Vodnjan film festival u Fažani film festival predstavlja se u zagrebačkom MSU‑u

18.01.2023.

Vodnjan film fes­ti­val u Fažani film fes­ti­val – posve­ćen neko­nven­ci­onal­nom film­skom stva­ra­laš­tvu – bit će pred­stav­ljen u čet­vr­tak, 19. siječ­nja s počet­kom u 19 sati u dvo­ra­ni Gorgona Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti u Zagrebu, a u sklo­pu izlož­be „Smijem se…“.

Kako je fes­ti­val nas­tao, tko su ini­ci­ja­to­ri i kako su proš­la dosa­daš­nja izda­nja može­te pro­či­ta­ti u duho­vi­tom pri­op­će­nju organizatora:

„Mladi film­ski zaljub­lje­ni­ci iz Vodnjana nisu ni zna­li da to jesu, dok ih epi­de­mi­ja Corone nije pri­ko­va­la za kuć­ni prag pa više nisu mogli sur­fa­ti s mobi­te­li­ma po kafi­ći­ma, već su to isto radi­li u sta­nu Marina, Darie i Tea Morosina. Prilikom jed­nog od bez­bro­jih pre­gle­da mobi­tel­skog zas­lo­na otkri­li su da je kame­ra bila slu­čaj­no uklju­če­na i sni­mi­la nji­ho­ve dija­lek­tič­ke ver­bal­ne akro­ba­ci­je. To im se dopa­lo i tako je počelo.

„Vodnjan je mali istar­ski gra­dić nado­mak Pule, nada­le­ko čuven po svo­jim mumi­ja­ma, ne oni­ma što se u veli­kom bro­ju vuku grad­skim uli­ca­ma i trgo­vi­ma, nego oni­ma što se čuva­ju u crk­vi Sv.Blaža, a koje su sta­ri vod­njan­ci ote­li za nekog dav­nog gusar­sko – diplo­mat­skog poho­da pošte­nim mle­tač­kim trgov­ci­ma. Nadahnuti živom sli­kom iz mobi­te­la koju su se usu­di­li nazva­ti fil­mom, kao i impre­siv­nom povi­jes­ti svog gra­da deč­ki i cure iz apart­ma­na Morosin, odlu­či­li su se nazva­ti Novi vod­njan­ski film­ski val (NVFV), a ime­nu su doda­li pre­fiks kolek­tiv, jed­nos­tav­no jer svi odlu­ču­ju o sve­mu čime nas­tav­lja­ju svi­je­tle tra­di­ci­je samo­uprav­nog soci­ja­liz­ma kao još jed­nog autoh­to­nog pro­izvo­da ovih prostora.

„Oduševljeno svo­jim film­skim urad­ci­ma druš­tvo je usko­ro odlu­či­lo pokre­nu­ti Festival, ali grad­ske vlas­ti Vodnjana nisu ima­le za tak­vo što slu­ha zbog čega su već slje­de­će godi­ne bile hame­ti­ce potu­če­ne na izbo­ri­ma. Ako neće Vodnjan, hoće Fažana, koja iona­ko ne zna što radi­ti s pros­to­rom koji su dali svo­joj mla­de­ži na kori­šte­nje, a da ne mora­ju pla­ti­ti pro­gra­me koje im ta ista bez­o­bra­na omla­di­na sva­ke godi­ne ured­no šalje na uvid s mol­bom za finan­ci­ra­nje. NVFV našao je srod­nu dušu u čla­no­vi­ma udru­ge Kasarna – Prostor za urba­nu kul­tu­ru iz Fažane, a iz te roman­tič­ne veze rođen je Festival koji je suk­lad­no pred­brač­nom ugo­vo­ru nazvan Vodnjan film fes­ti­val u Fažani film fes­ti­val (VFFuFFF), a prvi put je odr­žan 5. ruj­na 2020. godi­ne. U duhu plam­te­će roman­ti­ke odr­žao se u šumi­ci ispred biv­še kasar­ne nado­mak pre­kras­nim fažan­skim pla­ža­ma (za ula­zak u more oba­vez­ne gume­ne san­da­le ako već nema­te voj­nič­ke čiz­me). Posjetitelji kojih je doš­lo u nevje­ro­jat­no veli­kom bro­ju mogli su uži­va­ti u čudes­nim fil­mo­vi­ma i broj­nim dobi­ci­ma koje su osvo­ji­li na nagrad­noj lutri­ji koja fes­ti­va­lu pris­krb­lju­je potreb­ni estrad­ni gla­mur, ali ih je više od boga­tih nagra­da (na pr. 10 dkg mor­ta­de­le) vese­lio After par­ty zači­njen odlič­nom glaz­bom, svje­tlos­nim efek­ti­ma (kad stru­je malo ima, a malo nema), te eks­klu­ziv­nim noć­nim pogle­dom na Brijunski arhipelag.

