„Otkrijte Istru očima umjetnika“

Predotvaranje 4. Bijenala industrijske umjetnosti u Malom rimskom kazalištu

Tekst Paola ALBERTINI • Fotografije Boris VINCEK

13.05.2023.

• Pulski dio pro­gra­ma ovo­go­diš­njeg, čet­vr­tog po redu Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti, otvo­ren je 12. svib­nja u Malom rim­skom kaza­li­štu. Svečano otvo­re­nje u labin­skoj Lamparni na pro­gra­mu je u subo­tu, 13. svib­nja s počet­kom u 19. sati, dok će na Pijacalu u 21 sat, osni­vač ben­da Einstürzende Neubauten FM Einheit (Mufti) izves­ti show nas­lov­ljen “record, rewind, stop, play fast forward”.

U sklo­pu Bijenala 29 među­na­rod­no afir­mi­ra­nih umjet­ni­ka izla­že na 18 loka­ci­ja u Istri i Rijeci. Arheološki muzej Istre jedan je od part­ne­ra čet­vr­tog Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti, koje se odr­ža­va pod nazi­vom „Krajobrazi želje“.

Dean Zahtila iz Labin Art Expressa uoči otva­ra­nja izra­zio je zado­volj­stvo što se ono odr­ža­va upra­vo u novo obnov­lje­nom Malom rim­skom kaza­li­štu, nagla­siv­ši da je ono naj­ve­će i naj­zah­tjev­ni­je do sad – po pro­duk­ci­ji, finan­cij­ski i logistički.

„Ukupno smo mora­li dopre­mi­ti 200 tona kame­nih blo­ko­va za tri ins­ta­la­ci­je, 30 tona beto­na i dvi­je diza­li­ce po sto tona i par manjih diza­li­ca te 20 kami­ona. Konačno smo pos­ti­gli da indus­tri­ja bude dio bije­na­la“, zaklju­čio je.

Napomenuo je da se Bijenale orga­ni­zi­ra u surad­nji s Arheološkim muze­jom Istre, Galerijom Cvajner i Muzejom suvre­me­ne umjet­nos­ti u Rijeci.

Ravnatelj Arheološkog muze­ja Darko Komšo istak­nuo je da su rado pri­hva­ti­li surad­nju s Labin Art Expressom. „Zašto Arheološki muzej Istre? Ima li bolje stva­ri od dija­lo­ga neče­ga sta­rog i neče­ga novog? Mi smo na pra­po­čet­ku stva­ri, a na ple­ći­ma sta­rih divo­va leži suvre­me­na umjet­nost. Na trza­vi­ca­ma izme­đu sta­rog, novog i suvre­me­nog se doga­đa­ju vje­ro­jat­no i naj­bo­lje stva­ri“, rekao je te naj­a­vio izlož­be u Augustovom hra­mu i Galeriji Amfiteatar.

U Augustovom hra­mu izlo­že­ne su skul­p­tu­re od pra­ši­ne Sonie Leimer, a u Arenislike Wernera Feiersingera iz Austrije. Na Forumu su, pak pos­tav­lje­ne skul­p­tu­re tur­skog kon­cep­tu­al­nog umjet­ni­ka i kipa­ra Seckina Prima, u Flacijusovo izla­že Tatjana Gromača, u tor­nju Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre Marko Pogačnik, u Cvajneru Fernanda Figueiredo, u Luci Pula Lara Armarcegui, a u res­ta­uran­tu Amfiteatara, Sandra Knecht.

„Drago mi je da je Arheološki jedan od doma­ći­na rada Josepha Kosutha i nadam, se da ćemo na Bijenalu sura­đi­va­ti i u buduć­nos­ti“, izja­vio je Komšo.

Jedan od kus­to­sa Bijenala, Christoph Doswald, odu­šev­ljen Malim rim­skim kaza­li­štem, istak­nuo je kako je Kosuth poz­na­ti kon­cep­tu­al­ni umjet­nik te zahva­lio orga­ni­za­to­ri­ma na pozivu.

„29 umjet­ni­ka sa svih podru­čja reflek­ti­ra­ti će svo­je rado­ve i saz­na­ti mogu li tran­sfor­mi­ra­ti pros­tor“, naj­a­vio je te izja­vio kako video zid sim­bo­lič­no odva­ja Arheološki muzej od Malog rim­skog kaza­li­šta. Ondje se, nakon otvo­re­nja, mogao vidje­ti video rad ame­rič­kog umjet­ni­ka Josepha Kosutha koji je razvio novu site – spe­ci­fic ver­zi­ju svo­je seri­je rado­va „Egzistencijalno vri­je­me“ za veli­ki LED ekran Malog rim­skog kazališta.

„Otkrijte Istru kroz oči umjet­ni­ka“, tim je rije­či­ma Doswald pozvao publi­ku na fan­tas­tič­nu među­na­rod­nu izložbu.

Bijenale je otvo­ri­la grad­ska pro­čel­ni­ca za kul­tu­ru i razvoj civil­nog druš­tva, Emina Popović Sterpin izra­ziv­ši nadu da će se gos­ti vra­ti­ti i radi­ti još ovak­vih projekata.

