to raz­dob­lje“, rek­la je Kasimma.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

Tekst Paola ALBERTINI

Fotografije iz arhi­va 28. Sa(n)jam knji­ge u Istri