(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Dramski studio Umag s predstavom „Svinje“ otvara ovogodišnji festival Zlatni lav

• Ovogodišnji, 24. Međunarodni fes­ti­val komor­nog teatra Zlatni lav otva­ra pred­sta­va „Svinje“ Tomislava Zajeca u pro­duk­ci­ji Dramskog stu­di­ja Umag u pone­dje­ljak, 19. lip­nja u 21 sat, u uma­škom kaza­li­štu Antonio Coslovich. Radi se o prvoj „puno­krv­noj“ pred­sta­vi u pro­duk­ci­ji Dramskog stu­di­ja Umag koji je osno­van pri­je tri godi­ne i u kojoj igra­ju Luana Kličić i Caterina Vižintin, a ins­pi­ci­jent i vodi­telj pred­sta­ve je Sven Begić. Od mla­dih glu­mi­ca i vodi­te­lja prvo smo htje­li doz­na­ti o život­nom, pro­fe­si­onal­nom i umjet­nič­kom putu koji ih je doveo do sudje­lo­va­nja u radu Dramskog stu­di­ja Umag.

Caterina Vižintin kaže da je od male­na volje­la kaza­li­šte, a prvens­tve­no glu­mač­ki dio tog pos­la. Kao malu su je rodi­te­lji upoz­na­li s ovim čudes­nim svi­je­tom te vodi­li na raz­ne pred­sta­ve. Malo po malo joj se kaza­li­šte poče­lo uvla­či­ti pod kožu i brzo je pos­ta­lo dio nje. Sama glu­ma pos­ta­la je način opu­šta­nja za nje­no tije­lo i um.

- Mogućnost da pre­uz­me­mo oso­bi­ne raz­nih liko­va koje glu­mi­mo daju poseb­nu čar i fas­ci­na­ci­ju. Pohađala sam neko­li­ko dram­skih gru­pa, radi­oni­ca i bila aktiv­na na tom polju. U osnov­noj ško­li sam sudje­lo­va­la više puta na LIDRANO‑u te ima­la jako dobre rezul­ta­te, među­tim jezič­na bari­je­ra je čes­to bila pre­ve­li­ka pre­pre­ka za neki veći uspjeh na natje­ca­nju, obzi­rom da mi je tali­jan­ski mate­ri­nji jezik te sam tada i poha­đa­la tali­jan­sku osnov­nu ško­lu. Nakon sred­nje ško­le kako to čes­to biva ipak sam se odlu­či­la na dru­gi put te upi­sa­la Pravni fakul­tet u Trstu umjes­to Akademije dram­ske umjet­nos­ti, kaže Vižentin.

No i dalje ju je taj svi­jet vukao k sebi, ali isklju­či­vo kao gle­da­te­lja. Prije toč­no tri godi­ne život joj je ipak pru­žio pri­li­ku ostva­re­nja tog sna i to baš u nje­nom gradu.

- Grad Umag je obja­vio poziv na audi­ci­ju za upi­se u Dramski stu­dio pod vod­stvom Maestra Damira Zlatara Freya. U počet­ku nisam bila toli­ko sigur­na u sebe jer je ipak bilo proš­lo dos­ta godi­na od mog zad­njeg nas­tu­pa, a zna­la sam da je Dramski stu­dio ozbilj­na stvar, a ne kla­sič­na dram­ska gru­pa. Na kra­ju sam se ipak odlu­či­la da ću poku­ša­ti pomak­nu­ti svo­je gra­ni­ce zone kom­fo­ra i rek­la sam sama sebi „Idi, sli­je­di svo­je sno­ve“!, poru­ču­je Vižentin.

Luana Kličić je tako­đer od male­na poka­zi­va­la nak­lo­nost i lju­bav pre­ma izved­be­nim umjet­nos­ti­ma. Filmovi, seri­je, kaza­li­šte, radio, ples, hos­ting, glaz­ba, showbizz… sve su to inte­re­si koji ju pra­te još iz dje­tinj­stva kada je do kas­nih sati zna­la zna­ti­želj­no pra­ti­ti rad glu­ma­ca, vodi­te­lja, ple­sa­ča, pje­va­ča, a onda bih stav­lja­la budi­li­cu u pet uju­tro za uče­nje jer ju je čekao ispit u školi.

