Pulski fokus: Izložba „Ad hominem“ Gordane Ivančić Dobran u pulskoj Galeriji SC

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

10.02.2023.

• Nakon dvi­je godi­ne pauze, gale­ri­ja Studentskog cen­tra Pula doni­je­la je dru­gu izlož­bu u nizu, ovo­ga puta pro­fe­so­ri­cu umjet­ni­cu, Gordanu Ivančić Dobran. Ivančić Dobran pro­fe­so­ri­ca je struč­ne gru­pe pred­me­ta Škole pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na Pula, zas­luž­na za mla­de auto­re koji nas­tav­lja­ju svoj put umjet­nič­kog stvaranja.

Uoči otvo­re­nja izlož­be nazi­va „Ad homi­nem“ pri­sut­ne je poz­dra­vi­la rav­na­te­lji­ca Studentskog cen­tra Pula, Sanda Rojnić Sinković nagla­siv­ši da u nji­ho­voj „maloj ali veli­koj gale­ri­ji“ rado izla­žu mla­di auto­ri te da kroz nju dnev­no pro­la­zi 400 stu­de­na­ta koji bora­ve u tom pavi­ljo­nu što je dobra kore­la­ci­ja izme­đu stu­de­na­ta i autora.

Profesorica likov­ne kul­tu­re, Sanja Simeunović Bajec osmiš­lja­va i mode­ri­ra izlož­be u Galeriji sto­ga joj je Rojnić Sinković zahva­li­la spo­me­nuv­ši pri­tom i pro­fe­so­ra Denisa Sardoza koji je zas­lu­žan za vizu­al­ni iden­ti­tet. Simeunović Bajec rek­la je kako je dra­go­cje­no da su uz mla­de auto­re i pro­fe­so­ri dobi­li pri­li­ku izlagati.

„Simbolika Gordaninih sli­ka i ide­ja su među­ljud­ski odno­si, a ona pri­tom koris­ti raz­li­či­te teh­ni­ke i moti­ve, no kako je sama istak­nu­la, ostav­lja gle­da­te­lji­ma da ih išči­ta­ju na svoj način“, doda­la je.

„Snažnim kolo­ri­tom pri­mar­nih boja te sfu­ma­to pote­zi­ma iska­zu­je eks­pre­si­ju i osob­ne emo­ci­je. Uz sim­bo­lič­nost, nje­zi­ni nas rado­vi pod­sje­ća­ju na raz­dob­lje Ekspresionizma, u kojem je objek­tiv­na stvar­nost pomak­nu­ta ili sim­bo­lič­ki pred­stav­lje­na kako bi opi­sa­la unu­traš­nje sta­nje umjet­ni­ka koji se od svo­je počet­ne faze u kojoj se bavi čovje­kom opet vra­ća, usmje­ra­va čovje­ku te nje­go­vom soci­jal­nom aspek­tu i kri­ti­ci otu­đe­nog suvre­me­nog druš­tva“, navo­di Simeunović Bajec u kata­lo­gu izložbe.

Zaključuje kako pri­ka­za­ne druš­tve­ne teme suži­vo­ta i moder­nog doba koje čovje­ka sve više otu­đu­je, Ivančić Dobran aps­trak­t­no figu­ra­tiv­nim sli­kar­stvom pro­pi­tu­je, ali i mis­ti­fi­ci­ra te je sigu­ran i zre­li put za nas­ta­vak dalj­njeg istra­ži­va­nja i stvaranja.

Autorica je zahva­li­la rav­na­te­lji­ci Rojnić Sinković na gos­to­prim­s­tvu i Simeunović Bajec na kata­lo­gu istak­nuv­ši: „Svatko neka osje­ti i vidi ove sli­ke na svoj način. Neće svi doži­vje­ti sli­ku ona­ko kako je ja doživ­lja­vam i to je upra­vo ono vri­jed­no kod umjetnosti.“

Ispričala je kako se radi o cik­lu­su koji je nas­tao u jed­nom ne baš sret­nom tre­nut­ku nje­nog živo­ta kada je poče­la sli­ka­ti oslo­ba­đa­ju­ći se nega­tiv­nih emo­ci­ja i kroz sli­ke isko­mu­ni­ci­ra­la osje­ćaj nemo­ći, infe­ri­or­nos­ti i izgub­lje­nos­ti. Za pos­tav izlož­be iza­bra­la je tri naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­je slike.

Ivančić Dobran rođe­na je u Puli 1974. godi­ne. Nakon zavr­še­ne sred­nje Umjetničke ško­le Pula, upi­sa­la je Accademia di Belle Arti u Veneciji, smjer sli­kar­stva. Izlagala je na broj­nim izlož­ba­ma u Puli, Rijeci i Italiji. Izložba se može raz­gle­da­ti do sre­di­ne travnja.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Grada Pule