U istom filmu – korak dalje: Održana konferencija „Korak do kulture“ u Gradskoj knjižnici i čitaonici Pula

07.06.2023.

Konferencija „Korak do kul­tu­re“ o pra­vu na kul­tu­ru i potre­ba­ma u kul­tu­ri oso­ba s inva­li­di­te­tom te dje­ce i mla­dih s teško­ća­ma u razvo­ju, u sklo­pu pro­jek­ta „U istom fil­mu – korak dalje“ odr­ža­na je u uto­rak, 6. lip­nja, u Gradskoj knjiž­ni­ci i čita­oni­ci Pula.

Konferencija u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij uklju­či­va­la je izla­ga­nja struč­nja­ka, pred­stav­lja­nje pri­mje­ra dobre prak­se i soci­olo­škog istra­ži­va­nja potre­ba oso­ba s inva­li­di­te­tom te dje­ce i mla­dih s teško­ća­ma u razvo­ju, kao i panel ras­pra­vu, a ujed­no je pru­ži­la uvid u pos­to­je­će i pred­sto­je­će lokal­ne i naci­onal­ne kul­tur­ne poli­ti­ke te zako­no­dav­ni okvir.

Brojne okup­lje­ne poz­dra­vi­li su rav­na­te­lji­ca Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula Nadia Bužleta te pred­sjed­nik udru­ge Metamedij Marino Jurcan. Prvi govor­nik bio je zamje­nik pra­vo­bra­ni­te­lji­ce za oso­be s inva­li­di­te­tom Darijo Jurišić, koji je odr­žao izla­ga­nje na temu: „Sudjelovanje oso­ba s inva­li­di­te­tom, mla­dih i dje­ce s teško­ća­ma u kul­tur­nom životu“.

- Po naj­no­vi­jim poda­ci­ma danas u Hrvatskoj živi više od 624 tisu­ća oso­ba s inva­li­di­te­tom, a to je neg­dje oko 16% sta­nov­niš­tva. Moja suges­ti­ja je da pri­li­kom obli­ko­va­nja aktiv­nos­ti u našem pro­fe­si­onal­nom radu tre­ba­mo obra­ti­ti paž­nju na koji način može­mo uklju­či­ti oso­be s inva­li­di­te­tom jer vrlo čes­to će upra­vo oni biti posje­ti­te­lji i koris­ni­ci naših doga­đa­nja i sadr­ža­ja koje pro­izvo­di­mo. Kultura utje­če na broj­ne sadr­ža­je u živo­tu, ali ono što je naj­bit­ni­je jest da osi­gu­ra­va soci­ja­li­za­ci­ju. Kultura podra­zu­mi­je­va puno lju­di, inte­rak­ci­ju te stva­ra­nje i pred­stav­lja­nje sadr­ža­ja. Dobrobit umjet­nič­kog sadr­ža­ja je što je raz­no­li­ki, a sama umjet­nost pru­ža moguć­nost izra­ža­va­nja i kre­ira­nja neče­ga iz niče­ga, kazao je Jurišić.

On je potom iznio broj­ne pri­mje­re bari­je­ra s koji­ma se oso­be s inva­li­di­te­tom sva­kod­nev­no susre­ću, na koji način im se uz malo pre­ina­ka može osi­gu­ra­ti pris­tu­pač­nost i dos­tup­nost kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma, koje su pred­nos­ti uni­ver­zal­nog dizaj­na te je pred­sta­vio i pohva­lio broj­ne inter­ven­ci­je u pros­to­ru iz gra­do­va kao što su Ljubljana, Osijek, Zagreb, Split i Pula.

Dr. sc. Vanja Marković, peda­go­gi­nja iz Škole za odgoj i obra­zo­va­nje Pula pred­sta­vi­la je „Rezultate istra­ži­va­nja o sudje­lo­va­nju dje­ce i mla­dih s teško­ća­ma u razvo­ju u kul­tur­nim sadržajima“.