- Odrastajući u malom gra­du u srcu Istre, moguć­nos­ti su tada bile ogra­ni­če­ne, no ono što je bilo dos­tup­no da bi zado­vo­lji­lo moje inte­re­se, bio je ples. Ples je pro­žet kroz moj život od malih nogu do danas pa sam se pos­ljed­njih godi­na upus­ti­la i u svi­jet kore­ogra­fi­ra­nja. Stoga, nisam sekun­de dvo­ji­la ni pri pri­ja­vi u Dramski stu­dio. Ispunila sam pri­jav­ni­cu odmah. Zahvalna sam na putu u kojem danas mogu biti ple­sa­či­ca ili kore­ograf­ki­nja, sutra vodi­te­lji­ca, a pre­ko­su­tra napo­kon i glu­mi­ca. Ta su podru­čja vrlo pove­za­na i sva­ka novos­te­če­na vje­šti­na u jed­nom podru­čju, ispre­pli­će se s onim dru­gim, kao da sla­žem puzz­le. To ispu­nja­va moje srce i dušu, kaže Kličić.

Angažman u Dramskom stu­di­ju za nju je tran­sfor­ma­cij­sko iskus­tvo. Njime se upus­ti­la u dub­lje istra­ži­va­nje svi­je­ta glu­me. Prije sve­ga, Studio sma­tra plat­for­mom za razvoj pro­fe­si­onal­nih vje­šti­na. Kroz redo­vi­te pro­be s vodi­te­ljem, pred­sta­ve i surad­nju s dru­gim umjet­ni­ci­ma, razvi­ja­ju glu­mač­ki talent, rad na scen­skom izri­ča­ju i upoz­na­ju se s raz­li­či­tim aspek­ti­ma kaza­liš­ne pro­duk­ci­je. To im je izu­zet­no koris­no za dalj­nje ambi­ci­je kako u podru­čju glu­me, tako i dru­gih umjet­nič­kih disciplina.

- Osim toga, Studio je naš pros­tor za eks­pe­ri­men­ti­ra­nje, istra­ži­va­nje raz­li­či­tih pris­tu­pa glu­mi i izra­ža­va­nju vlas­ti­te umjet­nič­ke vizi­je. Kroz rad na sce­na­ma i inter­pre­ta­ci­ju liko­va imam osje­ćaj da razvi­jam svoj umjet­nič­ki izri­čaj i otkri­vam neke nove aspek­te svo­je kre­ativ­nos­ti. Voljela bih istak­nu­ti i osob­ni razvoj jer je rad u Dramskom stu­di­ju za mene jedan od većih zalo­ga­ja. Kada kažem da je Studio moj psi­ho­te­ra­pe­ut, zais­ta to mis­lim. Puno koč­ni­ca tre­ba otpus­ti­ti, s puno se stra­ho­va poz­dra­vi­ti, ego lomi­ti, a samo­po­uz­da­nje gra­di­ti. Svakako, pro­la­zi­mo kroz tre­nut­ke koji obo­ga­ću­ju naš život i poma­žu nam u razu­mi­je­va­nju sebe i dru­gih. No narav­no, sva­ki poje­di­nac će ima­ti jedins­tve­no iskus­tvo ovis­no o vlas­ti­tim cilje­vi­ma, talen­ti­ma i tru­du koji su ulo­že­ni u rad, isti­če Kličić.

Sven Begić opi­su­je da je u užur­ba­nim život­nom sti­lo­vi­ma i svi­je­tu puno­me mate­ma­ti­ke i ana­li­ti­ke u koje­mu je gene­ral­no sve crno, bije­lo i sivo tra­gao za boja­ma i magi­jom koje uljep­ša­va­ju život i čine ga kompletnijim.

- Kroz tu potra­gu sam shva­tio da umjet­nost koja mene zani­ma je glu­ma i teatar i pri­lič­no spon­ta­no mi je to ušlo u život kroz Dramski stu­dio Umag, kaže Begić.

