Portretist američkog proletarijata

Ovog tjed­na je na HTV‑u pri­ka­zan ame­rič­ki neza­vis­ni film “Tangerine” (2015), reda­te­lja Seana Bakera, ponaj­vi­še zanim­ljiv zbog toga što je riječ o dugo­me­traž­nom fil­mu snim­lje­nom s neko­li­ko pamet­nih telefona.

Radnja se odvi­ja u Los Angelesu uoči Božića i pra­ti tran­sek­su­al­nu pros­ti­tut­ku koja s naj­bo­ljom pri­ja­te­lji­com tra­ži svo­jeg deč­ka i svod­ni­ka, kako bi mu se osve­ti­la zbog pre­lju­ba. Ova dra­ma s ame­rič­kog druš­tve­nog dna reži­ra­na je vrlo agre­siv­nim vizu­al­nim sti­lom s dina­mič­nim kadro­vi­ma jar­kih boja koji su nani­za­ni goto­vo fre­ne­tič­nim mon­taž­nim postupkom.

Inače, reda­telj­ski opus ame­rič­kog neza­vis­nog fil­ma­ša Seana Bakera bro­ji dese­tak fil­mo­va koji se bave pri­pad­ni­ci­ma naj­ni­žih slo­je­va ame­rič­kog druš­tva. Takav je i vje­ro­jat­no nje­gov naj­poz­na­ti­ji film “Projekt Florida”, koji se bavi dje­com koja žive u bli­zi­ni Disneyjevog zabav­nog par­ka na Floridi, iako je vizu­al­no izla­ga­nje u ovom fil­mu pot­pu­no dru­ga­či­je od spo­me­nu­tog “Tangerinea”, budu­ći da prev­la­da­va­ju dugač­ki kadro­vi snim­lje­ni sta­tič­nom kamerom.

Sličan je i nje­gov zad­nji film “Red Rocket” o pro­pa­lom por­no glum­cu koji se vra­ća u svoj rod­ni grad u Teksasu, iako ga tamo nit­ko ne želi nazad. Bez obzi­ra kakav vizu­al­no-stil­ski pos­tu­pak koris­ti, kod Bakera je u sre­di­štu pozor­nos­ti uvi­jek ame­rič­ki pro­le­ta­ri­jat, ona gru­pa lju­di kojoj neće napra­vi­ti bolje ni repu­bli­kan­ci ni demo­kra­ti, jer su zabo­rav­lje­ni od svih i nit­ko ne bri­ne o nji­ho­voj sadaš­njos­ti i budućnosti.

Nitko osim Bakera, koji im oda­je počast svo­jim huma­nis­tič­kim i suosje­ćaj­nim film­skim pri­ča­ma. Među film­skim reda­te­lji­ma koji por­tre­ti­ra­ju ame­rič­ku siro­ti­nju on dois­ta zas­lu­žu­je pose­ban status.

Elvis Lenić