Dodala je kako je Grad ove godi­ne odlu­čio još jače podu­pri­je­ti Bijenale jer tak­vi pro­jek­ti poka­zu­ju kako se uz inter­ven­ci­ju mogu mije­nja­ti grad­ske vizure.

Radovi izlo­že­ni u Puli

Jedan od pioni­ra kon­cep­tu­al­ne umjet­nos­ti, Joseph Kosuth, razvio je novu, site-spe­ci­fic ver­zi­ju svo­je seri­je rado­va „Egzistencijalno vri­je­me“ za veli­ki LED ekran Malog rim­skog kaza­li­šta. Kosuth, koji se u kas­nim šez­de­se­tim godi­na­ma proš­log sto­lje­ća počeo bavi­ti jezi­kom i stra­te­gi­jom pri­sva­ja­nja, oda­brao je 48 tek­s­tu­al­nih cita­ta, koji se refe­ri­ra­ju na istar­ski polu­otok i jadran­ski kul­tur­ni pros­tor. Na pri­mjer: „Vorrei sape­re se, tenen­do­mi vivo, truf­fo la vita o la mor­te“ (“Želio bih zna­ti, odr­ža­va­ju­ći se na živo­tu, varam li život ili smrt”). Ovaj citat Itala Sveva, pis­ca iz Trsta, utje­lov­lju­je višes­tru­ke dimen­zi­je kul­tur­ne, poli­tič­ke, druš­tve­ne i gos­po­dar­ske dis­lo­ci­ra­nos­ti u Istri.

Izložene u Augustovom hra­mu, skul­p­tu­re od pra­ši­ne Sonie Leimer bave se čes­ti­ca­ma pra­ši­ne pro­na­đe­nim u Puli. U surad­nji s Prirodoslovnim muze­jom u Beču, pri­kup­lje­na je pra­ši­na ana­li­zi­ra­na mikro­sko­pom. Unutar uzor­ka bilo je umjet­nih zrna­ca indus­trij­skog pori­jek­la, kao i koz­mič­ke zvjez­da­ne pra­ši­ne. Dok umjet­ne čes­ti­ce govo­re o indus­trij­skoj povi­jes­ti gra­da, zvjez­da­na pra­ši­na nas­ta­la je tije­kom dugog puto­va­nja kroz sve­mir i Zemljinu atmo­sfe­ru. Autoričine bron­ča­ne i alu­mi­nij­ske skul­p­tu­re čine dos­tup­nim nešto što je izrav­no pove­za­no s gra­dom, a ina­če je nevid­lji­vo. U Augustovom hra­mu ova uve­ća­na zrn­ca pra­ši­ne stu­pa­ju u dija­log s arhi­tek­tu­rom te pove­zu­ju grad Pulu i nje­nu indus­trij­sku povi­jest s čis­tim, bes­kraj­nim pros­trans­tvom svemira.

U Galeriji Amfiteatar izla­že aus­trij­ski autor Werner Feiersinger. Precizno pro­ma­tra­nje svi­je­ta stva­ri poče­tak je svih umjet­nič­kih ras­pra­va koje ovaj umjet­nik nas­to­ji otvo­re­no vodi­ti u svim smje­ro­vi­ma. Njegova je per­s­pek­ti­va deset­lje­ći­ma uvjež­ba­va­na na moder­nis­tič­kom voka­bu­la­ru, ali i na este­ti­ci povi­jes­ti umjet­nos­ti koja seže još dalje u proš­lost. Feiersinger je zain­te­re­si­ran za otkri­va­nje i uspos­tav­lja­nje veza koje vri­je­de kroz epo­he. Od pro­lje­ća 2022. godi­ne pro­pu­to­vao je istar­ski polu­otok u neko­li­ko navra­ta, i na tim izle­ti­ma ispi­ti­vao indus­trij­ske inter­ven­ci­je, struk­tu­re, arhi­tek­tu­ru i ruše­vi­ne, te pro­ma­trao nji­hov odnos s topo­graf­skim okvi­rom. U Feiersingerovom cik­lu­su foto­gra­fi­ja vidi­mo i pre­poz­na­je­mo ruše­vi­ne futu­ris­tič­kih uto­pi­ja, pro­pa­da­nje jugos­la­ven­skog bru­ta­liz­ma, frag­men­te infras­truk­tu­re uni­šte­ne ratom ili nema­rom, pos­lje­di­ce glo­ba­li­zi­ra­nog kapi­ta­liz­ma i pos­lje­di­ce isko­ri­šta­va­nja pri­ro­de tije­kom tisuć­lje­ća. Rezultat je arhi­va sli­ka čija melan­ko­lič­na sna­ga i umjet­nič­ki inten­zi­tet vra­ća­ju istar­skom kra­jo­bra­zu ener­gi­ju i gra­vi­ta­ci­ju koju je izgu­bio kroz gos­po­dar­sku eksploataciju.

Sve su izlož­be, kao i rad Josepha Kosutha, jav­nos­ti dos­tup­ne do 30. lipnja.

Izložbe će se moći raz­gle­da­ti u redov­no rad­no vri­je­me izlož­be­nih pros­to­ra, a Kosuthova inter­ven­ci­ja na ekra­nu Malog rim­skog kaza­li­šta samo uz pret­hod­nu najavu.