Otvorene prijave za Nagradu za mlade umjetnike Zlatna lubenica 7.0 udruge Metamedij

01.02.2023.

Otvoren je natje­čaj za Nagradu za mla­de umjet­ni­ke Zlatna lube­ni­ca 7.0 nami­je­njen umjet­ni­ci­ma i umjet­nič­kim kolek­ti­vi­ma koji se bave suvre­me­nom umjet­noš­ću, novim medi­ji­ma i ino­va­tiv­nim umjet­nič­kim prak­sa­ma. Raspisuje ga Udruga Metamedij u povo­du 25. obljet­ni­ce Media Mediterranea fes­ti­va­la koji će biti odr­žan u Puli 21. i 22. trav­nja 2023. godi­ne. Ovogodišnjom temom natje­ča­ja – “Tomorrow’s Parties” – u duhu ranih (ras­ple­sa­nih) izda­nja fes­ti­va­la osvr­će­mo se na sve proš­le, sadaš­nje i nado­la­ze­će zaba­ve, ritu­ale i prak­se upi­sa­ne u naše iden­ti­te­te, iskus­tva, osob­ne i kolek­tiv­ne narative.

Stručni žiri u sas­ta­vu Oleg Šuran (UMAS), Olga Majcen Linn (kus­to­si­ca, Kontejner), Marko Vojnić Gin (likov­ni umjet­nik i peda­gog) i Marko Gutić Mižimakov (dobit­nik nagra­de Zlatna lube­ni­ca 6.0) oda­brat će 5 fina­lis­ta. Njihovi će rado­vi biti izlo­že­ni na skup­noj izlož­bi u Gradskoj gale­ri­ji Pula u sklo­pu 25. Media Mediterranea fes­ti­va­la od 21. do 29. trav­nja. Selekcija rado­va bit će pred­stav­lje­na i gos­tu­ju­ćom izlož­bom u Muzeju Lapidarium u Novigradu, kra­jem 2023. godine.

Na natje­čaj mogu biti pri­jav­lje­ni goto­vi rado­vi hrvat­skih umjet­ni­ka ili umjet­nič­kih kolek­ti­va nas­ta­li nakon siječ­nja 2020. godi­ne. Isti pri­ja­vi­telj može pos­la­ti mak­si­mal­no dvi­je pri­ja­ve. Stručni žiri će iza­bra­ti 5 fina­lis­ta, a dobit­nik nagra­de Zlatna lube­ni­ca osvo­jit će sim­bo­lič­nu nov­ča­nu nagra­du u izno­su od 270 eura. Svim će fina­lis­ti­ma biti osi­gu­ra­ni put­ni tro­ško­vi te smje­štaj i dnev­ni­ce za vri­je­me tra­ja­nja festivala.

Kome je poziv namijenjen?

Poziv je nami­je­njen umjet­ni­ci­ma od 18 do 35 godi­na ili umjet­nič­kim kolek­ti­vi­ma koji ih okup­lja­ju, a koji se bave suvre­me­nom umjet­noš­ću, novim medi­ji­ma i ino­va­tiv­nim umjet­nič­kim praksama.

Postupak pri­ja­ve

Prijava tre­ba sadržavati:

– ime i pre­zi­me autora/umjetničkog kolek­ti­va uz popis svih članova

– podat­ke za kontakt

– naziv rada na hrvat­skom i engle­skom jeziku

– opis rada/koncept na hrvat­skom i engle­skom jezi­ku (maks. 1 kar­ti­ca teksta)

– ski­ce i dokumentaciju

– popis potreb­ne opre­me za izlaganje

– portfolio/poveznicu na web-stra­ni­cu autora

– biogra­fi­ju auto­ra na hrvat­skom i engle­skom jezi­ku (maks. 1 kar­ti­ca teksta)

– u pri­ja­vi je potreb­no naz­na­či­ti način dopre­ma­nja rada u galeriju.

