Ivica Prtenjača gostovao na programu „Pula čita“ u Gradskoj knjižnici i čitaonici

28.04.2023.

Bogatstvo je moći čitati i imati pristup knjigama

• Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

• Književnik Ivica Prtenjača u sklo­pu pro­gra­ma nove mani­fes­ta­ci­je „Pula čita“ gos­to­vao je 26. trav­nja u Gradskoj knjiž­ni­ci i čita­oni­ci i odu­še­vio svo­jom jed­nos­tav­noš­ću, skrom­noš­ću i brit­kim humorom.

Ovaj se uva­že­ni pisac pri­je spi­sa­telj­ske kari­je­re bavio raz­nim pos­lo­vi­ma pa je tako već kao sred­njo­ško­lac oči­ta­vao bro­ji­la, radio kao pro­da­vač sla­do­le­da, skla­di­štar, gra­đe­vin­ski rad­nik, gale­rist, ser­vi­ser vatro­gas­nih apa­ra­ta, pa kas­ni­je i kao knji­žar, vodi­telj mar­ke­tin­ga pa čak i glasnogovornik…

„Bilo je tada pos­la, a ja sam već kao jako mlad htio zara­đi­va­ti i ima­ti vlas­ti­ti novac iako nije bilo neo­p­hod­no da radim. Ali kad sam si u Trstu vlas­ti­tim nov­cem mogao kupi­ti gar­de­ro­bu, bio sam jako pono­san“, ispri­čao je.

Iako tada nije pisao, odu­vi­jek je jako puno čitao pa je tako pro­či­tao sve knji­ge u škol­skoj knjiž­ni­ci, a mada nije volio uči­ti u ško­li je imao sve peti­ce i čes­to se izvu­kao „na foru“ zava­rav­ši pro­fe­so­re pri­ča­ju­ći im o ono­me što zna, a ne o ono­me što su ga pitali.

Početak pisanja u vojsci

U voj­s­ci je prvi put sjeo za pisa­ču maši­nu i napi­sao svo­je prve pje­sme koje je, na žalost izgu­bio. No shva­tiv­ši tada da ono što mis­li može sta­vi­ti na papir osje­ćao se dobro i napo­kon se mogao izra­zi­ti pa je nas­ta­vio s pisa­njem. „Poezija me nauči­la pisa­ti, prvi put sam je obja­vio u knji­zi „Pisanje oslo­ba­đa“, a tek nakon devet godi­na obja­vio je dru­gu knji­gu, „Slobodni odgoj““. Na pita­nje koja mu je naj­dra­ža nje­go­va knji­ga, odgo­vo­ra da je to uvi­jek ona zad­nja koju je napi­sao, tre­nut­no je to „Kino sloga“.

„Volim taj pro­ces kad nakon što dobi­jem ide­ju pišem, pa nas­ta­je knji­ga, a onda izla­zi i živi neki svoj život te pos­ta­je sva­či­ja. Tada nas­tu­pa praz­ni­na važ­na za idu­ću knji­gu“, govo­ri Prtenjača te napo­mi­nje kako je sva­ka knji­ga naj­bo­lje od ono­ga što je u tom tre­nut­ku mogao napisati.

Trenutno piše roman „Odeon“ koji se odvi­ja u Parizu gdje glav­ni lik odla­zi kao hrvat­ski knji­žev­nik i ondje odlu­či osta­ti. Priznaje da bi, iako su u nje­go­vim roma­ni­ma mahom dobri liko­vi, htio napi­sa­ti krva­vi tri­ler. Prtenjača sma­tra kako pisac nije „bez­az­le­na oso­ba“ s obzi­rom na to da stva­ra liko­ve i ula­zi u umo­ve čitatelja.

Već 11 godi­na Prtenjača radi i kao radij­ski vodi­telj Hrvatskog radi­ja gdje vodi emi­si­ju „Moj Izbor“ u kojoj u živo raz­go­va­ra s knji­žev­ni­ci­ma, reda­te­lji­ma, glumcima…

„Imao sam čast ugos­ti­ti i neke od div­nih lju­di koji više nisu među nama poput Mani Gotovac, Arsena Dedića, Predraga Lucića… Moji gos­ti sami bira­ju pje­sme koje se pušta­ju za vri­je­me emi­si­je, od tuda i njen naziv“, rekao je. Prtenjača vodi i emi­si­ju „Metofora“ u sklo­pu čita poezi­ju i za koju sam bira glazbu.

Piše brzo i lako

Govoreći o tije­ku pisa­nja Prtenjača je rekao kako se tu može pohva­li­ti jer roman napi­še za sve­ga tri tjedna.

„Poezija je nepre­dvi­di­va, nepo­ko­ri­va, deset godi­na sam skup­ljao mate­ri­jal za prvu zbir­ku“, rekao je. No roma­ne brzo i lako piše, par mje­se­ci ne radi pa kad mu se ide­ja iskris­ta­li­zi­ra ide­ja, na večer odla­zi u stu­dio van gra­da i tamo piše.

„Ondje mi je mir­no i toplo, sam sam… Napravim si kavu i oko 20 sati puštam glaz­bu i poči­njem čita­ti novi­ne. To se odu­ži do 22 sata pa ljut na sebe, kre­ćem s pisa­njem. Onda u sve­ga sat vre­me­na napi­šem pet kar­ti­ca tek­s­ta“, kaže Prtenjača te doda­je da kad se pos­ta­ve liko­vi pri­ča se piše sama.

„Pišem lako, toč­no znam što hoću i oko pono­ći već zavr­ša­vam s pos­lom“, dodaje.

Prtenjača sma­tra kako je bogat­stvo moći čita­ti i ima­ti pris­tup knji­ga­ma: „Veliko je to bogat­stvo, kao da mogu živje­ti više života.“

Za čita­nje bi pre­po­ru­čio mno­go toga, od poezi­je Danijela Dragojevića i Marka Pogačara do ruskih kla­si­ka i Krleže.