Izložena replika najstarijeg šivanog broda na Mediteranu

Svečano otvoren novi stalni postav Muzeja grada Umaga

Tekst i fotografije Marko ŠORGO

25.07.2023.

Novi stal­ni pos­tav nazvan „Čudesna mor­ska istra­ži­va­nja“ sve­ča­no je ina­ugu­ri­ran u uto­rak, 18. srp­nja u Muzeju gra­da Umaga. Izložba se sas­to­ji od rekons­truk­ci­je, info panoa, te video pro­jek­ci­je koji se odno­se na drve­ni brod koji je otkri­ven u obliž­njoj uva­li Zambratija. Antičko plo­vi­lo je izra­đe­no teh­ni­kom šiva­nja, a nje­go­va se sta­rost pro­cje­nju­je na tri tisuć­lje­ća, dru­gi­ma rije­či­ma, sma­tra ga se naj­sta­ri­jim tak­ve vrste. Otkrili su ga 2008. godi­ne Kristijan Petretić i Niki Fakin na dubi­ni od dva metra ispod povr­ši­ne mora.

Međunarodni tim arheologa i konzervatora

Voditeljica otvo­re­nja je bila Biljana Bojić, vrši­te­lji­ca duž­nos­ti rav­na­te­lja. Tijekom veče­ri pri­sut­ni­ma su se obra­ti­li i gra­do­na­čel­nik Vili Bassanese, pro­čel­ni­ca res­ta­ura­tor­skog zavo­da Lorella Limoncin Toth, arhe­olo­gi­nja Ida Koncani Uhač, Marko Uhač iz res­ta­ura­tor­skog zavo­da, te Danilo Latin iz gru­pe Pinna Nobilis.

Svrha pro­jek­ta Čudesna mor­ska istra­ži­va­nja je, isti­če Bojić, pri­bli­ži­ti ovo zna­čaj­no otkri­će sva­ko­me, ali i sla­vi­ti nje­go­ve drev­ne gra­di­te­lje. Brod je izra­đen od pet vrsta drve­ta, te se pro­cje­nju­je da je bio duga­čak devet meta­ra, a nji­me je uprav­lja­lo isto toli­ko čla­no­va posa­de, doz­na­je­mo iz kataloga.

Povjesničarka umjet­nos­ti i pro­čel­ni­ca kon­zer­va­tor­skog ure­da Lorella Limoncin Toth je otkri­la da kons­truk­ci­ja potje­če iz kas­nog bron­ča­nog doba, te uzme li se u obzir kon­tekst, govo­ri­mo o tada naj­na­pred­ni­joj teh­no­lo­gi­ji plovidbe.

Najstariji šivani brod na Mediteranu

Ida Koncani Uhač je nave­la da je nakon istra­ži­va­nja i vađe­nja kons­truk­ci­je, tre­nut­no u tije­ku dru­ga faza, odnos­no desa­li­ni­za­ci­ja i konzervacija.

Marko Uhač je izra­dio repli­ku koju posje­ti­te­lji mogu gle­da­ti, pa čak i dira­ti, a nala­zi se na prvom katu muze­ja. Uhač je istak­nuo da je vri­jed­nost ovog otkri­ća uspo­re­di­va s pro­na­la­skom Apoksiomena, s time da se ovdje ne radi o umjet­nič­kom nego o teh­nič­kom dijelu.

O raz­lo­zi­ma kako samo taj jedi­ni pri­mje­rak došao do nas, Marko Uhač vrlo jed­nos­tav­no odgo­va­ra, radi se naime o čis­toj sre­ći. Sreća je što se drvo od koje se sas­to­ji plo­vi­lo nazva­no Zambratija saču­va­lo u mulju bez kisi­ka; sre­ća je da je otkri­ven i sre­ća da ima znans­tve­ni­ka koji se time bave, dak­le tros­tru­ka povolj­na okol­nost. Na pita­nje je li brod poto­nuo ili je izvu­čen na povr­ši­nu, te ga je nak­nad­no pre­kri­la voda zbog podi­za­nja razi­ne mora, Koncani Uhač je sklo­ni­ja dru­goj hipo­te­zi, odnos­no da se olu­pi­na izva­di­la na oba­li zbog repa­ra­ci­ja i održavanja.

Profesorica arhe­olo­gi­je doda­je da je uzo­rak mate­ri­ja­la od kojeg je gra­đen brod pos­lan na geo-arhe­olo­šku ana­li­zu, ne bi li se otkri­li poda­ci, ne samo o tome je li brod izvu­čen na suho, nego i da se otkri­je pone­što o tadaš­njoj kli­mi. Nije pro­na­đen teret, ali je ispod olu­pi­ne bilo ulo­ma­ka kera­mi­ke iz bron­ča­nog doba, zaklju­ču­je Koncani Uhač.