Od prezentacije do punokrvne kazališne produkcije

Rad mla­dih glu­mi­ca Luane Kličić i Caterine Vižintin u Dramskom stu­dio pred­stav­ljen je publi­ci 2021. godi­ne kada su odglu­mi­le frag­men­te iz Euripidove dra­me “Elektra” u tri kate­go­ri­je: vjež­be iz radi­ofo­ni­je, vjež­be iz film­ske radi­oni­ce i vjež­be iz dram­ske igre. Ove se godi­ne pred­stav­lja­ju s kom­plet­nom pred­sta­vom „Svinje“ Tomislava Zajeca. Od pre­zen­ta­ci­je do puno­krv­ne kaza­liš­ne pro­duk­ci­je veli­ki je korak napri­jed pa smo htje­li doz­na­ti kako doživ­lja­va­ju ovaj iza­zov i u koli­koj se mje­ri raz­li­ku­je od nji­ho­vog dosa­daš­njeg iskus­tva na kaza­liš­nim daskama?

- Kada se pre­la­zi s pre­zen­ta­ci­je na puno­krv­nu kaza­liš­nu pro­duk­ci­ju, to pred­stav­lja zna­ča­jan korak napri­jed u pro­fe­si­onal­nom i umjet­nič­kom razvo­ju. Izazov koji dono­si tak­va pro­duk­ci­ja je uzbud­ljiv, ali isto­vre­me­no zah­tje­van. Ponajprije, “Elektra” i “Svinje” su dva raz­li­či­ta tipa teatra. „Elektra“ je dra­ma odnos­no grč­ka tra­ge­di­ja, a „Svinje“ igra­mo u gro­te­ski. Svaki od ovog tipa teatra ima svo­je zako­ni­tos­ti i vlas­ti­te, pot­pu­no dru­ga­či­je svje­to­ve, kaže Kličić.

Predstava je zah­ti­je­va­la dugo­traj­ni­ju pri­pre­mu, kon­ti­nu­ira­ni anga­žman i inten­ziv­ni­je pro­be nego tada frag­men­ti. U “Elektri” je odi­gra­la krat­ku sce­nu u ulo­zi Elektre i dio u ulo­zi nje­zi­ne maj­ke Klitemnestre, dok je u “Svinjama” Ibru od počet­ka do kra­ja. Dakle, jav­lja se neka vrsta “suv­las­niš­tva” nad likom.

- Trebala sam pro­du­bi­ti svo­je razu­mi­je­va­nje Ibru, istra­ži­ti nje­zi­ne emo­ci­je, moti­va­ci­je i unu­tar­nje suko­be na dub­ljoj razi­ni. To zah­ti­je­va veću posve­će­nost karak­te­ri­za­ci­ji lika i nje­go­ve psi­ho­lo­gi­je kako bih uspje­la pru­ži­ti što uvjer­lji­vi­ji pri­kaz. Korak napri­jed dogo­dio se i u surad­nič­kom seg­men­tu. Koordinacija s osta­lim sudi­oni­ci­ma pos­ta­je ključ­ni ele­ment uspješ­ne izved­be za koju su podjed­na­ko važ­ni svi čla­no­vi Studija i kana­li koji­ma se dola­zi do jed­ne kohe­rent­ne i uskla­đe­ne izved­be. Od reži­je, glu­ma­ca do sce­no­gra­fi­je, izbo­ra rek­vi­zi­ta, kos­ti­ma, teh­nič­ke podr­ške, glaz­be,  svje­tla. Ovaj smo put kroz sve ove dije­lo­ve i izbo­re pro­la­zi­li zajed­no. Također, na našoj pre­mi­je­ri ovo­ga puta oče­ku­je­mo i broj­ni­ju, raz­no­vr­s­ni­ju publi­ku. Sada smo sprem­ni­ji i zre­li­ji za oslu­ški­va­nje nji­ho­vih reak­ci­ja i stva­ra­nje zajed­nič­ke ener­gi­je na rela­ci­ji publi­ka-glum­ci, kaže Kličić.

Vižentin napo­mi­nje da za raz­li­ku od prvog doti­ca­ja s publi­kom tije­kom ispit­ne pred­sta­ve gdje su pri­ka­za­le frag­men­te Euripidove dra­me “Elektra” ovaj put je iza­zov bio veći.

