Jugonostalgija „prodaje“

Ana Petrov predstavila svoju novu knjigu „Sociologije nostalgija“ U sklopu Zimskog semestra CKPIS‑a

Tekst Daniela KNAPIĆ

23.01.2023.

• „Nazovite pjesmu Jugoslavija, imat će pregleda samo zbog komentara, genijalno!“ •

• U sklo­pu Zimskog semes­tra CKPIS‑a, muzi­ko­lo­gi­nja i soci­olo­gi­nja Ana Petrov s Fakulteta za medi­je i komu­ni­ka­ci­je u Beogradu, odr­ža­la je proš­log čet­vrt­ka zanim­lji­vo onli­ne pre­da­va­nje pod nas­lo­vom „K anos­tal­gič­noj soci­olo­gi­ji (jugo)nostalgije“. Zimski semes­tar je cik­lus jav­nih pre­da­va­nja Centra za kul­tu­ro­lo­ška i povi­jes­na istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma (CKPIS), koji već deset godi­na dje­lu­je u sas­ta­vu pul­skog Sveučilišta Jurja Dobrile.

Kako je u uvo­du pod­sje­ti­la prof. dr. muzi­ko­lo­gi­je Lada Duraković, Ana Petrov je već dru­gi put goš­ća Zimskog semes­tra. Prvi put, 2017. pred­sta­vi­la je svo­ju stu­di­ju o recep­ci­ji jugos­la­ven­ske popu­lar­ne glaz­be nakon ras­pa­da Jugoslavije „Jugoslovenska muzi­ka bez Jugoslavije. Koncerti kao mes­ta seća­nja“. Na ovom je pre­da­va­nju pred­sta­vi­la osnov­ne ide­je i zanim­lji­ve deta­lje iz svo­je nove knji­ge (za čiji je nas­ta­nak dije­lom zas­lu­žan i CKPIS) „Sociologije nos­tal­gi­ja“, objav­lje­ne 2021. godi­ne, u izda­nju beograd­skog Zavoda za udžbenike.

Petrov je u njoj prvo dala kra­tak osvrt na svo­jih deset godi­na bav­lje­nja soci­olo­gi­jom nos­tal­gi­je koje su rezul­ti­ra­le i tom knji­gom. Slijedi potom povi­jes­na rekons­truk­ci­ja poj­ma – od nje­go­vog nas­tan­ka u antič­koj grč­koj, kao slo­že­ni­ca od rije­či nos­tos – dola­zak domu i algos – tugo­va­nje (nave­la je Odisejev dugi povra­tak na Itaku kao pri­mjer te žud­nje za povrat­kom u svoj dom), pre­ko 17. st. kad je nos­tal­gi­ja sma­tra­na boleš­ću ili 19. st. kad ju se doživ­lja­va­lo lošom emo­ci­jom, sve do danas kad pos­to­je i kon­gre­si na koji­ma se raz­ma­tra­ju naj­raz­li­či­ti­je pojav­nos­ti tog poj­ma – od ame­rič­ke nos­tal­gi­je za Barbie lut­ka­ma, do teških i bol­nih nos­tal­gi­ja post-soci­ja­liz­ma. Ana kaže da se i sama u počet­ku pro­uča­va­nja čudi­la tome koli­ko je pojam nos­tal­gi­ja obi­lje­žio soci­olo­gi­ju. Napomenula je da je i samim nas­lo­vom želje­la nagla­si­ti pos­to­ja­nje raz­li­či­tih pris­tu­pa feno­me­nu nos­tal­gi­je, kao i soci­olo­ških diskur­sa o njoj. Uz osta­lo, nave­la je i poetič­nu defi­ni­ci­ju iz knji­ge Svetlane Bojm „Budućnost nos­tal­gi­je“: „Nostalgično vri­je­me je ono u sanja­re­nju i čež­nji pro­ve­de­no bez­vre­me­no vri­je­me koje ugro­ža­va naše oba­ve­ze i rad­nu eti­ku, čak i onda kad je naš rad posve­ćen stal­noj nostalgiji.“