Prijave s naz­na­kom “Zlatna lube­ni­ca 7.0” šalju se na e‑adresu mediterraneafest@gmail.com do 1. ožuj­ka 2023. godi­ne u 23.59 sati.

Autori rado­va će o isho­du natje­ča­ja biti oba­vi­je­šte­ni e‑poštom do 10. ožuj­ka 2023. godine.

 

Koncept natje­ča­ja

Tomorrows’ Parties

Da poma­lo nez­grap­no para­fra­zi­ram Homera: srdž­bu mi, bogi­nje, pje­vaj­te čovje­ka, Titanu sina, Pogubnu, koja­no sebi zada tisu­ću jada.

Otkad zna za sebe, čovje­čans­tvo drži da je sva­ki poje­di­nac (naj­češ­će čovjek, ali ne nuž­no uvi­jek i samo on) sas­tav­ljen od dvi­ju kraj­nos­ti: tije­la i uma (ili duše, ako ste pret­pla­će­ni na tak­ve ide­olo­gi­je). Meso je od Prirode, dok je Um (duša) nat­pri­rod­na (tj. nije ovo­s­vje­tov­na). Na tom se sta­vu teme­lje (reci­mo) sve naše kul­tu­re: od pok­la­da, pre­ko koriz­me, pa sve do nagra­da za život­no dje­lo. Sve su to ritu­ali koji obi­lje­ža­va­ju ustraj­nost i vječ­nost čovje­ka, nje­gov inte­lek­tu­al­ni (duhov­ni) tri­jumf i pri­pad­nost meta­fi­zič­kom. Zbog toga i dan-danas čovje­ka sma­tra­mo kao nešto izvan pri­ro­de, dru­ga­či­jim od živo­ti­nje ili živo­ti­njom s upgra­de­om. Pa on ima knjiž­ni­ce! Po neče­mu je pose­ban. Mora biti. Ja sam čovjek. Ja sam poseban.

U Stvaranju Adama Michelangelo je, pri­ča se, abra­ham­skog boga ocr­tao silu­etom ljud­skog mozga…

U bor­bi sa suro­vom pri­ro­dom čovjek stva­ra ala­te. Kažu neki da nas to raz­li­ku­je od živo­ti­nja. Svi ti ala­ti i teh­no­lo­gi­je nadok­na­đu­ju naše poje­di­nač­ne i kolek­tiv­ne manj­ka­vos­ti, omo­gu­ću­ju nam pre­živ­lja­va­nje i komot­ni­ji život. Pa čak i kro­će­nje Prirode. No, teh­no­lo­gi­je uzro­ku­ju i pro­ble­me: s jed­ne stra­ne brzu (nepo­volj­nu) pro­mje­nu u okru­že­nju, a s dru­ge krat­ko­vid­nost i nes­prem­nost na prilagodbu.

Čovjeku, naprav­lje­nom od zem­lje i vode, udah­nut je život (mudrost, inte­lekt, um, duša). Drevni su Grci pri­ča­li i kako je pri­mio vatru od Prometeja, čime je pos­tao neo­vi­san. Zato su ga bogo­vi kaz­ni­li Pandorom – prvom ženom, Epimetejevom – i (njoj na pok­lon danim ) pito­som. Otvorivši ga zbog zna­ti­že­lje, Pandora je u svi­jet pus­ti­la sve neda­će koje do danas more čovje­ka, sve sem jed­ne koja, dok osta­le hara­ju svi­je­tom, osta­je s nama – nada.

Svake godi­ne i sva­kom novom izlož­bom pono­vo otkri­va­mo pri­ro­du te pre­is­pi­tu­je­mo čovje­ko­vu ulo­gu u njoj kao i ulo­gu poje­din­ca u druš­tvu (i pri­ro­di). Uvijek izno­va mla­ti­mo sla­mu intros­pek­ci­je, vra­ća­mo se goto­vo zabo­rav­lje­nim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma, ali i ne tako dav­nim – a pone­kad čak i suvre­me­nim – otkri­ći­ma i izu­mi­ma. Svake godi­ne, pa tako i danas.