- Sve to što nas je Maestro Damir Zlatar Fray naučio zad­nje tri godi­ne pos­ta­lo je real­no, sve ono što smo u teori­ji zna­li, sada je pos­ta­la prak­sa, živa mate­ri­ja. Euripidova dra­ma “Elektra” je isto narav­no bila iza­zov sama po sebi, ali ovo je prva cje­lo­vi­ta pro­duk­ci­ja koja ima svoj poče­tak i kraj. Ovaj smo put kao stu­den­ti proš­li uži­vo sve situ­aci­je koje pro­la­ze pro­fe­si­onal­ni kaza­liš­ni glum­ci. Od čitač­kih pro­ba, razu­mi­je­va­nje tek­s­ta, duh pred­sta­ve, sam duh i um liko­va do uče­nja dugog tek­s­ta, reži­ra­nja itd. Izazov je bio velik, ozbi­ljan te kao i sve u živo­tu imao je narav­no svo­je uspo­ne i pado­ve, ali na kra­ju se ispla­ti­lo. Mislim da može­mo svi biti zado­volj­ni i ispu­nje­ni, kaže Vižentin.

Zanimljiv je i raz­log zbog kojeg su se na Zlatnom lavu odlu­či­li pred­sta­vi­ti sa „Svinjama“

- Uz raz­go­vo­re s našim maes­trom i men­to­rom Damirom Zlatarom Freyom, doš­li smo do spoz­na­je da je našem glu­mač­kom i kre­ativ­nom razvo­ju tre­nut­no prik­lad­no kaza­li­šte gro­te­ske, te da će nam ono mno­gi pru­ži­ti. Što se tiče oda­bi­ra dje­la koje bi igra­li, dali smo pred­nost novoj hrvat­skoj dra­ma­ti­ci i Zajecovim „Svinjama“. Izazovi koji su nam se pred­stav­lja­li na našem putu kroz razvoj pred­sta­ve su leža­li u srži kaza­li­šta gro­te­ske. Izazovi su gene­ral­no leža­li u potra­zi za pomak­nu­tim sta­njem unu­tar liko­va, te nači­nu na koji ćemo karak­te­ri­zi­ra­ti liko­ve i doves­ti ih na daske, kaže vodi­telj i ins­pi­ci­jent Begić.

Upoznavanje novog kazališnog žanra

Kličić napo­mi­nje da je im je prvi motiv bio upoz­na­va­nje nekog novog kaza­liš­nog žan­ra. O gro­te­ski su slu­ša­li na pro­ba­ma i pre­da­va­nji­ma, no rijet­ko su ima­li pri­li­ke gle­da­ti taj tip teatra.

- Razmišljali smo i o doma­ćem auto­ru pa je izbor pao na Zajeca s obzi­rom na tre­nut­nu pos­ta­vu Dramskog stu­di­ja – kole­gi­ce Caterine Vižintin i mene. Dvije ses­tre odnos­no, dvi­je žen­ske ulo­ge – Ibru i Malu Ibru, čini­le su nam se kao dobro rje­še­nje. Što se tiče iza­zo­va u pos­tav­lja­nju pred­sta­ve na sce­nu, mno­go je tu fak­to­ra uklju­ču­ju­ći samu pri­ro­du pred­sta­ve, stil, tema­ti­ku, glu­mač­ke zah­tje­ve i teh­nič­ke aspek­te pro­duk­ci­je. U počet­ku još nes­vjes­ne, no vrlo brzo shva­ti­le smo koli­ko je gro­te­ska teška pa je tako prvi veli­ki iza­zov bio samo shva­ća­nje ovog sti­la. Dakle, nor­mal­no više ne pos­to­ji. Ulaziš u svi­jet pomak­nu­tog, na tre­nut­ke apsurd­nog, dru­ga­či­jeg od nor­mal­nog. Sve se odvi­ja u nekoj dru­goj dimen­zi­ji. Od nači­na govo­ra, kre­ta­nja, smi­ja­nja, pla­ka­nja, faci­jal­nih eks­pre­si­ja, mimi­ke, pojaš­nja­va Kličić.