- Istraživanje je htje­lo dati odgo­vo­re na pita­nja koli­ko su dje­ca i mla­di s teško­ća­ma u razvo­ju uklju­če­ni u raz­li­či­te aktiv­nos­ti iz sfe­re kul­tu­re te koje su nji­ho­ve spe­ci­fič­ne potre­be za pri­la­god­ba­ma okru­že­nja, koje su potreb­ne kako bi se izjed­na­či­la moguć­nost sudje­lo­va­nja u kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma. Uzorak čini 159 rodi­te­lja dje­ce i mla­dih s teško­ća­ma u razvo­ju u dobi od 3 do 21 godi­ne, s podru­čja Istarske, Krapinsko-zagor­ske, Međimurske i Zagrebačke župa­ni­je. Što se posje­ći­va­nja kul­tur­nih sadr­ža­ja tiče htje­li smo doz­na­ti odla­ze li dje­ca i mla­di s TUR na: kino pro­jek­ci­je, kaza­liš­ne pred­sta­ve, kon­cer­te kla­sič­ne i suvre­me­ne glaz­be, fes­ti­va­le, izlož­be i muze­je, a što se tiče sudje­lo­va­nja u radi­oni­ca­ma tiče zani­ma­lo nas je uklju­ču­ju li se mla­di s TUR u likov­ne radi­oni­ce, radi­oni­ce foto­gra­fi­je, glaz­be­ne radi­oni­ce, ples­ne radi­oni­ce, kre­ativ­ne radi­oni­ce, novo­me­dij­ske radi­oni­ce i dram­ske radi­oni­ce, kaza­la je Marković. Podaci iz istra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da su naj­po­sje­će­ni­ji kino, kaza­li­šte i fes­ti­va­li, te izlož­be i muze­ju u nešto manjoj mje­ri dok je naj­ma dok su naj­ma­nje posje­će­ni kon­cer­ti. Što se radi­oni­ca tiče naj­ve­ća je uklju­če­nost u likov­ne i kre­ativ­ne radi­oni­ce, nešto manja u glaz­be­ne, ples­ne i dram­ske, a naj­ma­nja u foto­graf­ske i novomedijske.

Najveći pro­ble­mi u okru­že­nju za bar 30% ispi­ta­ni­ka kada je u pita­nju posje­ta kinu su dulji­na (tra­ja­nje) fil­ma, jači­na zvu­ka fil­ma, vizu­al­ni efek­ti, audi­tiv­ni efek­ti, razu­mi­je­va­nje poru­ke fil­ma, usmje­ra­va­nje paž­nje na film, potre­ba za diza­njem sa sje­da­la, potre­ba za kre­ta­njem po dvo­ra­ni i komu­ni­ka­ci­ja s posje­ti­te­lji­ma tije­kom pro­jek­ci­je. Problemi u okru­že­nju za kaza­li­šte su gužva, jači­na zvu­ka i razu­mi­je­va­nje sadr­ža­ja; za kon­cer­te kla­si­ke su tra­ja­nje,       gužva, tem­pe­ra­tu­ra pros­to­ra, visi­na (loža, bal­kon) te pra­će­nje sadr­ža­ja; za izlož­be i muze­je to su pra­će­nje sadr­ža­ja i nje­go­vo razu­mi­je­va­nje. Što se radi­oni­ca tiče pro­ble­mi su kako sli­je­di – likov­ne radi­oni­ce: komu­ni­ka­ci­ja s dru­gim sudi­oni­ci­ma i nesa­mos­tal­nost u izvo­đe­nju zada­ta­ka; radi­oni­ce foto­gra­fi­je: nesa­mos­tal­nost u izvo­đe­nju zada­ta­ka; glaz­be­ne radi­oni­ce: razu­mi­je­va­nje upu­ta; kre­ativ­ne radi­oni­ce: nesa­mos­tal­nost u izvo­đe­nju zadataka.