Nostalgija je jed­na od zavod­lji­vih tema, pri­ča­la je dalje Ana Petrov, slič­na pop-kul­tu­ri, koja nas poči­nje obi­lje­ža­va­ti i u osob­nom sva­kod­nev­nom živo­tu. Kaže da se izgle­da i njoj to dogo­di­lo u pro­tek­lih deset godi­na – pišu­ći, istra­žu­ju­ći, raz­miš­lja­ju­ći o nos­tal­gi­ji gra­ni­ce izme­đu osob­nog i pro­fe­si­onal­nog su joj pos­ta­ja­le sve upit­ni­je. Npr. knji­ga „Sociologije nos­tal­gi­ja“ bila je sprem­na već počet­kom 2020., ali iz poz­na­tih raz­lo­ga nje­no je objav­lji­va­nje odgo­đe­no do kra­ja 2021. godine.

Tada sam shva­ti­la“, kaza­la je Ana, „da me tema nos­tal­gi­je život­no obi­lje­ža­va, a ima­la sam i moment nos­tal­gič­nog čeka­nja objav­lji­va­nja vlas­ti­te knji­ge o nos­tal­gi­ji! Čak je i moja osob­na reak­ci­ja na pan­de­mij­ske mje­re bila veli­kim dije­lom nos­tal­gič­na – nos­tal­gi­ja za slo­bod­nim kre­ta­njem, za pre­la­skom gra­ni­ca, rani­jim živo­tom, itd.“

Sve je poče­lo nje­nom pret­hod­nom knji­gom, koja se bavi­la jugo­nos­tal­gi­jom u pop glaz­bi i pri­vuk­la veli­ku medij­sku pozor­nost. Nakon peri­oda u kojem joj je ta paž­nja impo­ni­ra­la, pri­ča dalje Ana, to je preš­lo gra­ni­ce prik­lad­ne za jed­nu znans­tve­nu stu­di­ju i poče­lo ju je uzne­mi­ra­va­ti, jer se sve­lo na disku­si­je za ili pro­tiv Jugoslavije i izo­li­ra­nost u dio aka­dem­ske zajed­ni­ce koja je i pro­mo­vi­ra­la bav­lje­nje jugonostalgijom.

„Često se kao znans­tve­ni­ci zatvo­ri­mo u nekim svo­jim tema­ma (defi­ni­tiv­no je tako s jugo­nos­tal­gi­jom) i zabo­ra­vi­mo širi kon­tekst razvo­ja i bav­lje­nja odre­đe­nim poj­mo­vi­ma“, izja­vi­la je Petrov i nas­ta­vi­la pri­ča­ti kako je iz te frus­tra­ci­je odlu­či­la pro­ši­ri­ti svo­je pro­uča­va­nje nos­tal­gi­je, zapi­tav­ši se „kako se bavi­ti nos­tal­gi­jom, a da to ne bude jugo­nos­tal­gi­ja i dru­ge teme pro­izaš­le iz uru­ša­va­nja soci­ja­lis­tič­kih sis­te­ma? Kad se od toga odmak­ne­mo, pos­to­ji cije­la pro­ble­ma­ti­ka kla­sič­ne soci­olo­gi­je i pita­nje za čime mi i uop­će žali­mo i žudi­mo u živo­tu, osob­no ili kao zajed­ni­ce, druš­tve­ne gru­pe, kla­se, itd.“

Zaključila je da per­s­pek­ti­vu tre­ba pro­ši­ri­ti, pa je i novu stu­di­ju – iako i u njoj dije­lom govo­ri i o jugo­nos­tal­gi­ji – napi­sa­la s nove pozi­ci­je pro­uča­va­nja poj­ma kroz nje­go­ve povi­jes­ne mije­ne i kao poku­šaj da sam pojam šire sagle­da kroz raz­li­či­te aspek­te – kako putem raz­nih soci­olo­ških stu­di­ja, tako i iz kuto­va dru­gih dis­ci­pli­na, poput knji­žev­nos­ti, filo­zo­fi­je, psi­ho­lo­gi­je i sl.

U dru­gom dije­lu „Sociologija nos­tal­gi­ja“ Ana Petrov pro­ble­ma­ti­zi­ra nos­tal­gi­ju kao pro­izvod. Navela je niz pri­mje­ra, npr. tekst s eti­ke­te srp­skog vina „Nostalgija“: „Nostalgija nosi u sebi miris dobrih vre­me­na. Već prvi gut­ljaj, kao vre­me­plov, vra­tit će vas sko­ro zabo­rav­lje­nim uku­si­ma našeg pod­neb­lja. Nostalgija nikad nije bila poželj­ni­ja.“, kojom se vino pro­da­je poigra­va­njem emo­tiv­nim sje­ća­nji­ma kupa­ca na „sta­ra dobra vremena“.