I danas većin­ski ima­mo polu­in­for­mi­ra­ne i glas­ne lju­de. I danas ima­mo fake news, novi New Age i teori­je zavje­ra. I danas bira­mo koji ćemo dio reli­gij­skih dog­mi prak­ti­ci­ra­ti, i to tek nomi­nal­no, ne gube­ći pri­tom utje­he koje spo­me­nu­te dog­me obe­ća­va­ju. I danas poštu­je­mo ritu­ale, a da pri­tom ne zna­mo nji­ho­ve izvo­re. I danas tra­ži­mo teh­no­lo­gi­ju koja će nas spa­si­ti od svih neda­ća koje je Pandora oslo­bo­di­la. I danas je danas je danas.

Auguste Rodin je na vrh Vrata pak­la pos­ta­vio Mislioca, za koje­ga kažu da pred­stav­lja (ljud­ski) inte­lekt, čovje­ka zamiš­lje­nog nad sud­bi­nom čovje­čans­tva. Iznad nje­ga (i osta­lih figu­ra) nala­ze se tri prok­le­te duše koje poka­zu­ju (u epu Dantea Alighierija) pre­ma nat­pi­su: “Ostavite svu nadu, vi koji ula­zi­te!”. Priroda ne mari za čovje­ka. Ne daje naz­na­ke inte­li­gen­ci­je i empa­ti­je. Priroda ide dalje. Nije nešto što se doga­đa čovje­ku, pa čak ni uspr­kos nje­mu. Pitanje eko­lo­gi­je nije pita­nje uni­šte­nja ili oču­va­nja pri­ro­de, već je pita­nje oču­va­nja rav­no­te­že koja omo­gu­ću­je život 8 014 300 000+ lju­di na Zemlji. Ili, ako ćemo iskre­no, pita­nje je prilagodbe.

—Ivice, što je priroda?

—Priroda smo mi i sve što nas okružuje.

—Sjedi, 5.

Koje su mogu­će sutraš­nji­ce čovje­čans­tva1, sve nje­go­ve bri­ge, pri­la­god­be, teh­no­lo­gi­je, ritu­ali…? Koje su budu­će “pri­ro­de”? Koje su budu­će struk­tu­re, inte­res­ne sku­pi­ne i nji­ho­vi suko­bi ili surad­nje (ljud­ske, neljud­ske i sve izme­đu)? Što nam sutra dono­si? Koju ćemo hra­nu jes­ti, kak­vu odje­ću nosi­ti? Koje su to sutraš­nje zaba­ve i tko je ta jad­na dje­voj­ka bez nove halji­ne?2

Što je mogu­će? Što je vje­ro­jat­no? Što je poželj­no?! Što to sutra govo­ri o nama danas? O nama jučer?

Uz (meta­fo­rič­ki) kruh, mas­lac, sir, med i vino ostav­lje­no Rojenicama, natje­čaj je otvo­ren i za rado­ve-upo­zo­re­nja greš­nim duša­ma koje ula­ze u gale­ri­ju tra­že­ći nadu, za rado­ve kao upri­zo­re­nja spa­se­nja na olta­ru, kao i samim olta­ri­ma. Dajte nam, poka­ži­te nam tu nadu. Pokažite nam i zašto se Orfej osvr­nuo. Recite nam što je to mudrog kra­lja Sizifa nag­na­lo da se uspro­ti­vi pri­ro­di i je li nje­go­va kaz­na pravedna.

Oleg Šuran

__________________________________________________________________________________________________________________________

1          vidi C. M. Kosemen, All Tomorrows: A Billion Year Chronicle of the Myriad Species and Mixed Fortunes of Man, 2006.

2          The Velvet Underground, All Tomorrows’ Parties, 1966.

Izvor