Sicomat – audiovizualni performans i zvučna instalacija u dvorištu DC‑a Rojc

B. V.

03.07.2023.

Sicomat – audi­ovi­zu­al­ni per­for­mans i zvuč­na ins­ta­la­ci­ja bit će pred­stav­lje­ni u dvo­ri­štu DC‑a Rojc. Audiovizualni per­for­mans odr­žat će se u čet­vr­tak 6. srp­nja u unu­tar­njem dvo­ri­štu Rojca, s počet­kom u 21.30, a idu­ći dan, u petak 7. srp­nja s počet­kom u 21 sat, pred­stav­lje­na će biti zvuč­na ins­ta­la­ci­ja teme­lje­na na bri­ko­li­ra­nim zvu­ko­vi­ma Sicomat. Ulaz na oba dana odr­ža­va­nja pro­gra­ma je bes­pla­tan, a auto­ri su Alen i Nenad Sinkauz, Andrea Matošević, Miodrag Gladović, Mario Kalogjera i Ivan Marušić Klif.

Sicomat je miš­ljen iz tre­nut­ka ras­ta­ka­nja bro­do­gra­di­liš­ne rad­ne zajed­ni­ce, a time i ras­ta­ka­nja moguć­nos­ti kons­tru­ira­nja kom­plek­s­nih plo­vi­la te uto­li­ko ovaj per­for­mans pod­cr­ta­va sasvim novo, suvre­me­no i dosad nepoz­na­to zvuč­no sta­nje. Industrijska tiši­na, nepri­rod­na bro­do­gra­di­liš­nim gra­do­vi­ma poput Pule, u nagla­še­nom je kon­tras­tu s deset­lje­ći­ma gene­ri­ra­nom bukom na navo­zi­ma, a čiji je zna­čaj bio ne samo pro­izvo­dan, već i kul­tu­ro­lo­ško-sim­bo­lič­ki. Otud se tiši­na, taj vri­je­dan resurs i komo­di­tet, u per­for­man­su arti­ku­li­ra i kao „nez­dra­va“, „tiši­na grob­lja“, odnos­no sta­nje koje može uka­zi­va­ti na „užas“. Moderan stroj po kojem je rad nas­lov­ljen, Sicomat, a čiji su pla­me­ni­ci zahva­lju­ju­ći optič­kom uprav­lja­nju po nacr­tu reza­li lim ugra­đi­van u bro­do­ve u veli­či­ni 1:10, može se pre­poz­na­ti kao opre­ka tak­vom silen­ziu i jed­no od isho­di­šta indus­trij­sko­ga zvu­kov­lja i buke.

U per­for­man­su i ins­ta­la­ci­ji bit će kori­šte­ni vizu­al­ni i zvuč­ni isječ­ci iz fil­mo­va „Pulski navo­zi“ (1970.) Branka Bauera i „Ploviti se mora“ (1965.) Aleksandra Aranđelovića. Projekt Sicomat je nas­tao u pro­duk­ci­ji Umjetničke orga­ni­za­ci­je P137. Sufinanciran je sred­stvi­ma Grada Pule, Zaklade Kultura Nova i Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH.

Programi u Dnevnom borav­ku Rojca sufi­nan­ci­ra­ni su sred­stvi­ma Ministarstva kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske i Zaklade Kultura nova.