Kamen, keramika, metal i tekstil

Pulski fokus: Otvorena izložba “Zaziv prošlosti” Marka Človeka i Rina Banka u Gradskoj galeriji Pula

Tekst i fotografije Boris VINCEK

25.03.2023.

• „Kao što Rino govori da moramo živjeti prirodno, Marko govori da živjeti kao ljudi, humano i na tim principima graditi i našu sadašnjost, a bilo bi poželjno i budućnost“, zaključio je kustos Mladen Lučić na otvaranju izložbe •

• Izložba “Zaziv proš­los­ti” Marka Človeka i Rina Banka otvo­re­na je u petak, 24. ožuj­ka u Gradskoj gale­ri­ji Pula čime je zapo­če­la i nje­na ovo­go­diš­nja izlož­be­na sezo­na. O pos­ta­vu i auto­ri­ma govo­rio je kus­tos Mladen Lučić, dok je za uvod­ni govor bila zadu­že­na pro­čel­ni­ca Upravnog odje­la za kul­tu­ru i razvoj civil­nog druš­tva Grada Pule Emina Popović Sterpin.

- Iznimno mi je dra­go što veče­ras otva­ra­mo ovo­go­diš­nju izlož­be­nu sezo­nu Gradske gale­ri­je Pula baš s ovom izlož­bom dva mla­da od publi­ke i kri­ti­ke pre­poz­na­ta doma­ća kipa­ra, a to su Marko Človek i Rino Banko. Ovom izlož­bom želi­mo i kon­cep­tu­al­no uka­za­ti na neka­kav budu­ći put Gradske gale­ri­je, a to da želi­mo pred­stav­lja­ti ne samo već eta­bli­ra­ne hrvat­ske i svjet­ske umjet­ni­ke već želi­mo dati pri­li­ku i mla­dim umjet­ni­ci­ma koji su se u svom radu doka­za­li da se pred­sta­ve pul­skoj publi­ci, kaza­la je Popović Sterpin i pre­da­la riječ Lučiću.

- Rino Banko i Marko Človek su mla­di kipa­ri koji se veče­ras zajed­no pred­stav­lja­ju iz više raz­lo­ga. Išli su zajed­no u Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Puli, a potom i Akademiju pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci gdje su diplo­mi­ra­li kipar­stvo. Upravo je kipar­stvo ono što je pos­ljed­njih godi­na u nekom širem kon­tek­s­tu manj­ka­vo u likov­nom živo­tu Pule. Bilo je neka­ko na mar­gi­ni, nije se toli­ko izla­ga­lo, a možda su se upra­vo čeka­la ova dva mla­di­ća koji su svje­ži i ino­va­tiv­ni i tre­ti­ra­ju skul­p­tu­ru sva­ko na svoj način, kazao je Lučić.

On je dodao da osim gene­ra­cij­ske pri­pad­nos­ti pos­to­ji još jed­na slič­nost među auto­ri­ma, a to je nas­lov­ni zaziv proš­los­ti prem­da da oni nisu ana­hro­ni u svom radu ni u sti­lu ni u for­mi već su sasvim suvremeni.

- U svo­joj sekun­dar­noj nara­ci­ji Banko zazi­va proš­lost u geolo­škom smis­lu, a Človek na jedan huma­nis­tič­ki način. Rino Banko kre­će u obra­du kame­na iz nje­go­ve unu­traš­njos­ti – iz jez­gre i onih geolo­ških slo­je­va koji nam obič­no nisu poz­na­ti. On to čini jer ga zani­ma proš­lost, slo­je­vi­tost i jez­gra mate­ri­ja­la i na taj način nama otkri­va neke pri­rod­ne poja­ve koje su nam sakri­ve­ne i koje ne pre­poz­na­je­mo – usmje­ra­va nas na tu lje­po­tu i na etič­ki stav da se pri­ro­da mora nje­go­va­ti, a ne uni­šta­va­ti kao što sus­tav­no radi­mo već par deset­lje­ća i duže. On tu jez­gru kame­na želi ople­me­ni­ti i izlo­ži­ti u dru­ga­či­jem kon­tek­s­tu i u tome se vidi ta crta suvre­me­nos­ti. Postavlja željez­ne kons­truk­ci­je, suprot­stav­lja organ­ske for­me geome­trič­kim for­ma­ma, a svoj ruko­pis iska­zu­je u smis­lu malih kera­mič­kih eks­pre­siv­nih modu­la­ci­ja. Isto tako uka­zu­je na pove­za­nost kame­na i zem­lje – one ele­men­te od kojih je sve kre­nu­lo i od kojih smo de fac­to nas­li­je­di­li ono što i danas ima­mo, a što u stva­ri baš i ne želi­mo vidje­ti, odnos­no osta­je nam sakri­ve­no u našem kon­tek­s­tu živo­ta, teh­no­lo­gi­je i sve­ga osta­log, kazao je Lučić.

