Zbirka drama Monike Herceg “Ubij se, tata” predstavljena u Umagu

U sklo­pu kul­tur­nih doga­đa­ja koji su se odvi­ja­li za vri­je­me tra­ja­nja 24. Međunarodnog fes­ti­va­la komor­nog teatra Zlatni lav odr­ža­na je i pro­mo­ci­ja naj­no­vi­je knji­ge mla­de petrinj­ske knji­žev­ni­ce Monike Herceg nazi­va “Ubij se, tata” (Fraktura, 2022), u nedje­lju 25. lip­nja, u auli Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta Umag. S auto­ri­com i nak­lad­ni­kom Seidom Serdarevićem raz­go­va­rao je Neven Ušumović.

Svo tro­je sudi­oni­ka dobro je poz­na­to čita­te­lji­ma u ovo­me gra­du, Monika Herceg je pobjed­ni­ca knji­žev­nog natje­ča­ja Lapis Histriae 2019. godi­ne na temu “Hrabrost”, Ušumović je rav­na­telj Gradske Knjižnice, a Serdarević je glav­ni ured­nik nak­lad­nič­ke kuće Fraktura koja je, izme­đu osta­log obja­vi­la i roman “Stanzia Grande” umjet­nič­kog direk­to­ra fes­ti­va­la, Damira Zlatara Freya.

Između kazališta i poezije

Ovdje se radi o knji­zi u kojoj je sabra­no pet dra­ma. One su ina­če nami­je­nje­ne izvo­đe­nju u kaza­li­štu, ali ih je auto­ri­ca pre­na­mi­je­ni­la i čita­te­lji­ma, a ne samo gle­da­te­lji­ma. Serdarević napo­mi­nje da nje­na dje­la zah­ti­je­va­ju punu pozor­nost čita­te­lja i da nisu laka niti za upri­zo­re­nje koje se pri­pre­ma­lo za vri­je­me nedav­nog loc­k­downa. Dramska knji­žev­nost je živa i popu­lar­na u ino­zem­s­tvu, ali je u nas zapos­tav­lje­na, što nije dobro, kaže Serdarević odgo­va­ra­ju­ći na Ušumovićevo pita­nje što ga je to pri­vuk­lo ovoj zbir­ci. Serdarević doda­je da su nje­na dje­la na rubu izme­đu poet­skog i dram­skog, a dra­ma omo­gu­ću­je jedan dru­ga­či­ji pris­tup tek­s­tu što je vrlo važ­no istaknuti.

Istraživanje jezika

Iz ovo­ga se da zaklju­či­ti i raz­log gos­to­va­nja Monike Herceg na 24. Zlatnom Lavu, jer je ovo knji­žev­nost koja je pro­is­tek­la iz teatra, a pred­stav­lje­na na zatva­ra­nju kaza­liš­nog festivala.

Suosnivač Frakture pri­mje­ću­je da se knji­žev­ni­ca u svo­jim pri­ča­ma bavi pri­je sve­ga odno­si­ma u obi­te­lji te muško žen­skim odno­si­ma, ne libi se ući u naj­te­že situ­aci­je niti istra­ži­va­ti jezik.

Iako se one obič­no skri­va­ju, teme koje Herceg raz­ra­đu­je su bit­ne, navo­di Serdarević te doda­je da se situ­aci­je o koji­ma piše uglav­nom deša­va­ju unu­tar četi­ri zida. Autoričini su liko­vi čes­to opte­re­će­ni tran­sge­ne­ra­cij­skom tra­umom, ali una­toč svom “crni­lu”, nađe se mjes­ta za veli­ku posve­tu lju­ba­vi kojom juna­ci prev­la­da­va­ju te traume.

Nositelji pri­ča govo­re redu­ci­ra­nim jezi­kom, napo­mi­nje Serdarević. “Za raz­li­ku od “Krležinih liko­va iz gra­đan­skih salo­na”, ali to auto­ri­ca svo­jim poetič­nim maj­sto­ri­ja­ma uspi­je­va nadok­na­di­ti što je vrlo rijet­ko, doda­je Serdarević. Ženski su liko­vi moć­ni i mogu se nosi­ti sa situ­aci­ja­ma koje knji­žev­ni­ca stav­lja pred njih, pri­mje­ri­ce samo­uboj­stva, ili uboj­stva nasil­nog supru­ga, navo­di ovaj biv­ši dobit­nik nagra­de Kiklop za ured­ni­ka godine.

Najzad doda­je da su liko­vi uvi­jek na nekom rubu, a maj­ka je tako­đer jed­na eks­trem­na figu­ra u poet­skim dra­ma­ma ove autorice.

Herceg sama priz­na­je da izbje­ga­va pisa­ti dija­lo­ške dra­me, a nas­to­ji se anga­ži­ra­ti oko pro­ble­ma nasi­lja čije su naj­češ­će žrtve upra­vo žene.

Monika Herceg, rođe­na je 1990. u Petrinji Nagrađivana knji­žev­ni­ca sce­na­ris­ti­ca. Borkinja za pra­va žena i migra­na­ta. Studirala fizi­ku na sve­uči­li­štu u Rijeci, živi i radi u Zagrebu. Supokretačica je natje­ča­ja Kvant knji­žev­nos­ti. Knjiga “Ubije se, tata” je oki­će­na nagra­dom Marin Držić.

• 24. Zlatni lav - festival komornog teatra
• Monika Herceg