- Što se tiče raz­li­ka s obzi­rom na dob u veći­ni aktiv­nos­ti naj­ve­ći pro­blem okru­že­nje pred­stav­lja dje­ci u dobi od 6. do 10. godi­ne (objek­tiv­no naj­mla­đi) dok kod mla­dih u dobi od 16. do 21. godi­ne naj­ve­će pote­ško­će pred­stav­lja­ju fizič­ka pris­tu­pač­nost, tije­san pros­tor (fes­ti­va­li), i komu­ni­ka­ci­ja s dru­gim sudi­oni­ci­ma tije­kom dram­skih radi­oni­ca, kaza­la je Marković koja je kas­ni­je govo­ri­la o meto­do­lo­škim smjer­ni­ca­ma za pri­la­god­bu sen­zor­nih pro­jek­ci­ja te za orga­ni­za­ci­ju kul­tur­no-umjet­nič­kih radionica.

Izv. prof. dr. sc. Krešimir Krolo odr­žao je izla­ga­nje na temu “Od mar­gi­ne do veće uklju­če­nos­ti – adre­si­ra­nje pre­pre­ka OSI sku­pi­na u kon­zu­ma­ci­ji kul­tur­nih sadr­ža­ja u Puli” kojeg je pri­pre­mio zajed­no s izv. prof. dr. sc. Željkom Tonković.

- Kao što je već pri­je bilo reče­no radi se o iza­zo­vi­ma koji pra­te OSI sku­pi­ne već jako dugo – pita­nje fizič­kih bari­je­ra i pre­pre­ka je ono što se naj­vi­še spo­mi­nje, a tije­kom ovog našeg istra­ži­va­nja je isko­čio pro­blem izos­tan­ka finan­cij­skih resur­sa. OSI sku­pi­ne su redov­no mar­gi­na­li­zi­ra­ne ne samo po pita­nju moguć­nos­ti sudje­lo­va­nja zbog nepri­la­go­đe­nos­ti pros­to­ra, već zbog toga što se nala­ze u znat­no težem finan­cij­skom polo­ža­ju u odno­su na pro­sjek sta­nov­niš­tva. Djelatnici u kul­tu­ri su sve više edu­ci­ra­ni po pita­nju inte­gra­ci­je oso­ba iz OSI sku­pi­na, među­tim još uvi­jek pos­to­ji pro­blem kada je u pita­nju sen­zi­bi­li­tet samih posje­ti­te­lja. Ono što bih prvo izdvo­jio su pre­fe­ren­ci­je posje­ći­va­nja kul­tur­nih sadr­ža­ja, a to su izlož­be i kon­cer­ti pa se tu name­će pita­nje fizič­kih bari­je­ra i isti­če se da su izlož­be­ni pros­to­ri u gra­du Puli naj­ma­nje pris­tu­pač­na mjes­ta za oso­be koje se kre­ću u koli­ci­ma. Glavni je pro­blem što se radi o pros­to­ri­ma u užem cen­tru gra­da u sta­rim zgra­da­ma koje je teže pre­na­mi­je­ni­ti, a sam dola­zak do tog cen­tra je pro­ble­ma­ti­čan. Zadovoljstvo kul­tur­nom ponu­dom dje­lom ovi­si o pre­fe­ren­ci­ja­ma što smo tako­đer doz­na­li putem fokus gru­pa jer neke lju­de odre­đe­ni sadr­žaj uop­će ne zani­ma, kazao je Krolo.

On je potom govo­rio o pri­mje­ri­ma dobre i loše prak­se na podru­čju gra­da Pule u seg­men­ti­ma pri­la­god­be pros­to­ra i inter­ven­ci­ja u nje­mu i pri­la­god­be sadr­ža­ja za OSI skupine.