Za Človeka je kazao da govo­ri o zana­tu – kro­jač­kom obr­tu – koji mu nije stran pošto je nje­go­va obi­telj ima­la kro­jač­ku rad­nju u Švalbinoj ulici.

- On svo­je skul­p­tu­re radi u viso­ko poli­ra­no meta­lu i vrlo ih inven­tiv­no spa­ja s topli­nom tek­s­ti­la kon­fron­ti­ra­ju­ći sta­ro sa novim. Te tri skul­p­tu­re pos­tav­lje­ne su u ambi­jent koji doča­ra­va kro­jač­ku radi­oni­cu kak­vu su vodi­li nje­gov djed i nje­go­va baka i daje nam taj zaziv proš­los­ti koji nas pod­sje­ća da se nekad dru­ga­či­je živje­lo, kada je ljud­ska manu­fak­tu­ra bila cije­nje­na što je sa sobom nosi­lo jed­nu obi­telj­sku i soci­jal­nu topli­nu. Kao što Rino govo­ri da mora­mo živje­ti pri­rod­no, Marko govo­ri da živje­ti kao lju­di, huma­no i na tim prin­ci­pi­ma gra­di­ti i našu sadaš­njost, a bilo bi poželj­no i buduć­nost, zaklju­čio je Lučić.

Rino Banko rođen je 1994. u Puli, gdje je zavr­šio Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na 2012. godi­ne. Akademiju pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci, smjer kipar­stvo, zavr­ša­va 2018. godi­ne. Dobitnik je Rektorove nagra­de za izvr­s­nost te nagra­de Akademije za pos­tig­nu­ti uspjeh. Trenutno je asis­tent na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nost u Rijeci, na kate­dri za kipar­stvo. Aktivno sudje­lu­je u radu Centra za kera­mi­ku Quark pri ovoj Akademiji na istra­ži­va­nji­ma veza­nim za digi­tal­ne mode­le i 3D print u kera­mi­ci. Vodi i vlas­ti­ti umjet­nič­ki stu­dio u okvi­ru kojeg se bavi širo­kim spek­trom aktiv­nos­ti u podru­čju umjet­nos­ti i nje­ne pri­mje­ne. Izlagao je na 20-ak skup­nih i odr­žao četi­ri samos­tal­ne izlož­be te je sudje­lo­vao na više kolo­ni­ja i rezi­den­ci­ja. Realizirao je više kipar­skih pro­je­ka­ta koji su traj­no pos­tav­lje­ni u jav­nom pros­to­ru, dobit­nik je više nagra­da, a živi i radi u Rovinjskom selu.

Marko Človek rođen je u Puli 25. lis­to­pa­da 1993. gdje je zavr­šio Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na 2012. godi­ne. Diplomirao je na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti sve­uči­li­šta u Rijeci na odsje­ku kipar­stva 2019. godi­ne, na diplom­skoj godi­ni dodi­je­lje­na mu je nagra­da Akademije za pos­tig­nu­ti uspjeh. Izlagao je na pet samos­tal­nih te sudje­lo­vao na više grup­nih izlož­bi u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Autor je tri­ju skul­p­tu­ra koje su pos­tav­lje­ne u jav­ni pros­tor, sudje­lo­vao je na više umjet­nič­kih rezi­den­ci­ja i kolo­ni­ja u zem­lji i ino­zem­s­tvu, te je sudi­onik XIII. Trijenala hrvat­skog kipar­stva u Zagrebu. Dobitnik je više umjet­nič­kih nagra­da. Voditelj je i edu­ka­tiv­nih likov­nih radi­oni­ca te teča­je­va. Njegov je stva­ra­lač­ki inte­res usmje­ren pre­ma punoj plas­ti­ci i izra­ža­va­nju u raz­li­či­tim kipar­skim medi­ji­ma. Živi i radi u Puli.