„Festival je imao inter­ni karak­ter jer je bilo pred­stav­lje­no 10 fil­mo­va isklju­či­vo u pro­duk­ci­ji NVFV‑a, nas­ta­lih za vri­je­me Corona loc­k­downa, što je, po miš­lje­nju svjet­skih epi­de­mi­olo­ga, do sada i jedi­na korist od pan­de­mi­je. Dodjeljene su i broj­ne nagra­de – Zlatne stri­je­le koje dodje­lju­je publi­ka, a onu za naj­bo­lji film struč­ni žiri koji se sas­to­ji od sedam čla­no­va, pošto orga­ni­za­to­ri inzis­ti­ra­ju na tom bro­ju jer oda­ju izvjes­ni hom­ma­ge čuve­nim svjet­skim i doma­ćim fil­mo­vi­ma s tim bro­jem u svom nazi­vu (Sedam, Sedam samu­ra­ja, Sedmorca veli­čans­tve­nih (onaj s Yul Brynnerom i onaj dru­gi s Georgeom Washingtonom), Sedma noć, Sedam pišto­lja za sedam sekre­ta­ra SKOJa itd…).

„Nakon ogrom­nog uspje­ha prvog fes­ti­va­la, publi­ka, kri­ti­ka, druš­tve­ni i kul­tur­ni pre­ga­oci kao i lokal­ni polit­bu­ro, izvr­ši­li su total­ni pre­sing na orga­ni­za­to­re zah­tje­va­ju­ći da se fes­ti­val nas­ta­vi i osna­ži služ­be­nom kon­ku­ren­ci­jom što su orga­ni­za­to­ri nakon dugih među­sob­nih ras­pra­va, suko­ba miš­lje­nja i teških ver­bal­nih deli­ka­ta na rubu fizič­kih obra­ču­na, napo­kon prihvatili.

„Tako se iznje­drio VFFuFFF kao fes­ti­val posve­ćen neko­nven­ci­onal­nom film­skom stva­ra­laš­tvu koji se ne ukla­pa u stan­dard­ne film­sko-fes­ti­val­ske obras­ce, kao ni u što­šta dru­go. U natje­ca­telj­skom pro­gra­mu fes­ti­va­la, koji nema zada­nih temat­skih i žan­rov­skih smjer­ni­ca, pri­ka­zu­ju se fil­mo­vi neza­vis­ne pro­duk­ci­je bez pos­t­pro­duk­cij­skih zahva­ta, odnos­no oni koji nisu proš­li pro­ces mon­ta­že, obli­ko­va­nja i pod­la­ga­nja zvu­ka i glaz­be, ure­đi­va­nja sli­ke, video efe­ka­ta, kom­pju­ter­ske ani­ma­ci­je, Playstationa, Camere obs­cu­re i dru­gih nači­na obra­de filma.

„Drugi i Treći VFFuFFF zbog veli­kog bro­ja pri­jav­lje­nih fil­mo­va podi­je­ljen je na dvi­je veče­ri i dvi­je pro­gram­ske cje­li­ne. Prva večer posve­će­na je natje­ca­telj­skom pro­gra­mu (više o fil­mo­vi­ma na služ­be­noj stra­ni­ci fes­ti­va­la – vffufff.com), a pro­gram dana zaokru­žu­je lutri­ja za publi­ku uz raz­ne zvu­ko­ve i osvje­ža­va­ju­ća pića te dosad­ni nas­tup lokal­nog DJ‑a.

„Druge veče­ri dodje­lu­ju se Zlatne stri­je­le, a osim publi­ke i narav­no sed­me­ro­čla­nog struč­nog žiri­ja, svo­ju stri­je­lu uru­ču­ju i orga­ni­za­to­ri, u pra­vi­lu neza­do­volj­ni odlu­ka­ma publi­ke i ocje­nji­vač­kog suda, tako da se na kra­ju ne zna tko je za što i kak­vu nagra­du dobio, za što neiz­mjer­ne zas­lu­ge ima­ju i vodi­te­lji pro­gra­ma kao i inže­njer zvu­ka. Nakon sve­ča­ne cere­mo­ni­je na 2. VFFuFFF pri­ka­zan je igra­ni sred­nje­me­tra­ži film u pro­duk­ci­ji NVFV‑a The Girl in the Blue Dress, a na Trećem, isto igra­ni, isto sred­nje­me­traž­ni i u istoj pro­duk­ci­ji, film La Predstava.

„Za izra­du ovih fil­mo­va nisu dodi­je­lje­na sred­stva HAVCa ni dru­gih grad­skih, župa­nij­skih i držav­nih fon­do­va jer sce­na­rij nije pos­lan na natje­ča­je, a izos­ta­le su i spon­zor­ske dona­ci­je pošto nisu ni tražene.“

Izvor