- Treba još radi­ti i dodat­no razvi­ja­ti meto­do­lo­gi­ju i kul­tur­ne poli­ti­ke, pla­no­ve i stra­te­gi­je. Isto tako tre­ba razvi­ja­ti men­tor­ske podr­ške te kons­tant­nim mapi­ra­nji­ma vidje­ti kako i na koji način se te pre­po­ru­ke mogu dalje razvi­ja­ti, zaklju­čio je Krolo.

Uslijedili su potom pri­mje­ri dobre prak­se pa je Daniela Bilopavlović Bedenik, viša kus­to­si­ca Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti Zagreb govo­ri­la o pro­jek­tu „Drugačiji i jed­na­ki“ o ink­lu­zi­ji i umjet­nos­ti, mag.prim.educ. s modu­lom likov­na kul­tu­ra Valentina Posavec iz Centra za odgoj i obra­zo­va­nje Krapinske topli­ce govo­ri­la je o sudje­lo­va­nju u kul­tur­no-druš­tve­nom živo­tu lokal­ne zajed­ni­ce kroz zadru­gu uče­ni­ka, mag. prim. educ. Hrvoje Bogojević iz Centara za ink­lu­zi­ju, umjet­nost i kul­tu­ru – CIUK pred­sta­vio je Smotru pri­po­vi­je­da­nja i kami­ši­ba­ja SPIKA, a dipl. konz. arh. i kult. doba­ra Đeni Gobić Bravar pred­sta­vi­la je jed­nos­tav­ne izlož­be za svih, zanim­lji­ve i inte­rak­tiv­ne sadr­ža­ji, pri­la­go­đe­na vod­stva te radi­oni­ce koje pro­vo­di Arheološki muzej Istre.

O kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma Istarske župa­ni­je s nagla­skom na dos­tup­nost kul­tur­nih sadr­ža­ja za oso­be s inva­li­di­te­tom govo­rio je Vladimir Torbica, pro­čel­nik Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Istarske župa­ni­je dok je o kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma Grada Pule na istu temu govo­ri­la Jasmina Nina Kamber iz Upravnog odje­la za kul­tu­ru i civil­no druš­tvo Grada Pule.

Torbica je napo­me­nuo da se tema­ti­kom OSI sku­pi­na u prvim dvje­ma Istarskim kul­tur­nim stra­te­gi­ja­ma goto­vo i nije bavi­lo. Govorio je potom o surad­nji s Školom za odgoj i obra­zo­va­nje Pula u pro­gra­mu Zavičajne nas­ta­ve, pove­zi­va­njem Zerostrasse i Kaštela gdje se nala­zi Povijesni i pomor­ski muzej Istre lif­tom koje je finan­ci­ra­no putem ITU meha­niz­ma, pro­gra­mu Kuće kašte­la u Draguću putem kojeg su za sla­bo­vid­ne i sli­je­pe oso­be naprav­lje­ni mode­li istar­skih kašte­la s opi­som sve­ga što je naprav­lje­no na brajici…

- Da bi pos­ta­vi­li sus­tav koji ima odre­đe­ne rezul­ta­te, prvo što smo uči­ni­li je da smo za Program jav­nih potre­ba za 2024. godi­nu uve­li kao pri­ori­tet pro­jek­te i pro­gra­me koji poti­ču ink­lu­zi­ju oso­ba s inva­li­di­te­tom. Drugo što ćemo uči­ni­ti je da ćemo u natje­ča­ju uvr­sti­ti bodo­ve koji se tiču pro­gra­ma i pro­je­ka­ta iz ovog podru­čja. Ono što je pos­ljed­nje je da ćemo kroz jav­nu ras­pra­vu i ovaj seg­ment nagla­si­ti i uves­ti u Plan razvo­ja kul­tu­re Istarske župa­ni­je, kazao je Torbica.

