Lake i teške teme

70. PULA – 3. i 4. DAN

Sredina fes­ti­va­la bila je u zna­ku fil­mo­va raz­li­či­tih tema i žan­ro­va, od onih laga­nih do pri­lič­no teških.

Među laga­ni­je fil­mo­ve sva­ka­ko može­mo ubro­ji­ti kome­di­ju “Sedmo nebo”, u kojoj se reda­te­lji­ca Jasna Nanut bavi lju­bav­nim pro­ble­mi­ma pri­pad­ni­ka hrvat­ske više sred­nje kla­se. Riječ je o tema­ti­ci koja se ne obra­đu­je čes­to u hrvat­skom fil­mu, a dugo­me­traž­ni prvi­je­nac Jasne Nanut pri­lič­no je razve­se­lio pul­sku publiku.

Prikazan je i pos­ljed­nji film pokoj­nog reda­te­lja Lukasa Nole (Escort) čiji se junak nađe u veli­kim pro­ble­mi­ma nakon što pros­ti­tut­ka s kojom je pro­veo noć umre u nje­go­voj sobi. Nolin film je tri­ler s nje­mu svoj­stve­nim mis­te­ri­oz­nim ele­men­ti­ma, poeti­ke donek­le slič­ne Davidu Lynchu. Iako je “Escort” mrač­nog ugo­đa­ja, to je zane­ma­ri­vo pre­ma muci koju uzro­ku­je gle­da­nje fil­ma “Samo kad se smi­jem”, reda­te­lji­ce Vanje Juranić.

Nadahnuće za film reda­te­lji­ca je pro­naš­la u slu­ča­ju Ane Magaš, koja je nožem okrut­no usmr­ti­la vlas­ti­tog supru­ga, a nas­lov je dvo­smis­len i dois­ta dobro oda­bran, jer juna­ki­nju bole udar­ci koje je zara­di­la od supru­ga samo kad se nasmi­je. Mora se priz­na­ti da ova­ko realis­tič­ne i bru­tal­ne pri­zo­re brač­nog nasi­lja odav­no nismo vidje­li u hrvat­skom fil­mu, a reda­te­lji­ca na kra­ju koris­ti nara­tiv­ni trik tako što pri­je pri­ka­zu­je pre­su­du nego čin zbog kojeg je juna­ki­nja (Tihana Lazović) osuđena.

Slavko Sobin nije naj­bo­lji oda­bir za ulo­gu nasil­nog muža, budu­ći da je nje­go­va glu­mač­ka inte­pre­ta­ci­ja pre­dos­lov­na, a bilo bi bolje da je višes­loj­ni­ja, sup­til­ni­ja i u konač­ni­ci pod­muk­li­ja. Također, suviš­ni su pri­zo­ri noć­nih mora koje pro­ga­nja­ju juna­ki­nju i suge­ri­ra­ju kre­ta­nje pre­ma konač­noj tra­ge­di­ji. Unatoč odre­đe­nim mana­ma, riječ je o solid­nom fil­mu koji je temat­ski druš­tve­no iznim­no aktu­alan i potreban.

Elvis Lenić