16. Monte Librić: Predstavljena slikovnica Vibora Juhasa i Vanje Marković „Ema je sama“

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

24.05.2023.

Na 16. Festivalu dje­čje knji­ge, Monte Librić, 23. svib­nja pred­stav­lje­na je sli­kov­ni­ca pul­skog dvoj­ca, Vibora Juhasa i Vanje Marković, „Ema je sama“. Riječ je o bra­tu i ses­tri koji­ma je ovo tre­ća zajed­nič­ka sli­kov­ni­ca, nakon knji­ga „Strahosmijeh“ i „Ponoć u par­ku 52“.

Juhas je pri­čao o sli­kov­ni­ci pred sto­ti­njak zna­ti­želj­nih mali­ša­na i pod vod­stvom Ivanke Mazurkijević kojoj nije nedos­ta­ja­lo ška­klji­vih pita­nja i duho­vi­tih pro­vo­ka­ci­ja. Juhas je ilus­tra­tor, glaz­be­nik, autor doku­men­tar­nih, krat­kih i ani­mi­ra­nih fil­mo­va, autor pla­ka­ta, džinglova…

Mazurkijević je kons­ta­ti­ra­la da ono što zasi­gur­no nije – jest bicik­list s obzi­rom na to da je zbog pada pri­li­kom vož­nje ozli­je­dio nogu i na pozor­ni­cu došao sa šta­ka­ma. Dotaknuli su se i samo­će, čita­nja, puberteta…

Na kra­ju su ga izne­na­di­li pušta­njem pje­sme nje­go­va ben­da TutanKhamon Space Machine koji je klin­ce dig­nuo na noge.

Dug period do realizacije

U raz­go­vo­ru nakon pro­mo­ci­je Juhas nam je rekao kako je ide­ja za sli­kov­ni­cu doš­la pri­je otpri­li­ke sedam godina.

„Počeo sam crta­ti Emu koja se tada zva­la Rose i sama ide svi­je­tom tra­že­ći druš­tvo za igru, no ne nala­zi ga. Nisam znao što ni kako dalje, ali sam sve pre­nio Vanji u želji da osmis­li što će se dalje doga­đa­ti. Ona je to, svoj­stve­no sebi, uči­ni­la za sve­ga par dana te napi­sa­la pri­ču, no meni je onda tre­ba­lo još vre­me­na za napra­vi­ti ilus­tra­ci­je“, ispri­čao je.

Bio je spor zbog broj­nih pos­lo­va koje ima, a kako kaže dono­se mu kruh na stol, pa je sli­kov­ni­ca čeka­la na svo­je ilus­tra­ci­je, a kad bi konač­no kre­nuo radi­ti nije mu se svi­đao smjer u kojem ide i sva­ki put bi kre­tao ispočetka.

„Tako je nekih osam ver­zi­ja Eme naprav­lje­no pri­je ove, dok nisam našao nešto što sam odra­dio iz prve i napo­kon bio zado­vo­ljan“, rekao nam je Juhas.

Ema je ose­bu­jan lik, poma­lo je neo­bič­na, a iako je sama to joj ne sme­ta. Ipak, tra­ži oso­be koje sret­ne putem da se igra­ju s njom neke nje­ne poma­lo eks­tra­va­gant­ne igre koje ni odras­li­ma, ni mla­đi­ma, nisu zanimljive.

„Zanimaju je neke dru­ge stva­ri ili je odba­cu­ju na teme­lju nje­nog izgle­da, fri­zu­re, odje­će… Nju to ne sme­ta i tra­ži dalje, iako joj nije jas­no što to lju­di­ma sme­ta kod nje“, pojaš­nja­va Juhas.

Na kra­ju je rekao kako je povra­tak Librića u Circolo pun pogo­dak: „Klincima je to oči­to fali­lo, ja sam bio jučer na otvo­re­nju i danas ovdje imao pro­mo­ci­ju, oni su baš sret­ni, sura­đu­ju, pita­ju, igra­ju se, dru­že i sva­ka čast vodi­te­lji­ca­ma Ivanki Mazurkijević i Sedini Cerovac koje to odra­đu­ju odlič­no, pri­pre­ma­ju se i stal­no osmiš­lja­va­ju nešto novo pa je sva­ka pro­mo­ci­ja drugačija“.