Herkulovo svetište u Prozoru u prošlost Arheološkog muzeja Istre

B. V.

27.09.2023.

Pored Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce u Puli nala­zio se rim­ski hram nešto manji od Augustovog, dimen­zi­ja 8 puta 16 meta­ra. Otkriven je u arhe­olo­škim istra­ži­va­nji­ma pro­ve­de­nim od 2005. do 2009. godi­ne, a kame­ni blok s relje­fom tolja­ge, pro­na­đen na loka­ci­ji, upu­ću­je na Herkulov kult. Upravo ovaj monu­men­tal­ni nalaz izlo­žen je u Prozoru u proš­lost gale­ri­je C4 Arheološkog muze­ja Istre.

U dvo­ri­štu hra­ma, pored pri­rod­nog izvo­ra vode, pos­to­je osta­ci kul­t­nih struk­tu­ra koje su mu pret­ho­di­le. Gradnja hra­ma zapo­če­la je odmah po osnut­ku rim­ske kolo­ni­je Pole 46 – 45 pr. Kr. Na toj loka­ci­ji nije sagra­đen slu­čaj­no. Postojala je kul­t­na veza izme­đu izvo­ra, osnut­ka rim­ske kolo­ni­je Pole, izme­đu mogu­ćeg božan­skog pret­ka i osni­va­ča gra­da koje­mu je Herkul bio zaštit­nik, i čuvar grad­skih vra­ta. Osim toga, hram, koji je bio direk­t­no nas­lo­njen na grad­ske ter­me, nala­zi se u nepo­sred­noj bli­zi­ni sre­di­šta cen­tu­ri­ja­cij­ske mre­že (nala­zi­lo se na pote­zu od mora do danas neo­ču­va­nih grad­skih vra­ta Sv. Ivana).

Rimsko sve­ti­šte sas­to­ja­lo se od hra­ma s dvo­ri­štem i tri­je­mo­vi­ma na tera­si. U dvo­ri­štu se nala­zio hipo­gej (pod­zem­no sve­ti­šte) i bunar nad izvo­rom. Prema dimen­zi­ja­ma hram­skih teme­lja i arhi­tek­ton­skih ulo­ma­ka pro­iz­la­zi da je hram bio vrlo nalik Augustovom: bio je eus­til (raz­mak među stu­po­vi­ma je 2,25 pro­mje­ra donjeg dije­la stu­pa), s četi­ri stu­pa s kom­po­zit­nim kapi­te­li­ma na pro­če­lju, i po jed­nim na boč­nim stra­na­ma tri­je­ma. Gradnja hra­ma tra­ja­la je izme­đu 7 i 20 godi­na, a u nje­go­voj je izgrad­nji sudje­lo­va­lo do 200 radnika.

Ukupna cije­na izgrad­nje sve­ti­šta pro­cje­nju­je se na pri­bliž­no 400 000 ses­ter­ci­ja, što je za to doba bila uobi­ča­je­na cije­na grad­nje objek­ta tih dimen­zi­ja. Iznos ne uklju­ču­je izra­du unu­traš­nje mra­mor­ne i fre­sko deko­ra­ci­je. Hram je pot­pu­no razo­ren, do zem­lje, u kas­nom V. st. O raz­lo­zi­ma ili uzro­ci­ma ruše­nja zasad nema podataka.

Autorica izlož­be je Alka Starac, a autor pos­ta­va Vjeran Juhas.