Kamber je govo­ri­la o grad­skom pro­jek­tu Kultura svi­ma gdje je nagla­sak bio na rje­ša­va­nje pro­ble­ma pris­tu­pač­nos­ti usta­no­va u kul­tu­ri koji­ma je Grad osni­vač i koje su sada sve dos­tup­ne OSI sku­pi­na­ma. Radi se i na pro­jek­ti­ma koji se tiču pri­la­god­be sadr­ža­ja kao što su surad­nja INK‑a s Kazalištem sli­je­pih te otkup audio knji­ga i osmiš­lja­va­nje novih pro­je­ka­ta za Gradsku knjiž­ni­cu i čita­oni­cu Pula.

Na kra­ju kon­fe­ren­ci­je odr­ža­na je Panel ras­pra­va “Kulturne potre­be dje­ce i mla­dih s teško­ća­ma u razvo­ju“ koju je mode­ri­ra­la dr. sc. Vanja Marković, a pane­lis­ti su bili Valent Hrvatin iz Udruge cere­bral­ne para­li­ze IŽ te dje­lat­nik Saveza udru­ga Rojc, Deni Brščić, uče­nik OŠ Kaštanjer, Melisa Osmanović, dopred­sjed­ni­ca Društva dis­tro­fi­ča­ra Istre, Nadia Bužleta, rav­na­te­lji­ca Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula i Kristina Nefat, pred­sjed­ni­ca Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka – HUiU.

Svatko od njih dotak­nuo se pro­gra­ma i pro­je­ka­ta koje pro­vo­de ili u koji­ma su sudje­lo­va­li, dobrih i loših stra­na kada su u pita­nju pri­la­god­be sadr­ža­ja, pris­tu­pač­nost kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma, pre­po­ru­ka za pobolj­ša­nje uvje­ta kon­zu­ma­ci­je i kre­aci­je kul­tu­re od stra­ne OSI sku­pi­na te osob­nih iskus­ta­va i želja za buduć­nost. Iscrpan izvje­štaj s panel ras­pra­ve bit će objav­ljen na stra­ni­ca­ma Kulturistre u sklo­pu rubri­ke (Ne)vidljivi – mla­di u kulturi.

Za kraj je izv. prof. dr. sc. Krešimir Krolo iznio zaključ­ke konferencije:

- Slušajući raz­li­či­ta iskus­tva od samih koris­ni­ka, edu­ka­to­ra i oso­ba koje rade u kul­tu­ri name­će se jedan vrlo jed­nos­ta­van zaklju­čak da je potreb­no osni­va­nje rad­nih sku­pi­na koje bi obje­di­ni­le ove raz­li­či­te per­s­pek­ti­ve. Kao što smo vidje­li, po pita­nju raz­nih nedos­ta­ta­ka raz­li­či­tih kul­tur­nih pros­to­ra oni se mogu rje­ša­va­ti i ukla­nja­ti tako što će se u redov­nim inter­va­li­ma i okup­lja­nji­ma ti nedos­ta­ci adre­si­ra­ti. Naravno, nije dovolj­no samo reći koji su nedos­ta­ci već su potreb­ne i meto­do­lo­ške smjer­ni­ce koje se mogu iskris­ta­li­zi­ra­ti kroz tak­vu vrstu okup­lja­nja. Pojednostavljeno reče­no: ovu pri­ču tre­ba zako­tr­lja­ti dalje i putem raz­nih radi­oni­ca vidje­ti na koje se sve nači­ne to može rje­ša­va­ti. Na taj se način dola­zi do finog usu­gla­ša­va­nja ili fine tunin­ga sve­ga ono­ga što su neki pros­to­ri napra­vi­li u smis­lu izmje­na, ali još uvi­jek nije dovolj­no dobro da bi oso­be s raz­li­či­tim iza­zo­vi­ma mogle u tak­vim sadr­ža­ji­ma adek­vat­no sudje­lo­va­ti. Potrebna je aktiv­na uklju­če­nost udru­ga koje pred­stav­lja­ju OSI sku­pi­ne, a od njih se oče­ku­je tran­sfer zna­nja koji bi tre­bao rezul­ti­ra­ti kon­kret­nim pro­mje­na­ma. Tu dola­zi­mo i do kul­tur­nih poli­ti­ka, stra­te­gi­ja i smjer­ni­ca u koji­ma se mora­ju dodat­no razvi­ja­ti ti pro­gra­mi. Jedan od naj­bo­ljih nači­na putem kojeg se može doći do rje­še­nja jest i ova­kav oblik dru­že­nja i okup­lja­nja što bi tre­ba­lo kre­ira­ti odre­đe­nu siner­gi­ju. Jednako tako, tre­ba nam još poda­ta­ka, tre­ba se nas­ta­vi­ti s istra­ži­va­nji­ma jer se okol­nos­ti stal­no mije­nja­ju, a mije­nja­ju se i kul­tur­ni obras­ci i obras­ci potroš­nje. To će biti koris­no za akte­re koji se bave tom pro­ble­ma­ti­kom jer zahva­lju­ju­ći tim infor­ma­ci­ja­ma mogu pri­la­go­đa­va­ti svo­je dje­lo­va­nje u tim izmi­je­nje­nim okol­nos­ti­ma, zaklju­čio je Krolo.