Kod inter­pre­ta­ci­je tak­vog tek­s­ta potreb­no je razu­mi­je­va­nje nje­go­vih slo­že­nih slo­je­va, razvoj liko­va i pro­na­la­že­nje auten­tič­nog nači­na izra­ža­va­nja. To je dulji pro­ces pro­uča­va­nja tek­s­ta i raz­miš­lja­nja o mogu­ćim inter­pre­ta­cij­skim smje­ro­vi­ma. Također, nije jed­nos­tav­no doći do zajed­nič­ke vizi­je same pred­sta­ve. Javljali su im se raz­li­či­ti režij­ski izbo­ri koje je tre­ba­lo ispro­ba­ti kako bi se odlu­či­li za odre­đe­ni režij­ski kon­cept ili scen­sko rje­še­nje. Tendencija je bila pos­tig­nu­ti kohe­rent­nu cje­li­nu glu­mač­ke izved­be, scen­skih ele­me­na­ta i teh­nič­kih aspekata.

- Trebali smo se uhva­ti­ti u koštac i s teh­nič­kom pro­duk­ci­jom, oko koje se izu­zet­no anga­ži­rao Sven Begić. Svima nam je zajed­nič­ki “hig­hlig­ht” bila i glaz­ba te zvuč­ni efek­ti. Dugo smo pre­miš­lja­li, tra­ži­li i ispro­ba­va­li raz­li­či­te glaz­be­ne žan­ro­ve i zvu­ko­ve koji će nam se uklo­pi­ti u izved­bu i podig­nu­ti ju na jed­nu višu razi­nu. Tijekom ovog pro­ce­sa nauči­li smo kako glaz­ba ne smi­je biti pre­ten­ci­oz­na u odno­su na izved­bu, ali i kako odre­đe­na melo­di­ja može uma­nji­ti ili naru­ši­ti ener­gi­ju pred­sta­ve. Što se tiče kos­ti­ma, kos­ti­mo­graf­ki­nja Ivana Bakal na prvu je razu­mje­la naše želje i vizi­je, pri­sje­ća se Kličić.

- Razvoj pred­sta­ve pos­te­pe­no je kre­nuo kra­jem proš­le godi­ne, pro­ces razvo­ja je od tada tra­jao u raz­li­či­tim inten­zi­te­ti­ma i inten­zi­vi­rao se u tre­nut­ku kada smo se odlu­či­li pred­sta­vi­ti publi­ci na fes­ti­va­lu Zlatni lav. U dogo­vo­ru s kole­ga­ma za mene su odre­đe­ne ulo­ge ins­pi­ci­jen­ta i vodi­te­lja pred­sta­ve, reži­ra­nje može kla­sa Damira Zlatara Freya udru­že­no pot­pi­sa­ti, isto kao i rek­vi­zi­te koje smo grup­no uskla­di­li i pri­ba­vi­li, isti­če Begić.

Dramski stu­dio Umag ne bi pos­to­jao bez nje­go­vog vodi­te­lja Damira Zlatara Freya. Od glu­mi­ca i vodi­te­lja htje­lo smo doz­na­ti kako izgle­da nje­gov men­tor­ski rad, na koji ih način podu­ča­va, ali i tje­ra napri­jed kada naiđu na naiz­gled nepre­mos­ti­ve pre­pre­ke u radu.

Maestro i učenici

- Naš maes­tro Damir Zlatar Frey je umjet­nik, ali ujed­no i vrs­ni peda­gog s pre­gršt zna­nja i iskus­tva kojim nas kroz niz raz­li­či­tih ala­ta i pris­tu­pa gura pre­ma boljit­ku i razvo­ju, daju­ći nam sve ono što nam tre­ba i koli­ko može­mo pri­mi­ti u tom tre­nut­ku i okru­že­nju. U tom smis­lu rad s Damirom je naiz­gled spon­ta­na lini­ja bez puno kom­plek­s­nos­ti što sma­tram da je uspjeh uči­te­lja, uči­ni­ti sve jed­nos­tav­no, isprav­no i logič­no i da uče­nik ne osje­ti pri­ti­sak i kom­plek­s­nost sve­ga što sva­kim satom i susre­tom pri­ma i izras­ta u ono naj­bo­lje što može biti, kaže Begić.

Vižentin kaže da se Damir Zlatar Fray i nje­gov rad mogu opi­sa­ti s jako puno pri­dje­va, ali ono što bi rek­la ukrat­ko je „bri­ljan­tan um”.

