Projekcija filma „La strada“ Federica Fellinija u Klubu Pulske filmske tvornice

B. V.

05.04.2023.

Projekcija remek-dje­la Federica Fellinija, ale­go­rij­skog fil­ma poeti­ke neo­re­ali­za­ma duše „La stra­da“ koji pri­ka­zu­je odnos izme­đu gru­bog sna­ga­to­ra i pros­to­duš­ne dje­voj­ke dok nomad­ski izvo­de cir­ku­sku pred­sta­vu, na pro­gra­mu je Kluba Pulske film­ske tvor­ni­ce u čet­vr­tak, 6. trav­nja s počet­kom u 20 sati.

Zavaravajuće jed­nos­tav­na poetič­na baj­ka, dje­lo izra­že­ne huma­nis­tič­ke dimen­zi­je i broj­ne sim­bo­li­ke ozna­ča­va Fellinijev kraj s neo­re­aliz­mom – teškom ško­lom koja je domi­ni­ra­la tali­jan­skom kine­ma­to­gra­fi­jom nakon Drugog svjet­skog rata. Započinje svoj dru­gi cik­lus neo­ra­liz­ma duše i tako­zva­nih fil­mo­va iskup­lje­nja, u koji­ma neo­re­alis­tič­ke ele­men­te malih lju­di, siro­maš­tva i zapu­šte­ne pro­vin­ci­je nado­gra­đu­je psi­ho­lo­škim i mora­lis­tič­kim opser­va­ci­ja­ma što iza­zi­va ani­mo­zi­tet mar­k­sis­tič­kih kri­ti­ča­ra nak­lo­nje­nih soci­jal­noj tematici.

Prije pro­jek­ci­je film će naj­a­vi­ti, a pos­li­je pro­jek­ci­je će s publi­kom film ana­li­zi­ra­ti vodi­telj Kluba PFT‑a Marko Zdravković-Kunac.

„Grubi Zampano ulič­ni je zabav­ljač koji Italijom putu­je na svom moto­cik­lu i publi­ku zabav­lja kao sna­ga­tor koji trga lan­ce sve­za­ne na nje­go­vim prsi­ma. Kad odlu­či svo­ju toč­ku pro­ši­ri­ti i uči­ni­ti je atrak­tiv­ni­jom, Zampano od siro­maš­ne samo­hra­ne maj­ke s mno­go dje­ce za deset tisu­ća lira otku­pi mla­du, dobro­duš­nu i ne oso­bi­to bis­tru, ali vese­lu i nepo­prav­lji­vo opti­mis­tič­nu dje­voj­ku Gelsominu. Ona će smjes­ta dobi­ti ulo­gu kla­una i naj­av­lji­va­ča Zampanovih nas­tu­pa, a dok budu puto­va­li od gra­da do gra­da, izme­đu pris­tu­pač­ne Gelsomine i otre­si­tog Zampana razvit će se neo­bi­čan odnos. Kad nju jed­nom ozbilj­no povri­je­di nje­go­va gru­bost i odboj­nost, Gelsomina će pobje­ći te naići na zabav­lja­ča Mattu, Zampanova kon­ku­ren­ta koji ga čes­to pro­vo­ci­ra“, piše u opi­su filma.

Federico Fellini tali­jan­ski je sce­na­rist i reda­telj, rođen 1920. u obi­te­lji iz sred­nje kla­se sa četve­ro dje­ce, a ško­lo­vao se u kato­lič­kom inter­na­tu. Godine 1938. dola­zi u Firencu na stu­dij pra­va, no usko­ro se pre­us­mje­ra­va na crta­nje kari­ka­tu­ra, stri­po­va i novi­nar­ski rad. Iduće godi­ne seli u Rim i upi­su­je fakul­tet tek da izbjeg­ne slu­že­nje voj­nog roka, a 1940. poči­nje pisa­ti gego­ve i tek­s­to­ve za film. Za reda­te­lja Roberta Rossellinija tije­kom 1945. i 1946. radi kao kos­ce­na­rist i asis­tent. Na fil­mu debi­ti­ra kore­ži­jom fil­ma Svjetlosti vari­je­tea (Luci del vari­età, 1950). U to vri­je­me jav­lja se novi film­ski trend nazvan neo­re­ali­zam duše (fil­mo­vi poeti­ke neo­re­aliz­ma, ali sa psi­ho­lo­ško-moral­nom tema­ti­kom), čiji je jedan od istak­nu­ti­jih pred­stav­ni­ka Fellini. Njegov prvi samos­tal­no reži­ra­ni film je kome­di­ja Bijeli šeik (Lo sce­ic­co blan­co, 1952), a film Dangube (I vitel­lo­ni, 1953) nagra­đen je Srebrnim lavom na film­skom fes­ti­va­lu u Veneciji 1953. godi­ne. Istu nagra­du dobio je i idu­će godi­ne za film Ulica (La stra­da, 1954), koji ga pot­vr­đu­je kao među­na­rod­no priz­na­ta i hva­lje­na reda­te­lja. Bio je četi­ri puta nomi­ni­ran za Oskara u kate­go­ri­ji naj­bo­ljeg stra­nog fil­ma i sva­ki puta je osvo­jio nagra­du. Radi se o fil­mo­vi­ma Ulica (1954), Cabirijine noći (Le not­ti di Cabiria, 1957), 8½ (1963) i Amarcord (1973). Ostali važ­ni­ji fil­mo­vi su Slatki život (La dol­ce vita, 1960) koji je osvo­jio Zlatnu pal­mu, Cannes 1960, te Giulietta i duho­vi (Giulietta degli spi­ri­ti, 1965), Satyricon (1969), Rim (Roma, 1972), Grad žena (La cit­tà del­le don­ne, 1980), Plovi brod (E la nave va, 1983).

Program je reali­zi­ran u surad­nji s film­skom edu­ka­cij­skom plat­for­mom European Film Factory. Program Kluba Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Grad Pula, Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni cen­tar i Zaklada Kultura nova.