Konferencija je dio pro­jek­ta „U istom fil­mu – korak dalje“ koje pro­vo­di pul­ska udru­ga Metamedij u part­ner­stvu sa Kinom Valli i Školom za odgoj i obra­zo­va­nje – Pula, te Centrima za odgoj i obra­zo­va­nje Čakovec i Krapinske topli­ce. S ciljem stva­ra­nja ink­lu­ziv­ni­jeg druš­tva, zago­va­rat ćemo pro­mje­ne kul­tur­nih poli­ti­ka tako što ćemo par­ti­ci­pa­tiv­no – odnos­no u surad­nji s ranji­vim sku­pi­na­ma – poti­ca­ti širu ras­pra­vu, doni­je­ti pre­po­ru­ke i utje­ca­ti na dono­si­te­lje odlu­ka na regi­onal­nim i lokal­nim razi­na­ma, ali i sen­zi­bi­li­zi­ra­ti širu jav­nost. Glavni pro­ble­mi s koji­ma se u pro­jek­tu bavi­mo su sadr­žaj­na i sen­zor­na nepri­mje­re­nost te nedos­tup­nost uobi­ča­je­nih kul­tur­nih sadr­ža­ja dje­ci i mla­di­ma s teško­ća­ma u razvo­ju. Senzorne raz­li­či­tos­ti mogu ote­ža­ti sudje­lo­va­nje u soci­jal­nim inte­rak­ci­ja­ma, druš­tve­nim doga­đa­ji­ma i kino pro­jek­ci­ja­ma, zbog čega je neo­p­hod­no pri­la­go­di­ti sadr­ža­je nji­ho­vim potre­ba­ma i spe­ci­fič­nos­ti­ma. Kako bi i dru­gi­ma omo­gu­ći­li i olak­ša­li pri­pre­mu i pro­ved­bu pri­la­go­đe­nih kul­tur­nih sadr­ža­ja, bit će naprav­lje­ni okvi­ri meto­do­lo­ških smjer­ni­ca za struč­nu jav­nost te upu­ta za publi­ku. One će omo­gu­ći­ti veću dos­tup­nost kul­tur­nih sadr­ža­ja mar­gi­na­li­zi­ra­nim sku­pi­na­ma i stvo­ri­ti ink­lu­ziv­no okru­že­nje, pru­ža­ju­ći na taj način podr­šku nji­ho­vom soci­oemo­ci­onal­nom, jezič­nom i kog­ni­tiv­nom razvo­ju te jača­nju samopouzdanja.

Projekt „U istom fil­mu – korak dalje“ je podr­žan kroz Fond za aktiv­no gra­đans­tvo, sred­stvi­ma Islanda, Lihtenštajna i Norveške u okvi­ru EGP grantova.

Izvor