- Maestro, kako ga mi voli­mo zva­ti, je od počet­ka bio uz nas. Prošao je teme­lji­to s nama cje­lo­vi­ti pro­ces od teori­je do prak­se. Vodio nas u dobrim i lošim uvje­ti­ma kao brod šta plo­vi u oce­anu. Digao nas je kad je to bilo potreb­no, a kad je bilo naj­te­že nije odus­tao, čvr­sto je vje­ro­vao u nas i naš pro­jekt, kao uos­ta­lom i mi nje­mu, kaže Vižentin.

I Kličić isti­če da ono što su do danas nauči­li i pos­tig­nu­li mogu zahva­li­ti ponaj­pri­je Maestru. Damir Zlatar Frey kao reda­telj i vodi­telj Studija, pri­hva­tio se ovog pro­jek­ta cije­lim svo­jim bićem, kako pro­fe­si­onal­nim i umjet­nič­kim, tako i osobnim.

- Maestro je pri­je sve­ga umjet­nik, u punom smis­lu te rije­či. On svo­ju umjet­nost živi i na taj način pris­tu­pa i men­tor­skom radu, u svom spe­ci­fič­nom sti­lu. Prvi se zauvi­jek pam­te, a Frey je prvi koji je u meni pre­poz­nao poten­ci­jal za glu­mu, no ono još važ­ni­je, ulo­žio je veli­ki trud da taj poten­ci­jal priz­nam sama sebi i shva­tim kako ću samo radom napre­do­va­ti. Njegov je istin­ski cilj pru­ži­ti podr­šku i usmje­ri­ti nas kao mla­de glum­ce kako bi razvi­ja­li svo­je vje­šti­ne. Poznato je već koli­ko širo­ko zna­nje ima o kaza­li­štu pa je tako i dalje ostao pre­ci­zan i kon­ci­zan u svom radu. Njegova pre­da­va­nja nika­da ne izgle­da­ju kao podu­ča­va­nje “ex cate­dra” u kojem bi on repro­du­ci­rao teori­je o kaza­li­štu, već je sve vrlo živo­pis­no, inte­gri­ra­no, kre­ativ­no, sadr­žaj­no, teme­lje­no na vlas­ti­tom dugo­go­diš­njem iskus­tvu i kon­kret­nim pri­mje­ri­ma, opi­su­je Kličić.

Kako i sam Frey kaže, nje­go­va je misi­ja i poziv osta­vi­ti i pre­ni­je­ti nama mla­đi­ma zna­nje o kaza­li­štu koje je ste­kao. I taj nje­gov žar, strast, lju­bav i vedar duh pre­ma kaza­li­štu ispu­ni cije­lu pros­to­ri­ju energijom.

- Uz nas je u pot­pu­nos­ti. S pro­fe­si­onal­ne stra­ne poti­če nas da istra­žu­je­mo svo­ju kre­ativ­nost i eks­pe­ri­men­ti­ra­mo s raz­li­či­tim izra­žaj­nim sti­lo­vi­ma. Uvijek nam pru­ži iskre­nu povrat­nu infor­ma­ci­ju, nekad njež­no, a kada tre­ba i oštri­je, no zna­mo na čemu smo – što je dobro, što nije. Važno mu je da ima­mo vje­ru u sebe. Kada naiđe­mo na pre­pre­ke koje su narav­no neo­p­hod­ne, otvo­re­no nagla­si pro­blem i poma­že nam kako taj pro­blem razu­mje­ti te ponu­di alter­na­ti­ve ili rje­še­nja koja mi nismo raz­mo­tri­li. Uvijek te moti­vi­ra i ohra­bri da pre­pre­ku okre­neš u svo­ju korist, kaže Kličić.

Gostovanje na međunarodnom susretu kazališnih akademija u Kopru

Predstava „Svinje“ pozva­na je na među­na­rod­ni susret kaza­liš­nih aka­de­mi­ja u Kopru gdje će čla­no­vi Dramskog stu­di­ja Umag, uz stu­den­te dram­ske igre iz regi­je i Europe poka­za­ti vlas­ti­ta dos­tig­nu­ća u dome­ni dram­skog kazališta.

