Ciklus izložbi AKUMULATOR 2: Mariana Ban “Putrefactio” u Galeriji Lamparna u Labinu

B. V.

28.07.2023.

Dan pri­je zavr­šet­ka 4. Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti, u petak, 28. lip­nja u 20.30 sati, u Galeriji “Lamparna” u Labinu, otva­ra se izlož­ba mla­de istar­ske umjet­ni­ce Mariane Ban pod nazi­vom “Putrefactio”. Radi se o dru­goj ovo­go­diš­njoj izlož­bi u sklo­pu tro­go­diš­njeg izlož­be­nog cik­lu­sa “Akumulator 2”, kog je L.A.E. XXI, pod kus­to­skim vod­stvom Damira Stojnića, zapo­čeo 2021. godine.

“Na izlož­bi nazi­va “Putrefactio”(lat.raspadanje) umjet­ni­ce Mariane Ban, glav­ni su motiv vra­ne, barem na veći­ni sli­ka, dok su na samo jed­noj pri­ka­za­ni lju­di pood­mak­le dobi, u raz­li­či­tim polo­ža­ji­ma koji­ma kao da se ani­mi­ra svo­je­vr­stan eks­ta­tič­ki pokret. Suprotno nji­ma, vra­ne ne izra­ža­va­ju nika­kav unu­tar­nji niti vanj­ski nemir. Stoje na zem­lji, ne lete, iako bi u stvar­nos­ti tre­ba­le biti dina­mič­ni­je od osta­rje­lih ljud­skih bića.”

“Ono što je naj­bit­ni­je za pro­ces nas­tan­ka ovdje pred­stav­lje­nih sli­ka auto­ri­čin je oda­bir i upo­tre­ba mate­ri­ja­la, koje koris­ti kako bi posre­do­va­la vlas­ti­ti kon­cept iza pre­zen­ti­ra­nih rado­va. Osnovnu boju koju koris­ti da bi nas­li­ka­la polu­ak­to­ve sta­ra­ca ne oda­bi­re slu­čaj­no. Njen naziv: caput mortem/violet, eks­pli­cit­no se odno­si na sadr­žaj koje­ga obra­đu­je u svo­jim sli­ka­ma: ljud­sko tije­lo u pred­ter­mi­nal­nom pro­ce­su ras­pa­da­nja koji, zna­mo, zapo­či­nje rođenjem.”

“Isto tako je upo­tre­ba pak-papi­ra i nje­go­ve inte­rak­ci­je s ulja­nim boja­ma bila od pre­sud­ne važ­nos­ti da “znoj ljud­skog mesa”-simbolističko/egzistencijalistički kon­cept kojim je ova umjet­ni­ca pre­oku­pi­ra­na – bude izra­žen na naj­ma­te­ri­jal­ni­joj rav­ni, kao sloj na epi­te­lu koji uka­zu­je na stres, ili film tje­les­nih izlu­če­vi­na koji se pojav­lju­ju na ljud­skom tije­lu kada je ono izlo­že­no stra­hu, vru­ći­na­ma ili dru­gim eks­trem­nim uvje­ti­ma koji, zapra­vo, pred­stav­lja­ju pri­jet­nju nje­go­vu nor­mal­nom funk­ci­oni­ra­nju. Na jed­nak način pak-papir “pro­si­ja­va” ulje iz ulja­nih boja koje je nji­hov sim­bo­lič­ki “znoj”, kada ga povr­ši­na pak-papi­ra na svo­joj” pole­đi­ni” odi­je­li od pig­men­ta i kada moti­vi sa sli­ka­ne stra­ne zado­bi­ju vlas­ti­te ave­ti, svo­je eter­ske pri­ka­ze na dru­goj stra­ni. Nekontrolabilno upi­ja­nje ulja iz boje u papir i trag moti­va koji se talo­ži u mas­nim mono­krom­nim sedi­men­ti­ma, pro­ce­su­al­na su meta­fo­ra pre­la­ska iz svi­je­ta živih u svi­jet duhova.”

“Oker-siva boja pak-papi­ra tako­đer nije slu­čaj­no oda­bra­na. To je boja egzis­ten­ci­jal­ne pus­ti­nje kroz koju pro­la­zi čovjek, vra­na, pa i sva­ko dru­go biće, uz sve osta­le žive ili neži­ve činje­ni­ce živo­ta, dok je pak-papir mate­ri­jal u koji paku­je­mo pred­me­te koje želi­mo ili saču­va­ti ili sla­ti kao pošilj­ke, jed­na­ko kao što je i tije­lo omo­tač ili pako­va­nje za našu svi­jest, ili dušu.

Kao što kroz ovaj cik­lus, čis­to kon­cep­tu­al­no, nas­to­ji doći do naj­o­či­ti­je egzis­ten­ci­jal­ne biti ljud­skog živo­ta, Mariani Ban oči­to je jed­na­ko važ­no da ta bit bude iska­za­na i kroz ogo­lje­ne fizič­ke karak­te­ris­ti­ke mate­ri­ja­la koje­ga koris­ti, kao i među­sob­ne inte­rak­ci­je među tim mate­ri­ja­li­ma, koji time zado­bi­ja­ju alke­mij­ske, tran­ssup­s­tan­ci­jal­ne i sim­bo­lič­ke karak­te­ris­ti­ke”, piše Damir Stojnić u kata­lo­gu izložbe.

Mariana Ban rođe­na je 1997. godi­ne u Puli. Umjetnošću se poče­la bavi­ti kroz sred­njo­škol­sko obra­zo­va­nje u Školi za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost i dizajn, gdje je zavr­ši­la smjer gra­fič­kog dizaj­na pod men­tor­stvom Denisa Sardoza. Po zavr­šet­ku sred­nje ško­le u Puli, upi­su­je Akademiju pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci, smjer sli­kar­stva. Tijekom pred­di­plom­skog stu­di­ja, izla­ga­la je svo­je rado­ve samos­tal­no u Puli, Galerija Cvajner, 2019. te dva puta u gale­ri­ji “Fonticus” u Grožnjanu, kao i na  više grup­nih izlož­bi u Rijeci  (“Bakice” u Galeriji SKC, 2019.; “Otok” Galerija SKC, 2021.; “da.festival”, 2022.; “Plemena svi­je­ta”, 2022. u GKR, “Monokromije”, Galerija Juraj Klović, 2022.). Jedan je i od vodi­te­lja radi­oni­ce “Slikarski ℗oku­šaj“ čiji je cilj bio stu­den­ti­ma neumjet­nič­kog usmje­re­nja dati uvid u osno­ve likov­nog govo­ra kroz teori­ju i prak­su. Trenutno poha­đa diplom­ski stu­dij sli­kar­stva na  APU Rijeka te radi na opu­su diplom­skih rado­va pod nazi­vom “Znoj ljud­skog mesa”, pod men­tor­stvom Damira Stojnića i asis­ten­ci­ju Mirne Kutleše. Od 2022. član je HDLU‑a Istre.

Izložba u Galeriji “Lamparna”, koju sufi­nan­ci­ra Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, može se pogle­da­ti do 11. kolo­vo­za, samo rad­nim danom, od 11 do 15 sati.