Petrov priz­na­je da ju je iri­ti­ra­lo što od neka­daš­njeg igno­ri­ra­nja Jugoslavije i sje­ća­nja na nju, sada ima­mo dru­gu kraj­nost – da su ex-yu pro­izvo­di dos­ta pri­sut­ni (dije­lom i usli­jed jača­nja retro-kul­tu­re), pa tako i naše sje­ća­nje na njih može biti komodificirano.

Stoga je tre­ći pro­blem kojim se knji­ga bavi „pro­da­ja“ jugo­nos­tal­gi­je, uz novi­je pri­mje­re komer­ci­ja­li­za­ci­je pro­izvo­da i nas­lje­đa Jugoslavije, koji pot­vr­đu­ju da je i sam pojam jugo­nos­tal­gi­je danas pos­tao pro­izvod rein­ter­pre­ti­ran na trži­štu. To da je riječ Jugoslavija „cat­c­hy“ i može se dobro pro­da­ti poseb­no je vid­lji­vo u glaz­be­noj pro­duk­ci­ji, gdje se ona čes­to koris­ti. (Duhovit YouTube komen­tar ispod jed­ne tak­ve pje­sme Amadeus ban­da, refre­na „život je rat i mir i nema pra­vi­la, naša se lju­bav ras­pa­la kao Jugoslavija“, sažeo je to ova­ko „Nazovite pje­smu Jugoslavija, imat će pre­gle­da samo zbog komen­ta­ra, geni­jal­no!“) Najupadliviji je pri­mjer Lepa Brena koja svoj brand gra­di na pje­smi „Jugoslovenka“, a i nje­na nova pje­sma –mada Jugoslaviju ne spo­mi­nje eks­pli­cit­no – u duhu „brat­stva i jedins­tva“ kaže „zar je važ­no dal se peva il se pje­va, kad umi­rem što te nema?“ Kad je poče­la pra­ti­ti slič­ne pri­mje­re, rek­la je Ana, poče­la ih je i bilje­ži­ti i začu­di­la se koli­ko ih mno­go ima.

Knjigu (i pre­da­va­nje) Ana Petrov je zaokru­ži­la svo­jim pri­jed­lo­zi­ma i pro­miš­lja­nji­ma na temu kako pri­hva­ti­ti nos­tal­gi­ju kao to nešto osob­no i emo­tiv­no i raz­miš­lja­ti i o jugo­nos­tal­gi­ji u kon­tek­s­tu te uni­ver­zal­ne ljud­ske emo­ci­je koja se uvi­jek izno­va vra­ća? Također, kako se dis­tan­ci­ra­ti od nos­tal­gi­je, ne pri­da­va­ju­ći pre­ve­lik zna­čaj nos­tal­gi­čar­skim diskur­si­ma ili bar ne izgu­bi­ti svi­jest o gra­ni­ci izme­đu nos­tal­gi­je i nos­tal­gič­nog diskur­sa, što se pone­kad doga­đa u zna­nos­ti, a i u van-aka­dem­skom kon­tek­s­tu. Naglasila je da nema kona­čan odgo­vor, ali pred­la­že da, kako bi izbje­gli zaglav­lje­nost u njoj, pa tako i jugo­nos­tal­gi­ji, nos­tal­gi­ju pro­ma­tra­mo odmak­nu­to i uvi­jek se izno­va vra­ća­mo u sadaš­nji tre­nu­tak i bav­lje­nje suvre­me­nim feno­me­ni­ma i pro­ble­mi­ma, kao i sebi i pro­pi­ti­va­nju svih svo­jih uvje­re­nja, pa tako i onih o nos­tal­gi­ji. Kad je riječ o dalj­njem izu­ča­va­nju nos­tal­gi­je, Ana Petrov vidi veli­ke moguć­nos­ti raz­li­či­tih inter­dis­ci­pli­nar­nih pris­tu­pa, poseb­no surad­njom soci­olo­gi­je i psihologije.