- Osjećaj je izvan­re­dan. Ovo je gos­to­va­nje pre­važ­no za nas, pred­stav­lja zna­ča­jan pomak i priz­na­nje za rad u Dramskom stu­di­ju Umag. Prije sve­ga, uka­zu­je nam na to da je rad na pred­sta­vi pre­poz­nat kao kva­li­te­tan i vri­je­dan pri­ka­zi­va­nja. Smatram ovo pohval­ni­com za anga­žman koji smo ulo­ži­li u stva­ra­nje “Svinja”. Susret kaza­liš­nih aka­de­mi­ja pru­ža nam  pri­li­ku za pove­zi­va­nje s dru­gim umjet­ni­ci­ma iz regi­je i Europe koji dije­le istu strast pre­ma dram­skom kaza­li­štu. Ovo je tre­nu­tak za umre­ža­va­nje, raz­mje­nu iskus­ta­va i stva­ra­nje veza s dru­gim glum­ci­ma. Sigurna sam da ćemo se ins­pi­ri­ra­ti nji­ho­vim radom i dobi­ti nove per­s­pek­ti­ve za svoj umjet­nič­ki put, kaže Kličić.

Ona vje­ru­je da će ovo gos­to­va­nje na među­na­rod­noj mani­fes­ta­ci­ji puno zna­či­ti i za repu­ta­ci­ju Dramskog stu­di­ja. To im može otvo­ri­ti vra­ta za budu­će surad­nje, pozi­ve na dru­ge fes­ti­va­le i pro­jek­te te pru­ži­ti im veću vid­lji­vost u širem umjet­nič­kom svijetu.

Vižentin tako­đer isti­če da ih je taj poziv ugod­no izne­na­dio i razveselio.

- Bio je to dokaz da se naš rad te sve žrtve koje smo zajed­no radi­li zad­nje tri godi­ne, počev­ši od Maestra, ispla­tio. Osjećaj je neo­pi­siv, mis­lim da se svi osje­ća­mo rados­no i ispu­nje­no i jedva čeka­mo sudje­lo­va­nje na susre­tu kaza­liš­nih aka­de­mi­ja u Kopru. Jako smo zahval­ni, kaže Vižentin.

Begić se tako­đer osje­ća počaš­će­no i zahval­no biti dije­lom susre­ta kaza­liš­nih aka­de­mi­ja. On ujed­no sma­tra kako će puno toga dobi­ti kroz uvid u rad i filo­zo­fi­ju dru­gih sudi­oni­ka susre­ta, a isto tako pri­ka­za­ti nji­ho­ve vje­šti­ne, rad i predstavu.

Dramski stu­dio Umag dje­lu­je od 2020. godi­ne, a za sudje­lo­va­nje u nje­mu tre­ba pro­ći audi­ci­ju, sto­ga smo od naših sugo­vor­ni­ka želje­li da daju savje­te budu­ćim poten­ci­jal­nim polaz­ni­ci­ma koji bi se u nje­gov rad htje­li uključiti.

- Kazalište i glu­ma je kre­ati­van pro­ces u koje­mu su srce i um otvo­re­ni i stva­ra­ju magi­ju. Vrata Dramskoga stu­di­ja su otvo­re­na i svi s uzbu­đe­njem čeka­mo pri­no­ve koje bi nam dodat­no obo­ga­ti­le rad i omo­gu­ći­le stva­ra­nje raz­nih vrsta pred­sta­va. Savjetujem lju­de koji raz­ma­tra­ju dola­zak i pris­tup Dramskom stu­di­ju da samo raz­miš­lja­ju o svo­joj želji da nam žele doći i biti dio naše­ga tima, a u Damirovim sigur­nim ruka­ma će biti usmje­ra­va­ni u smje­ru koji je naj­bo­lji za njih, poru­ču­je Begić.

Vižentin im savje­tu­je da ne budu stid­lji­vi ili plaš­lji­vi, ako ih dram­ska igra, reži­ja ili bilo šta iz ovo­ga svi­je­ta zani­ma – ovo je mjes­to za njih. Pristup je ozbi­ljan, kre­ati­van te na kra­ju daje puno zadovoljstva.

