Izložbe „Lica gladi“ u Svetim srcima

B. V.

17.07.2023.

Izložba „Lica gla­di“ otva­ra se 18. srp­nja u 14 sati u Muzejsko-gale­rij­skom pros­to­ru Sveta srca.

Glad je sta­ra jed­na­ko kao i povi­jest čovje­čans­tva, stal­ni je ljud­ski suput­nik, i zasad nije pro­na­đen način da se čovjek i glad traj­no raz­dvo­je. Izložba „Lica gla­di“, osim o gla­di kao o biolo­škom sta­nju, njo­me se bavi i kao kul­tur­nom i druš­tve­nom činje­ni­com, jer glad poga­đa sve sfe­re ljud­skog živo­ta, od mito­lo­gi­je i psi­ho­lo­gi­je do agro­no­mi­je i eko­no­mi­je. Paradoks gla­di je da je ona jedan od naj­s­naž­ni­jih pokre­ta­ča napret­ka, razvo­ja gra­do­va i poljo­pri­vre­de, te je u većoj mje­ri odre­di­la ljud­sku povi­jest nego raz­dob­lja i podru­čja na koji­ma se živi u izobilju.

Izložba „Lica gla­di“ temi gla­di pris­tu­pa s tri aspek­ta. Prvi, i naj­op­sež­ni­ji, odno­si se na bor­bu pro­tiv gla­di, i pri­ka­zu­je neke od nači­na na koje lju­di nas­to­je pri­ba­vi­ti hra­nu, spre­ma­ju zali­he ili napros­to impro­vi­zi­ra­ju. U dru­go­me seg­men­tu izlož­be glad je pri­ka­za­na kao sred­stvo kojim se može mani­pu­li­ra­ti masa­ma, ali i poje­din­ci­ma, pru­ža­ti otpor, izra­ža­va­ti moć, poti­ca­ti sukob, usmr­ći­va­ti. Treći je seg­ment posve­ćen odno­su gla­di i tije­la. Lice gla­di mogu­će je pre­poz­na­ti i u sve većem poras­tu pore­me­ća­ja hra­nje­nja, pogo­to­vo kod mla­đe popu­la­ci­je. Neki od njih odno­se se na samo­na­met­nu­tu glad. Iako raz­ne obli­ke pore­me­ća­ja hra­nje­nja može­mo pra­ti­ti kroz povi­jest, vrlo kas­no se defi­ni­ra­ju kao pore­me­ća­ji koji­ma tre­ba posve­ti­ti poseb­nu pažnju.

Glad se prvi put spo­mi­nje na gra­nit­no­me spo­me­ni­ku pro­na­đe­nom u bli­zi­ni kata­rak­ta Nila, na oto­či­ću Shallacu (Sehel) bli­zu Asuana, na kojem je ure­zan tekst s opi­som gla­di  za fara­ona Treće dinas­ti­je Džosera (oko 2650. pr. Kr.). Na ste­li gla­di, kako je nazi­va­ju, opi­sa­no je sedam godi­na gla­di tije­kom Džoserove vla­da­vi­ne. Tekst opi­su­je kra­lje­vu zabri­nu­tost zbog gla­di i suše, doga­đa­je koje su se tada odvi­ja­li, te pre­no­si fara­ono­vu mol­bu za pomoć svećenicima.

Početkom 20.stoljeća više od 50% umr­le dje­ce u Jugoslaviji bilo je mla­đe od četr­na­est godi­na, a s obzi­rom da je 80% sta­nov­niš­tva živje­lo na selu, bila su to uglav­nom seoska dje­ca. Razlozi siro­maš­tva bili su mno­gi: ras­pad zadru­ga, mala par­ce­li­zi­ra­na zem­lji­šta koja nisu mogla hra­ni­ti obi­te­lji, pos­lje­di­ce Prvog svjet­skog rata i svjet­ske eko­nom­ske kri­ze te pro­blem seljač­kih dugo­va u panon­skom dije­lu Hrvatske koji su kul­mi­ni­ra­li 30-ih godi­na 20. stoljeća.

Godine 2015. na sjed­ni­ci Ujedinjenih naro­da goto­vo sve drža­ve svi­je­ta oba­ve­za­le su se na ispu­nje­nje tada zacr­ta­nih sedam­na­est glo­bal­nih cilje­va, tako­zva­nih Ciljeva odr­ži­vog razvo­ja koji, izme­đu osta­log, uklju­ču­ju zaus­tav­lja­nje eks­trem­nog siro­maš­tva, pru­ža­nje bolje zdrav­s­tve­ne zašti­te lju­di­ma i pos­ti­za­nje jed­na­kos­ti za žene. Drugi cilj je okon­ča­ti glad i sve obli­ke pot­hra­nje­nos­ti do 2030. godi­ne. No, naj­s­vje­ži­je sta­tis­ti­ke (2021. i 2022. godi­na) pre­ma Svjetskom pro­gra­mu hra­ne o bro­ju glad­nih u svi­je­tu pora­ža­va­ju­će su: 828 mili­ju­na lju­di sva­ke veče­ri lije­žu gladni.

Prema poda­ci­ma Državnog zavo­da za sta­tis­ti­ku o poka­za­te­lji­ma siro­maš­tva i soci­jal­ne isklju­če­nos­ti evi­dent­no je da si 5,6% gra­đa­na u Hrvatskoj 2021. godi­ne nije moglo sva­ki dru­gi dan pri­ušti­ti obrok koji sadr­ža­va meso, pile­ti­nu, ribu ili vege­ta­ri­jan­ski ekvi­va­lent. Riječ je o goto­vo 220 000 oso­ba. Prema istoj sta­tis­ti­ci, oso­be sta­ri­je od šez­de­set pet godi­na u naj­ve­ćem su rizi­ku od siro­maš­tva, oso­bi­to žene koje sta­nu­ju same.

Osim tam­ne stra­ne pri­če o gla­di, izlož­ba poku­ša­va pre­do­či­ti i onu svi­je­tlu, koja govo­ri o soli­dar­nos­ti, huma­niz­mu, nadi, i bri­zi za druge.

Autorice izlož­be su dr. sc. Tanja Kocković Zaborski iz Etnografskog muze­ja i dr. sc. Melanija Belaj iz Instituta za etno­lo­gi­ju i fol­k­lo­ris­ti­ku. Vizualni iden­ti­tet i likov­ni pos­tav izlož­be dje­lo je Studija Bilić Müller.