Portret izuzetne autorice

12.06.2023.

U nedje­lju 11. lip­nja na HTV‑u je pri­ka­zan doku­men­tar­ni film o jed­noj poma­lo zabo­rav­lje­noj, ali glu­mač­ki i reda­telj­ski iznim­no zanim­lji­voj film­skoj osobnosti.

Riječ je o engle­sko-ame­rič­koj fil­ma­ši­ci Idi Lupino, čiji doku­men­ta­ris­tič­ki por­tret ”Ida Lupino – Gospoda i gos­po­đi­ca Lupino” pot­pi­su­ju Julia i Clara Kuperberg. Iako je rođe­na u Londonu 1918. godi­ne, Ida je film­sku kari­je­ru ostva­ri­la u Americi, naj­pri­je kao glu­mi­ca (Oni voze noću, Visoka Sierra, Na opas­nom tere­nu, Veliki nož), a reda­te­lji­ca pos­ta­je slu­čaj­no 1949. godi­ne, nakon izne­nad­ne smr­ti reda­te­lja Elmera Cliftona u čijem je fil­mu glumila.

Redateljice Kuperberg sla­žu svoj kla­sič­ni doku­men­ta­rac od isje­ča­ka iz nje­zi­nih fil­mo­va, izja­va koje daju spi­sa­te­lji­ce Ally Acker i Julie Grossman te povjes­ni­čar fil­ma Tony Maietta, kao i arhiv­skog mate­ri­ja­la iz pos­li­je­rat­nog raz­dob­lja da bi se bolje pre­do­či­la epo­ha u kojoj je Ida Lupino poče­la s reda­telj­skim radom. Sugovornici naro­či­to isti­ču nje­zin film ”Outrage” (1950), u kojem se bavi žrtvom silo­va­nja i nje­zi­nim živo­tom nakon tra­gič­nog doga­đa­ja, kao pionir­sko dje­lo o toj tema­ti­ci unu­tar ame­rič­ke kine­ma­to­gra­fi­je i vrhun­ske reda­telj­ske izvedbe.

Iako je zbog toga kri­ti­ka sma­tra pre­te­čom femi­nis­tič­kih reda­te­lji­ca, Ida Lupino iska­za­la se kao vrhun­ska auto­ri­ca i u dru­gim žan­ro­vi­ma. Jedan od nje­zi­nih naj­poz­na­ti­jih fil­mo­va je ”Autostoper” (The Hitch-Hiker, 1953), tri­ler o dvo­ji­ci ribo­lo­va­ca koji poku­pe psi­ho­tič­nog ubo­ji­cu, gdje se pri­mje­ću­je reda­te­lji­či­no glu­mač­ko iskus­tvo iz rani­je nave­de­nih fil­mo­va noir poz­na­tih redatelja.

Ida Lupino reži­ra­la je fil­mo­ve i tele­vi­zij­ske seri­je do kra­ja 1960-ih, a pre­mi­nu­la je 1995. u Los Angelesu. Njezina reda­telj­ska kari­je­ra tra­ja­la je goto­vo dva deset­lje­ća, što je, uz rani­je spo­me­nu­te glu­mač­ke dose­ge, dois­ta čini izu­zet­nom autor­skom osob­noš­ću. Naročito s obzi­rom da je sve to pos­ti­gla kao žena u pos­li­je­rat­nom, isklju­či­vo muškom film­skom svijetu.

 

Elvis Lenić