- Prije sve­ga, budi­te auten­tič­ni – ne poku­ša­vaj­te biti net­ko dru­gi. Istakni ono što sada nosiš u sebi, talen­te koje imaš, svo­ju osob­nost i stil. Sve ono što tre­nut­no nemaš ili ne znaš, moći ćeš nado­gra­di­ti uz kva­li­tet­no vod­stvo, poru­ču­je Kličić.

Za samu audi­ci­ju narav­no, tre­ba se teme­lji­to pripremiti.

- Pročitajte i pro­uči­te mate­ri­ja­le koji su vam dani, bilo da se radi o poezi­ji, pro­zi, dije­lo­vi­ma tek­s­ta, mono­lo­zi­ma ili dru­gim mate­ri­ja­li­ma. Ukoliko audi­ci­ja uklju­ču­je i pokret, vjež­baj­te kre­ta­nje u pros­to­ru. Slijedite upu­te i raz­mis­li­te o liku, kon­tek­s­tu i emo­ci­ja­ma koje želi­te pre­ni­je­ti. Možete isko­ris­ti­ti pri­li­ku da poka­že­te da ima­te raz­no­li­kost u svom reper­to­aru i da ste sprem­ni iza­zva­ti sebe. Također, vjež­baj­te scen­sku pri­sut­nost, dik­ci­ju, izgo­vor, into­na­ci­ju i tje­les­nu eks­pre­si­ju. Pokažite da ste otvo­re­ni za surad­nju i rad u gru­pi. Glumački rad čes­to uklju­ču­je tim­ski rad i spo­sob­nost pri­la­god­be raz­li­či­tim sti­lo­vi­ma i ide­ja­ma. Budite flek­si­bil­ni i sura­đuj­te s dru­gim sudi­oni­ci­ma audi­ci­je. Prirodno je da osje­ća­mo ner­vo­zu i tre­mu tije­kom audi­ci­je, no to nas ne tre­ba obes­hra­bri­ti, važ­no je da poka­že­mo entu­zi­ja­zam. Vjerujte u svo­je vje­šti­ne i budi­te otvo­re­ni za pri­hva­ća­nje povrat­nih infor­ma­ci­ja, kaže Kličić.

Što se budu­ćih pla­no­va tiče ona napo­mi­nje da pla­ni­ra­ju radi­ti gos­to­va­nja sa “Svinjama”, a potom i kre­nu­ti na neku dru­gu predstavu.

- Volja i želja su tu, no vidje­ti ćemo što nas sve čeka. Naša su vra­ta otvo­re­na i za nove čla­no­ve. Ideja ima­mo. Voljeli bi napra­vi­ti pred­sta­vu za dje­cu, sura­đi­va­ti  s dru­gim kaza­li­šti­ma u vidu kopro­duk­ci­ja, zajed­nič­kih pro­je­ka­ta ili raz­mje­ne gos­to­va­nja. Razmotrili bi i moguć­nost surad­nje s lju­di­ma iz dru­gih umjet­nič­kih dis­ci­pli­na poput ple­sa, glaz­be, vizu­al­ne umjet­nos­ti ili film­ske pro­duk­ci­je. Kombinacija raz­li­či­tih umjet­nič­kih izra­za može rezul­ti­ra­ti ino­va­tiv­nim i ori­gi­nal­nim pred­sta­va­ma. U pla­nu nam je u rad uklju­či­ti i dje­cu s lokal­nog podru­čja kako bi i nji­ma pri­bli­ži­li kaza­li­šte i pru­ži­li im inte­rak­tiv­ne radi­oni­ce. O nared­nim pro­jek­ti­ma odlu­čit ćemo zajed­nič­ki i vidje­ti koji su inte­re­si i želje svih čla­no­va Dramskog stu­di­ja, kaže Kličić.

I Vižentin pot­vr­đu­je da bi prvens­tve­no htje­li igra­ti i stva­ra­ti, a uz to stvo­ri­ti nove gene­ra­ci­je koje će uz njih moći nas­ta­vi­ti rad Studija.

- Pa tko zna, uz pot­po­ru Grada možda bude­mo ima­li u buduć­nos­ti Teatar i u sje­ver­noj Istri, zaklju­ču­je Vižentin.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

• (Ne)vidljivi – mladi u kulturi
• 24. Zlatni lav - festival komornog teatra
• Caterina Vižintin
• Damir Zlatar Frey
• Luana Kličić
• Sven Begić